Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O SOCIJALNOJ KARTI: Primena Zakona počinje 1. marta 2022. godine


Pre nepunih 12 meseci, 11. februara 2021. godine, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o socijalnoj karti ("Sl. glasnik RS", br. 14/2021), čija primena počinje 1. marta 2022. godine.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko ocenjuje da će uvođenje socijalnih karata samo povećati društvene nejednakosti.

 “To je poznat efekat i desio se i u Crnoj Gori i u Makedoniji kada su uvodile socijalne karte. Vrlo jednostavno – naš problem nije to što puno ljudi vara pri dobijanju socijalne pomoći. Mi trošimo samo 0,2 odsto budžeta na novčanu socijalnu pomoć. Dogodiće se to da će se pronaći još onih koji ne ispunjavaju uslove zahvaljujući boljem mehanizmu kontrole, pošto to uključuje da praktično na jednom mestu imate podatke šta sve siromašna porodica ima. Doći će do toga da ćete moći da očistite spiskove od onih koji ne ispunjavaju baš sve stroge uslove za dobijanje socijalne pomoći, i tako će se smanjiti broj onih koji dobijaju pomoć”, objašnjava Arandarenko.

On se nada da će biti pokrenuta neka šira rasprava o sistemu socijalne zaštite.

“Stvarno je neverovatno za zemlju koja ima toliki budžet, na nivou 42 odsto BDP-a, da troši tako malo na socijalne programe. Nemamo još donetu Strategiju socijalne zaštite u okviru koje bi se razmotrila najvažnija pitanja. Zašto uprkos tome što država prikuplja velika sredstva kroz poreze imamo tako izraženu nejednakost?”, pita se Arandarenko.

On pozdravlja inicijativu svetskih milionera pokrenutu u okviru foruma u Davosu, koji su pozvali nadležne da ih više oporezuju, ali je za njega to tek polovina priče pošto se puni distributivni efekti vide tek kada se sredstva prikupljena od poreza transferišu stanovništvu.

Upravo u tom segmentu kritikuje naš poreski sistem, jer je, po njegovom mišljenju, za smanjenje nejednakosti neophodno da se potpuno izmeni sistem poreza i socijalnih davanja.

“Smatram da je kod nas veći problem u transferima. Svakako, oporezivanje treba da bude progresivno, ali podjednako je važno kome se novac transferiše. Jedno novo istraživanje koje je obuhvatilo Ameriku i Evropu, i uključilo Srbiju, pokazalo je da od poreza koje država uzme, donja polovina dobije nazad kroz transfere tačno onoliko koliko joj je država uzela. To je onda po definiciji slučaj i sa gornjom polovinom i po tome smo jedinstveni među 30 i nešto zemalja koje su analizirane. Znači, sprovodimo samo horizontalnu raspodelu – uzmemo od jednih i dajemo drugima, a pritom niti je to uzimanje takvo da se uzima više od bogatijih, niti je to davanje takvo da se daje više siromašnijima”, zaključuje profesor Arandarenko.

“Svako ostane na svom mestu što je paradoks zato što je jedna od svrha državnih intervencija da ujednačava, da popravlja položaj siromašnijih. Državna redistribucija nije usmerena na socijalnu pravičnost i razvoj, da podignete one koji ne mogu sami, nego praktično na neku preraspodelu u kojoj jedni prolaze bolje od drugih”, ocenjuje on.

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.

Izvor: Vebsajt Biznis, Stanislav Stanišić, 21.01.2022.
Naslov: Redakcija