Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

IZMENE I DOPUNE ZAKONA O JAVNOM INFORMISANJU I MEDIJIMA: Mišljenje Zaštitnika građana o izmenama Zakona


Izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima ("Sl. glasnik RS", br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016 - autentično tumačenje), kojima bi se propisale odgovarajuće sankcije za povredu obaveza i zabrana propisanih ovim zakonom, Ministarstvo kulture unapredilo bi ostvarivanje i zaštitu prava deteta na privatnost i prava deteta na zaštitu od štetnih sadržaja i informacija propisanih Konvencijom o pravima deteta, navodi se, između ostalog, u Mišljenju Zaštitnika građana o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, koje je, postupajući po sopstvenoj inicijativi, Zaštitnik građana uputio Ministarstvu kulture.

R a z l o z i:

Odredbama člana 79 Zakona o javnom informisanju i medijima je propisano:

Dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet) lica na koje se odnosi informacija pravno je zaštićeno.

Objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi.

Prikazom ili opisom scene nasilja u mediju ili medijskom sadržaju ne sme se povrediti dostojanstvo žrtve nasilja.

Karikaturalno, satirično, kolažno i drugo slično prikazivanje lica, ne smatra se povredom dostojanstva, odnosno prava na autentičnost.

Odredbama člana 77 Zakona o javnom informisanju i medijima je propisano:

U cilju zaštite slobodnog razvoja ličnosti maloletnika, posebno se mora voditi računa da sadržaj medija i način distribucije medija ne naškode moralnom, intelektualnom, emotivnom ili socijalnom razvoju maloletnika.

Odredbama člana 80 Zakona o javnom informisanju i medijima je propisano:

Maloletnik se ne sme učiniti prepoznatljivim u informaciji koja može da povredi njegovo pravo ili interes.

Odredbama Glave XXI Zakona o javnom informisanju i medijima nisu propisane kaznene odredbe za povredu obaveze medija iz člana 77 Zakona i povredu zabrana propisanih članom 79 st. 2 i 3 Zakona.

Kršenje zabrane propisane članom 80 Zakona propisano je kao prekršaj.

Zaštitnik građana je, tokom postupaka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada organa uprave, postupajući po pritužbama građana kao i po sopstvenoj inicijativi, uočio da mediji često objavljuju medijski sadržaj kojim se vređa čast, dostojanstvo, ugled ili privatnost, kao i sadržaj koji vređa dostojanstvo žrtve, kao i da izostaje adekvatna zaštita ljudskih prava i prava deteta u tim slučajevima. Tako su mediji objavljivali informacije o deci žrtvama seksualnih krivičnih dela, objavljivali informacije o ličnim i porodičnim prilikama dece i decu činili prepoznatljivim u informacijama koje su bile podobne da povrede njihova prava ili interese. S obzirom na široku dostupnost štampanih medija svim građanima, pa i deci, ovim medijskim sadržajem ne samo da su povređena prava dece na koju se informacije odnose, već i pravo svakog deteta da bude zaštićeno od medijskih sadržaja koji štete njegovoj/njenoj dobrobiti.

Postupajući po aktima Zaštitnika građana kojim je taj organ dostavljao Ministarstvu kulture informacije o ovim medijskim izveštavanjima, Ministarstvo je podnosilo zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv štampanih medija i njihovih urednika zbog povrede zabrane propisane članom 80 Zakona o javnom informisanju i medijima.

U odsustvu odredbi kojima se sankcioniše postupanje medija suprotno odredbama čl. 77 i 79, Ministarstvo kulture nije podnosilo, niti je moglo da podnosi, zahteve za pokretanje kaznenih postupaka protiv štampanih medija zbog povrede zakona. U takvim situacijama, čak i kada utvrdi i proceni da je izveštavanjem medija došlo do povrede obaveze medija propisane članom 77 ili do povrede zabrana propisanih članom 79 Zakona o javnom informisanju i medijima, Ministarstvo nema mogućnosti da pokrene odgovarajući postupak, već jedino može uputiti podnosioca prijave na mogućnost pokretanja sudskog postupka.

Kod ovakvog stanja stvari, Zaštitnik građana konstatuje da propisivanje zakonske obaveze ili zabrane nije dovoljno ako obavezu ili zabranu ne prate odgovarajuća sankcija i odgovarajuća ovlašćenja nadležnih organa. Iz tog razloga, Zaštitnik građana smatra da bi propisivanjem sankcije za kršenje odredbi čl. 77 i 79 Zakona o javnom informisanju i medijima i doslednim sprovođenjem zakonske obaveze i zabrane u praksi, Republika Srbija doprinela unapređenju poštovanja ljudskih prava i prava deteta u javnom medijskom prostoru i unapredila zaštitu ovih prava.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 22.01.2019.
Naslov: Redakcija