PREDLOG ZAKONA O ZADRUGAMA: Dovoljan broj osnivača smanjuje sa deset na pet, a minimalni osnovni kapital za zadruge koje posluju ulozima je 100 dinara. Predviđeno je da se zadrugama koje su stekle svoju imovinu omogući da je upišu kao zadružnu svojinu, a zadruga manja od 20 članova ne mora imati upravni i nadzorni odbor, ali mora imati Skupštinu i direktora
Srpske zadruge daleko su od pravog zadrugarstva, a da li će novi propisi uspeti nešto da promene, ostaje da se vidi. Pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije je Predlog zakona o zadrugama, o kojem treba da se izjasne po hitnom postupku da bi se uredili razvojni potencijali poslovnog udruživanja kroz zadruge i razvoj zadrugarstva.
Uporedni podaci učešća zadružnog sektora u poljoprivredi Srbije i zemljama EU pokazuju koliki je potencijal u našoj zemlji ostao neiskorišćen. Propuštena je šansa da se kroz udruživanje u zadruge ojačaju sitni poljoprivredni proizvođači, smanje migracije sa sela, ali i stvore jaki domaći vertikalno integrisani proizvodni lanci u prehrambenoj industriji na temelju udruživanja krupnijih gazdinstava radi investiranja u preradne kapacitete ili zajedničkog nastupa na velikim tržištima.
Zadrugarstvo u Srbiji imalo je svoje uspone i padove. Prva zadruga osnovana je u Bačkom Petrovcu 1846. godine. "Gazdovsku spolok" osnovao je slovački prosvetitelj Štefan Homola. Osnivanje prve srpske zadruge usledilo je odmah nakon osnivanja zaduga u evropskim zemljama, kao rezultat rastuće potrebe siromašnih seljaka da se brane od zelenaša i trgovačkih špekulanata. Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga, sa sedištem u Smederevu, osniva se 1895. godine, a 1898. seli se u Beograd.
Trenutno je zadrugarstvo u Srbiji u veoma teškom položaju. Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji je u oktobru 2015. godine bilo registrovano ukupno 4.117 zadruga, od čega je svega 2.228 aktivno, dok je 88 u stečajnom postupku, 139 u procesu likvidacije, a ostale su brisane iz registra. Broj aktivnih zadruga ove godine uvećan je za samo deset u odnosu na 2014. godinu.
Od ukupnog broja zadruga u Srbiji, zemljoradničke čine više od 65 odsto, odnosno ima ih 2.691. Od tog broja, aktivnih je 1.466, brisanih iz registra 1.072, u procesu likvidacije 74, u stečajnom postupku 79. Omladinske zadruge čine 16,6 odsto, odnosno ima ih 686, od kojih je aktivno 418, brisano iz registra 234, u procesu likvidacije 12 i jedna zadruga u stečajnom postupku. Stambene zadruge čine 7,6 odsto i ima ih 312, od čega je 113 aktivnih, 182 brisanih iz registra, 12 u procesu likvidacije i pet u stečajnom postupku. Zanatskih zadruga ima 164, odnosno četiri odsto od ukupnog broja. Od toga, aktivno je 78, birsano iz registra isto toliko, u procesu likvidacije je sedam i jedna je u stečajnom postupku. Potrošačke zadruge čine svega 0,6 odsto ukupnog broja, odnosno ima ih 25, od čega je osam aktivnih, 16 brisanih iz registra i jedna u procesu likvidacije.
Finansijske izveštaje za 2014. godinu podnelo je 1.418 zadruga, što je približno 2,8 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu. Iskazani ukupni poslovni prihodi zadruga iznose oko 64,7 milijarde dinara i manji su u odnosu na 2013, kada su iznosili 85,4 milijardi. Međutim, neto finansijski rezultat bio je pozitivan i 287 miliona dinara bolji u odnosu na 2013. godinu.
U zadrugama je trenutno, po podacima iz finasijskih izveštaja za 2014. godinu, bilo 4.707 zaposlenih, ali veliki broj zadruga nema niti jednog prijavljenog zaposlenog.
Zemljoradničko zadrugarstvo dominantno je u ukupnom zadrugarstvu Srbije, ne samo po učešću u ukupnom broju zadruga već i po finansijskim rezultatima. Ukupni poslovni prihodi zemljoradničkih zadruga iznose 58,9 milijardi dinara, ili 68 odsto ukupnih prihoda zadružnog sektora, i zapošljavaju 3.793 ljudi, odnosno 80,6 odsto od ukupnog broja zaposlenih u zadrugama. U Registar Agencije za privredne registre upisano je 40 zadružnih saveza, od kojih su 33 aktivna.
Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 22.12.2015.Naslov: Redakcija