PRIVREDNICI NEDOVOLJNO UTIČU NA DONOŠENJE ZAKONA I PROPISA
Donošenje zakona i primena propisa bili bi značajno efikasniji ukoliko bi bili realizovani u saradnji sa privredom, zajednička je ocena javnog, privatnog i civilnog sektora u Srbiji.
Na završnoj konferenciji projekta “Javno-privatni dijalog za razvoj” ocenjeno je da gotovo dve trećine udruženja i polovina privrednika smatra da se njihovi stavovi ne uvažavaju dovoljno.
Prema rečima predsednika Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Vladislava Cvetkovića, trenutno je za zajednički rad na reformama otvoreno 97 odsto poslovnih udruženja, 80 procenata javnog sektora i 70 odsto privrede.
“S druge strane, prema našem istraživanju, pogledi na uspešnost javno-privatnog dijaloga u praksi se značajno razlikuju. Privreda ističe da su nacrti propisa sada dostupniji na vreme i u tom segmentu je zabeležen značajan pozitivan pomak, ali moramo da imamo u vidu da i privrednici i udruženja ukazuju da je za poslednje tri godine opala njihova uključenost u regulatorni proces”, naglašava Cvetković.
Projekat je u protekle četiri godine realizovao NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike, uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj. Prema rečima direktorke misije USAID-a u Srbiji Suzan Fric (Susan Fritz), cilj projekta bio je da se izgradi partnerski odnos između sva tri segmenta društva u sprovođenju politika od javnog značaja i osnaži civilni sektor za zagovaranje reformi.
“Ulogu civilnih organizacija videli smo pre svega u zagovaranju tema od značaja za njihove članove i širu zajednicu i pažljivim odabirom iznedrili smo šest velikih reformskih inicijativa – reformu paušalnog oporezivanja, ukidanje regulatornih prepreka razvoju organske proizvodnje, zaštitu pčela, unapređenje sistema upravljanja otpadnim vodama, razvoj projektne nastave i nastave na daljinu, kao i podsticanje fer konkurencije u javnim nabavkama”, navodi Fric.
Na konferenciji je saopšteno da su navedene reforme imale direktan uticaj na 11.000 članova sedam udruženja koja su bila uključena u projekat, kao što su Agro klaster iz Novog Sada, Udruženje za razvoj preduzetništva iz Niša, Udruženje Ponuđači Srbije iz Kragujevca, Connecting iz Pančeva, Mreža inspektora Srbije iz Čačka i beogradska udruženja Savez pčelarskih organizacija Srbije i Udruženje 3E.
O značaju dijaloga u procesu izrade propisa govori i činjenica da će efekte šest reformskih inicijativa pokrenutih u okviru projekta, osetiti i šira zajednica koja obuhvata više od milion građana Srbije – 870.000 učenika i njihovih profesora, 120.000 preduzetnika paušalaca, 20.000 pčelara, 12.000 ponuđača u postupcima javnih nabavki i gotovo 7.000 organskih proizvođača i 5.000 lokalnih i republičkih inspektora.
Kako bi saradnja tri sektora nastavila da se razvija i po završetku projekta, na skupu je predstavljena i Deklaracija podrške javno-privatnom dijalogu čiji se potpisnici obavezuju da će sve zainteresovane strane blagovremeno biti uključene u proces uvođenja novih ili menjanja postojećih propisa. Institucije će uzimati u obzir sve pristigle primedbe i sugestije, propisi i dokumenta javnih politika donosiće se uz sprovođenje javne rasprave, a svi nacrti zakona biće javno dostupni za komentare na sajtu Vlade Republike Srbije.
Izvor: Vebsajt Biznis, 18.11.2021.