Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O ZAŠTITI STANOVNIŠTVA OD ZARAZNIH BOLESTI: Pravnici smatraju da podzakonskim aktom treba urediti procenat visine naknade zarade, u slučaju odsustva sa posla zbog izricanja mere karantina u kućnim uslovima


Za razliku od vanrednog stanja u toku kojeg su zaposleni koji su bili u kontaktu sa zaraženim kovidom 19 morali da sede kod kuće i ne rade, iako su zdravi, nažalost, uz sijaset problema koji su ih tada pratili oko prikupljanja papirologije za otvaranje bolovanja, rešenje sanitarnog inspektora o određivanju ovakve mere karantina u kućnim uslovima sada će im biti dovoljna potvrda za poslodavca o sprečenosti za rad. Novi, nedavno izmenjeni Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016, 68/2020 i 136/2020), uveo je i kategoriju ograničenja kretanja građana, to jest karantin u kućnim uslovima, kao posebnu meru za zaštitu stanovništva u slučaju zarazne bolesti. Izricanjem mere karantina u kućnim uslovima zaposlenima će automatski biti otvoreno bolovanje, bez dodatne papirologije.

Postavlja se, međutim, pitanje kako zaposleni koji je bio u kontaktu sa obolelom osobom, koji je pri tom zdrav i nema simptome, a ipak po zakonu mora da ostane u karantinu, uopšte može da dođe do sanitarnog inspektora i dobije doznaku. Obaška to što pojedine firme u Srbiji, kako otkrivaju u epidemiološkim krugovima, ne uvažavaju rešenja sanitarnih inspektora o određivanju mere karantina kao važeće potvrde o sprečenosti za rad dok ta mera traje, već priznaju samo doznake od lekara opšte prakse. Epidemiolozi smatraju da je to veliki problem kojim preduzeća krše zakonske odredbe, ali i podsećaju da su upravo oni ti koji šalju kontakte obolelog pacijenta sanitarnim inspektorima, a koji dalje prosleđuju rešenja na adrese onih koji treba da ostanu u karantinu. Sindikalni predstavnici podsećaju na to da je, shodno zakonu, zaposleni kojem je određena mera karantina u kućnim uslovima i dalje u obavezi da u roku od tri dana dostavi poslodavcu potvrdu o sprečenosti za rad.

U trenutnim uslovima pitanje je da li će u roku od ta tri dana zaposlenom uopšte stići na adresu rešenje sanitarnog inspektora koje istovremeno predstavlja i potvrdu o sprečenosti za rad zaposlenog dok ta mera traje. To može da bude problem za firme, a i za zaposlene – ističe dr Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Zato treba apelovati na firme da budu strpljive i prihvate rešenje sanitarnog inspektora kao važeću potvrdu za otvaranje bolovanja, a ukoliko od zaposlenog firma, recimo, traži doznaku od lekara opšte prakse, onda treba da zna da time nepotrebno i dodatno opterećuju zdravstveni sistem, dodaje on.

Zašto bi neko išao kod lekara ako je zdrav i ako zakon propisuje da je rešenje sanitarnog inspektora dovoljno i da zamenjuje doznaku, odnosno potvrdu lekara – pita se dr Savić.

Jedno od ključnih pitanja tiče se i isplata zarada zaposlenima kojima je određena mera karantina u kućnim uslovima. Prema slovu zakona, njima pripada odgovarajuća naknada zarade, a to znači najmanje 65 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. To ipak nije sve, jer po Zakonu o radu("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) postoji i član 117, koji precizira odsustvo sa rada zbog naredbe, to jest po nalogu nadležnog organa.

Reč je o prinudnom odsustvu sa rada, sprovedenom po direktivi nadležnog organa, a u ovom slučaju to je sanitarni inspektor. Po tom članu zakona poslodavac je dužan da zaposlenom isplaćuje najmanje 60 odsto prosečne zarade, dakle još manju naknadu, što može da izazove revolt među zaposlenima, i to s pravom. Većini poslodavaca to će se više isplatiti nego da plaćaju naknadu u iznosu od 65 odsto, što je takođe po zakonu. Tako se može desiti da radnici imaju različite naknade u različitim firmama, a na bolovanju su pod istom šifrom – upozorava pravnica Olga Vučković Kićanović, stručnjak za radno pravo. Zato je ministar za rad dužan, dodaje ona, da donese podzakonska akta i pravilnik kojim će se bliže urediti odredbe novog zakona i procenat visine naknade zarade, u slučaju odsustva sa posla zbog izricanja mere karantina u kućnim uslovima.

Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 21.11.2020.
Naslov: Redakcija