PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNI ZAKONA O TRŽIŠTU KAPITALA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o tržištu kapitala ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 112/15, 108/16 i i 9/20) posle člana 25. dodaju se naziv člana 25a i član 25a, koji glase:

"Posebna pravila za jedinstveni prospekt koji se odnosi na dužničke hartije od vrednosti

Član 25a

Forma i minimalna sadržina jedinstvenog prospekta koji se odnosi na dužničke hartije uređuje se podzakonskim aktom Komisije.

Jedinstveni prospekt iz stava 1. ovog člana ne sadrži skraćeni prospekt.

Informacije o izdavaocu iz prospekta iz stava 1. ovog člana, pod uslovom da su dostupne u javnim registrima, odnosno na internet stranici izdavaoca, kao i informacije koje se odnose na finansijske i revizorske izveštaje izdavaoca, mogu se u prospektu prikazati upućivanjem, odnosno direktnim linkovanjem.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, prospekt koji se odnosi na dužničke hartije od vrednosti sadrži spisak svih dokumenata u kojima su sadržane navedene informacije, sa jasnom naznakom u kom delu pojedinog dokumenta se nalazi konkretna informacija i na kojoj internet stranici i delu internet stranice je dokument dostupan u elektronskoj formi.

Sastavni delovi prospekta iz stava 1. ovog člana su poslednji redovan godišnji finansijski izveštaj sa izveštajem revizora izdavaoca, kao i godišnji izveštaj o poslovanju menadžmenta ukoliko je izdavalac dužan da ga sačini.

Sastavni deo prospekta iz stava 1. ovog člana je i poslednji konsolidovani godišnji finansijski izveštaj kada je izdavalac obavezan da ga izradi u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.

U slučaju da se poslednji redovan godišnji finansijski izveštaj izdavaoca odnosi na period od 200 dana pre nego što je zahtev za odobrenje objavljivanja prospekta podnet Komisiji, izdavalac nije dužan da sačini i prikaže polugodišnji finansijski izveštaj.

Uz zahtev za odobrenje objavljivanja prospekta iz stava 1. ovog člana, izdavalac nije dužan da podnese dokumentaciju koja je javno dostupna u javnim registrima.".

Član 2.

U članu 123. stav 2. tačka 2) menja se i glasi:

"2) da je u periodu od tri meseca koji prethodi danu donošenja odluke o sazivanju sednice skupštine akcionara na kojoj se odlučuje o povlačenju akcija sa regulisanog tržišta, odnosno MTP ukupno ostvareni obim prometa akcija koje su predmet navedenog povlačenja iznosio manje od 0,5% od njihovog ukupnog izdatog broja; ".

U tački 3) reči: "tri meseca" zamenjuju se rečima: "jednom mesecu".

Član 3.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakon o tržištu kapitala ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 112/15, 108/16 i 9/20) je, od svog donošenja 2011. godine, više puta menjan i dopunjavan usled potrebe da se zakonodavni okvir unapredi i uskladi sa potrebama prakse i drugim zakonima koji su u međuvremenu izmenjeni, kao i da se dodatno približi regulativi Evropske unije.

Razlozi za pripremu ovog zakona proizilaze iz činjenice da je Komisija za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija), kao nezavisno regulatorno i nadzorno telo nadležno za primenu ovog zakona, uočila da priprema prospekta u skladu sa propisanim pravilima predstavlja veliko administrativno opterećenje za izdavaoce, kao i da bi preciziranje momenta prestanka svojstva javnog društva, smanjilo mogućnost manipulacija na tržištu.

Usled nastanka i proglašenja pandemije virusa COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2, dana 15. marta 2020. godine, doneta je Odluka o proglašenju vanrednog stanja (,,Službeni glasnik RS", broj 29/20) na teritoriji Republike Srbije.

Sa ciljem da stvori uslove za brzi oporavak i dalji razvoj srpske privrede, Vlada je usvojila Program ekonomskih mera, u okviru kojeg je, dana 10. aprila 2020. godine doneta i Uredba o postupku za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti za vreme vanrednog stanja ("Službeni glasnik RS", broj 54/20, u daljem tekstu: Uredba). Uredba je imala za cilj da se privrednim društvima pruži mogućnost lakšeg pristupa izvorima finansiranja, odnosno pojednostavljenje postupka i smanjenje troškova izdavanja dužničkih hartija od vrednosti, odstupanjem od određenih odredbi Zakona o tržištu kapitala.

Uredba je potvrđena Zakonom o potvrđivanju uredaba koje je Vlada uz supotpis predsednika Republike donela za vreme vanrednog stanja ("Službeni glasnik RS", broj 62/20), koji je stupio na snagu 29. aprila 2020. godine i Zakonom o važenju uredaba koje je Vlada uz supotpis predsednika Republike donela za vreme vanrednog stanja i koje je Narodna skupština potvrdila ("Službeni glasnik RS", broj 65/20).

Imajući u vidu da izmene koje su uvedene Uredbom imaju za cilj, pre svega, da u ovom trenutku pomognu i ubrzaju oporavak domaće privrede, ali da bi i u narednom periodu mogle da obezbede veći obim trgovanja i bolju ponudu kvalitetnih finansijskih instrumenata na tržištu kapitala u vidu korporativnih obveznica, pristupili smo pripremi Nacrta zakona koji implementira odredbe Uredbe.

Dalje, imajući u vidu potrebu za oporavkom domaće privrede i činjenicu da je praksa više puta ukazala na nužnost sprečavanja manipulacija na tržištu u vidu špekulativnih radnji pojedinaca prilikom delistirnja javnih društava, kao i potrebu povećanja likvidnosti samog tržišta isključivanjem sa istog finansijskih instrumenata, odnosno hartija od vrednosti kojima se ne trguje, predloženim izmenama bi se povratilo poverenje investitora u domaće tržište kapitala onemogućavanjem zaključivanja fiktivnih transakcija u cilju stvaranja privida likvidnosti i obmanjivanja investicione javnosti.

Skraćivanjem vremenskog perioda u kome društvo može zadržati status javnog društva bez da trguje hartijama od vrednosti, kao i preciziranjem momenta prestanka svojstva javnog društva, investitorima se pruža dodatna sigurnost prilikom donošenja odluke o ulaganju, na način kojim se istovremeno postiže povećanje likvidnosti samog tržišta koje vodi njegovom daljem unapređenju i razvoju.      

III.        OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Član 1. Predloga zakona propisuje da se forma i minimalna sadržina jedinstvenog prospekta koji se odnosi na dužničke hartije od vrednosti uređuje podzakonskim aktom Komisije i da ne sadrži skraćeni prospekt. Informacije o izdavaocu iz prospekta, pod uslovom da su dostupne u javnim registrima, odnosno na internet stranici izdavaoca, kao i informacije koje se odnose na finansijske i revizorske izveštaje izdavaoca, mogu se u prospektu prikazati upućivanjem, odnosno direktnim linkovanjem. Propisano je i da su sastavni delovi prospekta poslednji redovan godišnji finansijski izveštaj sa izveštajem revizora izdavaoca, godišnji izveštaj o poslovanju menadžmenta, kao i poslednji konsolidovani godišnji finansijski izveštaj kada je izdavalac obavezan da ga izradi.

Članom 2. Predloga zakona vrši se izmena člana 123. stav 2. tačka 2) kojom se pomera trenutak koji se posmatra kao relevantan pri prestanku svojstva javnog lica, odnosno precizira se da je dan donošenja odluke o sazivanju sednice skupštine akcionara na kojoj se odlučuje o povlačenju akcija sa regulisanog tržišta, odnosno MTP relevantan prilikom početka računanja roka u kome se posmatra ostvaren obim prometa akcija koje su predmet povlačenja sa regulisanog tržišta, odnosno MTP.

Istim članom se vrši izmena člana 123. stav 2. tačka 3) u delu u kome se menja jedan od kumulativnih uslova koje je potrebno ispuniti za donošenje Odluke o povlačenju akcija sa regulisanog tržišta, odnosno MTP, tako što se skraćuje vremenski period u kome društvo može zadržati status javnog društva bez da trguje hartijama od vrednosti sa šest na tri meseca, kao i vremenski period računanja obima prometa sa tri na jedan mesec.

Član 3. Predloga zakona propisuje da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

V.         ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Određenje problema koje je potrebno rešiti

Pojednostavljenje postupka za sastavljanje prospekta za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti, kao i podnošenja odgovarajuće dokumentacije Komisiji uz zahtev za odobrenje prospekta, omogućiće privrednim društvima brži i lakši pristup finansijskim sredstvima neophodnim za redovne poslovne aktivnosti ili unapređenje i proširenje poslovanja, uz manje troškove prilikom izdavanja ovih hartija od vrednosti. Istovremeno, očekuje se da će izdavanje dužničkih hartija od vrednosti privrednih društava obezbediti kvalitetan materijal kojim će se trgovati na Beogradskoj berzi, što će značajno uticati na razvoj i stabilnost tržišta kapitala u Republici Srbiji i finansijskog tržišta uopšte.

Izmene koje se odnose na uslove za prestanak svojstva javnog lica predložene su imajući u vidu da je praksa više puta ukazala na nužnost sprečavanja manipulacija na tržištu u vidu špekulativnih radnji pojedinaca prilikom isključenja javnih društava sa organizovanog tržišta i potrebu povećanja likvidnosti samog tržišta isključivanjem sa istog neaktivnih društava, odnosno društava čijim se hartijama od vrednosti ne trguje na organizovanom tržištu. S tim u vezi, Komisija je, predložila izmene člana 123. Zakona o tržištu kapitala ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 112/15, 108/16 i 9/20) koje se odnose na donošenje odluke o povlačenju akcija sa regulisanog tržišta, odnosno MTP.

Važećom odredbom člana 123. stav 2. tačka 2) Zakona o tržištu kapitala je propisano da skupština javnog društva može doneti odluku o povlačenju tih akcija sa regulisanog tržišta, odnosno MTP ukoliko je u periodu od šest meseci koji prethodi donošenju odluke ukupno ostvareni obim prometa akcija koje su predmet povlačenja sa regulisanog tržišta, odnosno MTP iznosio manje od 0,5% od njihovog ukupnog izdatog broja. Vremenski period od sazivanja skupštine akcionara i obelodanjivanja dnevnog reda skupštine do donošenja predmetne odluke je otvorio vrata za špekulativne aktivnosti, te je upravo u tom vremenskom periodu u praksi uočen niz manipulitivnih radnji u vidu veštačkog stvaranja likvidnosti na tržištu sa ciljem onemogućavanja donošenja odluke o isključenju akcija sa tržišta. S tim u vezi, predloženom izmenom je preciziran momenat računanja likvidnosti, odnosno pomerena je vremenska odrednica za izračunavanje obima prometa akcija sa dana donošenja odluke o povlačenju akcija sa regulisanog tržišta, odnosno MTP na dan donošenja odluke o sazivanju sednice skupštine akcionara. Na ovaj način onemogućeno je veštačko stvaranje likvidnosti, već period u kome se računa promet akcija predstavlja realan tržišni promet akcija na tržištu. 

Takođe je u istoj tački skraćen vremenski period u kome se računa promet akcija kao uslov za donošenje odluke o isključenju akcija sa tržišta sa šest na tri meseca. Rok od šest meseci se u praksi pokazao kao predugačak, te je skraćivanjem roka omogućeno društvima kojima se ne trguje aktivno na regulisanom tržištu, odnosno MTP da se isključe sa tržišta. Shodno navedenom, iz istog razloga je i u članu 123. stav 2. tačka 3) je skraćen vremenski period računanja obima prometa sa tri na jedan mesec.

Ciljevi koji se postižu njegovim donošenjem

Predlog zakona, kao prethodno i Uredba, ima za cilj da pojednostavi postupak za sastavljanje prospekta za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti, kao i podnošenje odgovarajuće dokumentacije uz zahtev, i propisuje sledeće:

•           prospekt koji se odnosi na dužničke hartije od vrednosti se sastavlja kao jedinstveni prospekt i ne sadrži skraćeni prospekt;

•           posebna pravila u vezi sa finansijskim izveštajima izdavaoca;

•           uz zahtev za odobrenje objavljivanja prospekta koji se odnosi na dužničke hartije od vrednosti, izdavalac nije dužan da dostavi informacije o izdavaocu i finansijske izveštaje koji su javno dostupni ili na internet stranici izdavaoca, kao i da podnese dokumentaciju, koja je javno dostupna u javnim registrima.

Predložene izmene koje se odnose na prospekt, pripremljene su sa ciljem da se uslovi za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti izmene i usklade sa potrebama domaćeg tržišta i privrede.

Cilj izmena odredbi koje se odnose na prestanak svojstva javnog društva leži u činjenici da je praksa više puta ukazala na potrebu zaštite investitora stvaranjem realne slike tržišta, i to pravovremenim isključenjem hartija od vrednosti kojima se na tržištu ne trguje, kao i onemogućavanjem manipulativnih radnji. Predložene izmene će sa jedne strane doprineti smanjenju špekulativnih radnji na tržištu kapitala i smanjiti mogućnosti za manipulacije na tržištu, dok će sa druge strane doprineti povećanju likvidnosti tržišta.

Zašto je donošenje akta najbolje za rešavanje problema?

Zakon se odnosi na materiju koja se isključivo reguliše zakonom.

Na koga i kako će uticati predložena rešenja?

Ovaj zakon će imati pozitivan uticaj na privredu Republike Srbije u celosti.

Predmetnim izmenama i dopunom zakona ne menja se bitno režim, već se unapređuju postojeći pravni instituti u cilju većeg obima trgovanja i bolje ponude dužničkih hartija od vrednosti – korporativnih obveznica, kao i u cilju smanjenja špekulativnih radnji na tržištu kapitala i smanjenja mogućnosti za manipulacije na tržištu.

Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi posebno malim i srednjim preduzećima?

Na administrativne troškove koje će snositi privredni subjekti u postupku dobijanja odobrenja od strane Komisije, kao i troškovi ispunjavanja različitih administrativnih zahteva koje će subjekti snositi u skladu sa obavezama propisanim ovim zakonom, shodno će se primenjivati važeći Pravilnik o tarifi Komisije.

Primena ovog zakona neće izazvati izdvajanje dodatnih troškova ni građanima ni privredi.

Da li pozitivne posledice donošenja Zakona opravdavaju troškove njegove primene?

Pozitivne posledice donošenja ovog zakona sasvim opravdavaju troškove njegove primene, jer svakako nisu značajnijeg obima.

Prema očekivanjima koja se odnose na pomenute direktne i indirektne koristi, odnosno pozitivne posledice predloženih rešenja, procenjuje se da će ukupne koristi daleko premašiti ukupne troškove koji prate sprovođenje ovog zakona.

Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?

Zakon pruža mogućnosti svim privrednim subjektima da na jednostavniji način i uz manje troškove, dođu do finansijskih sredstava neophodnih za održavanje i unapređenje dotadašnjeg poslovanja, što može značajno da utiče na njihov položaj na tržištu i konkurentnost.

Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu?

Prilikom definisanja odredbi ovog zakona, aktivno su učestvovale i usaglasile se oko predloženih rešenja, sledeće institucije relevantne za njegovu primenu:

1)         Ministarstvo finansija,

2)         Narodna banka Srbije,

3)         Komisija za hartije od vrednosti,

4)         Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.

            Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem Zakona namerava?

U postupku primene Uredbe o postupku za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti za vreme vanrednog stanja, Komisija je donela potrebne podzakonske akte predviđene odredbama ovog zakona, koji su već u primeni.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 20.11.2020.