Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Osnovica obeštećenja za oduzetu imovinu koju država ne može da vrati u naturalnom obliku, iznosi 13,6 milijardi evra. Kada Vlada RS utvrdi koeficijent i donese uredbu kojom će utvrditi osnovne elemente obveznica, iznos emisije i uslove njihove distribucije i naplate, Agencija će donositi pojedinačna rešenja u kojima će utvrditi iznos obeštećenja, rokove i akontaciju. Na osnovu rešenja podnosioci zahteva moći će da naplate akontaciju u novcu i to 10 odsto od utvrđenog iznosa obeštećenja. Ostatak će dobiti u obveznicama, koje dospevaju u roku od 12 godina i isplaćuju se u godišnjim ratama, počev od 15. decembra 2018. godine


Do prošle nedelje, Agencija za restituciju bivšim vlasnicima ili naslednicima vratila je 5.935 poslovnih prostora, zgrada kao celina i stanova, ukupne površine 426.000 kvadratnih metara.

Vraćeno je 825 stanova, 889 zgrada i 4.221 poslovni prostor. Takođe, zaključno s 10. novembrom, vraćeno je 296 hektara, 91 ar i jedan kvadratni metar neizgrađenog zemljišta, 5.059 hektara, 84 ara i osam kvadrata šumskog i 26.669 hektara, 58 ari i 98 kvadrata poljoprivrednog. Tu nije kraj naturalnom vraćanju imovine: postupci koji su u toku biće okončani u onim slučajevima gde postoji mogućnost da ona bude i fizički vraćena. Postupak vraćanja oduzete imovine u naturi jeste pri kraju, ali će se svakako ukupna brojka vraćenih nepokretnosti i zemljišta do podvlačenja crte uvećati.

Agencija za restituciju nastavlja vraćanje oduzete imovine, ali zna se da postoji deo koji neće moći biti vraćen naturalno, već će bivši vlasnici ili naslednici biti obeštećeni obveznicama, koje će početi da se isplaćuju od naredne godine. Agencija za restituciju je izračunala osnovicu obeštećenja za oduzetu imovinu koju država ne može da vrati u naturalnom obliku pa samim tim mora da se obešteti i ona iznosi 13,6 milijardi evra.

No, Vlada Republike Srbije je ta koja treba da donese odluku o koeficijentu po kojem će se obračunavati konkretni iznosi za isplatu bivšim vlasnicima ili naslednicama i donese uredbu kojom će utvrditi osnovne elemente obveznica, iznos emisije, uslove njihove distribucije i naplate. Tek tada će Agencije za restituciju moći da donosi pojedinačna rešenja u kojima će utvrditi iznos obeštećenja, rokove i akontaciju.

Jer, valja podsetiti, tek na osnovu rešenja Agencije, podnosioci zahteva mogu naplatiti akontaciju u novcu, i to ne celokupnu sumu odmah. Naredne godine mogu naplatiti deset odsto utvrđenog iznosa obeštećenja, a ostatak će dobiti u obveznicama koje imaju rok dospevanja 12 godina. Isplaćuju se jednom godišnje narednih 12 godina, i to počev od 15. decembra naredne godine.

Maksimum koji jedan bivši vlasnik ili naslednik može dobiti, bez obzira na ukupnu vrednost oduzete imovine, zakonski je ograničen na pola miliona evra. Po objašnjenju iz Agencije za restituciju, osobe koje su 6. oktobra 2011. godine – kada je donet Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US)bile starije od sedam decenija, imaju pravo da obveznice dobiju u roku od pet godina. S druge strane, oni koji su tog datuma bili stariji od 65 godina, imaju pravo na obveznice koje dospevaju u roku od deset godina.

Podaci Agencije za restituciju o vraćenoj imovini s kraja prošle nedelje pokazuju da je najviše objekata vraćeno u beogradskim opštinama: Stari grad – 1.305, Vračar – 709, Zvezdara – 359, Voždovac – 204.

U Vojvodini najviše objekata vraćeno je u Novom Sadu – 434 i Subotici – 127, dok je u ostalim opštinama ta brojka znatno manja.

Važno je napomenuti i da će obveznice glasiti na ime osobe koja je podnela zahtev za obeštećenje, ali će biti prenosive, što znači da će naslednici moći da ih naslede u slučaju da onaj na koga glase u međuvremenu premine. Obveznice u narednih 12 godina isplaćivaće se u evrima.

Inače, određivanje vrednosti tražene imovine trajalo je šest godina, tokom kojih su Agencija za restituciju i Poreska uprava sakupljali podatke i procenjivali oduzetu imovinu. Po rečima direktora Agencije za restituciju Strahinje Sekulića, ukoliko Vlada Republike Srbije proceni da bi utvrđeni iznos od 13,6 milijardi evra mogao ugroziti makroekonomsku stabilnost države, uvek postoji mogućnost da predloži promenu Zakona.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 21.11.2017.
Naslov: Redakcija