PREDLOG ZAKONA O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Predlogom zakona stambena zajednica dobija svojstvo pravnog lica, što podrazumeva i dodelu matičnog broja i PIB-a. Predviđeno je uvođenje profesionalnih upravitelja, a ovom delatnošću moći će da se bave privredna društva ili preduzetnici, koji imaju bar jednog radnika na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom. Prinudni upravnik zgrade uvodi se samo ukoliko stanari ne mogu da se slože ko će voditi skupštinu stanara. Uvodi se Registar stambenih zajednica koji će biti obavezan za sve zgrade, koje registracijom dobijaju sva svojstva pravnog lica. Predlog zakona predviđa i novčanu kaznu od 5.000 do 50.000 dinara za stanodavca ako upravniku zgrade ne prijavi podstanare

Počev od 2017. godine, a prema Predlogu zakona o stanovanju i održavanju zgrada čije se usvajanje očekuje krajem decembra 2016. godine, svaka zgrada moraće da ima svog upravnika, stanodavci će morati da plaćaju porez na iznajmljivanje stanova, dok će stanari morati da plaćaju održavanje.

Svaka zgrada će imati svog upravnika, a ako stanari ne mogu da izaberu jednog od komšija da obavlja taj posao, u njihove zgrade će biti uvedena prinudna uprava. Svi stanari će morati da izdvajaju sredstva za održavanje zajedničkog objekta i plaćanje profesionalnog upravnika, a onima koji to ne budu želeli na vrata bi mogli da zakucaju izvršitelji. Vlasnicima stanova koji ne budu plaćali mesečno održavanje zgrade preti kazna – od 5.000 do 50.000 dinara.

Predviđene su i kazne za stambenu zajednicu, odnosno skupštinu stanara. Inspektor im može naplatiti od 50.000 do dva miliona dinara. Ista sankcija propisana je i za profesionalne upravnike, ukoliko rade bez licence ili nisu prijavljeni.

Upravnik zgrade imaće slična zaduženja kao i dosadašnji predsednik skupštine stanara, s tim da će imati i mehanizme da privoli stanare da izvršavaju svoje obaveze. Prema važećem Zakonu o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispr., 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 - dr. zakon i 99/2011), jedini lek za nezainteresovane komšije bila je tužba.

Novim zakonom održavanje zgrada postaje javni interes, što znači da bi grad mogao da izda naredbu da se u jednoj ulici srede, na primer, sve fasade. To je za većinu stanara prevelik trošak, a pored toga, uvođenjem funkcije profesionalnog upravnika otvara se prostor za zapošljavanje partijskog kadra, upozoravaju iz Udruženja stanara Srbije.

"Smatram da struktura koja je sad predstavljena nije dobra, znači nećemo dobiti potreban kvalitet, dobićemo masivno finansijsko opterećenje za budžet stanara", objašnjava predsednik Udruženja stanara Srbije Božidar Šiljegović.

Zakon neće uvećati ni naplatu poreza na izdavanje, kaže Kaća Lazarević, koja se decenijama bavi prometom nekretnina. Stanodavci će i ubuduće iznalaziti načine da izbegnu plaćanje tog nameta, jer je, kaže Lazarević, porez previsok.

"Poreska uprava očigledno nema dobar mehanizam za naplatu takvih poreza i ne mislim da će se ovim zakonom nešto promeniti. Mislim da je 20% impozantna cifra, da porez kod izdavanja treba da se svede na cifru od 10% i onda će svi rado plaćati porez", smatra ona.

Najvažnije novine koje će uskoro stupiti na snagu:

1. Upravnik zgrade – biraju ga stanari, plaćeno je radno mesto, a posao može da obavlja i profesionalni upravnik van zgrade čija primanja će se kretati od 200 do 350 dinara po stanu.

2. Prinudni upravnik – U slučaju da stanari ne mogu da se dogovore, na snagu stupa prinudni upravnik. Njegova uloga je da sa liste profesionalnih upravnika Privredne komore Srbije angažuje jednog, koga će plaćati svi stanari.

3. Upravnik zgrade – menadžer – Slično kao i u slučaju predsednika skupštine stanara, njegov posao je da obavesti nadležne organe da obave neku hitnu intervenciju, da vodi računa o olucima, zaključi ugovore u ime stanara sa javnim preduzećima, odnosno zastupa zajednicu stanara u pravnim poslovima.

4. Podaci o podstanarima - Na osnovu zakona podaci o zakupcima se dostavljaju upravniku zagrade, što znači da neće više moći da izbegnu plaćanje poreza na iznajmljivanje stana.

5. Stanari odgovaraju za štetu – Oni sami biraju o spoljašnjem i unutrašnjem uređenju zgrada. Zgrade ne smeju da ugrožavaju treća lica, niti imovinu trećih lica. Ako do toga ipak dođe, stanari plaćaju za nastalu štetu.

6. Izvršitelji naplaćuju kazne – Upravnik kome stanari ne žele da plate štetu ima pravo da angažuje izvršitelja. Kazne za neplaćanje održavanja zgrade kreće se od 5.000 do 50.000 dinara.

7. Bez zaštićenih stanara – Reč je osobama koje su nakon denacionalizacije useljeni u stanove, u kojima su ostali da žive umesto pravih vlasnika. Očekuje se da zaštićeni stanari budu preseljeni u stanove u javnoj svojini koje će moći da otkupe, a stanovi u kojima su do sada boravili biće vraćeni pravim vlasnicima.

8. Registar o zgradama – Ovu jedinstvenu evidenciju vodiće Agencija za privredne registre. Biće javno dostupna, a rok za formiranje registra svih stambenih zgrada je 12 meseci.

9. Hitni radovi – Predviđeno je da se u javnom interesu vrše radovi hitnih intervencija na stambenim zgradama, stambeno-poslovnim zgradama, poslovnim zgradama, zgradama javne namene ili zgradama kulturnim dobrima, u slučaju kada nadležni subjekt nije izvršio potrebne radove, a neizvođenjem radova mogle bi da nastanu štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu ili imovinu veće vrednosti. Navedene radove na održavanju zgrade preuzima jedinica lokalne samouprave.