NACRT ZAKONA O ZADRUGAMA: Dovoljan broj osnivača smanjuje sa deset na pet, a minimalni osnovni kapital za zadruge koje posluju ulozima je 100 dinara. Predviđeno je da se zadrugama koje su stekle svoju imovinu omogući da je upišu kao zadružnu svojinu, a zadruga manja od 20 članova ne mora imati upravni i nadzorni odbor, ali mora imati Skupštinu i direktora

Ministarstvo privrede, kao ovlašćeni predlagač, izradilo je Nacrt zakona o zadrugama (u daljem tekstu: Nacrt zakona).

U osnovnim odredbama Nacrta zakona kao predmet zakona utvrđuje se uređenje pravnog položaja zadruga, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje i organi zadruge, zatim sticanje i prestanak statusa zadrugara, knjiga zadrugara, imovina i poslovanje zadruge, fondovi, raspodela dobiti i pokriće gubitaka u zadrugama, prestanak zadruge, zadružni savezi, složene zadruge, registracija zadruga, zadružna revizija, kao i druga pitanja značajna za položaj i rad zadruge.

Nacrtom zakona zadruga se precizno definiše kao pravno lice, koje predstavlja poseban oblik organizovanja fizičkih lica (u daljem tekstu: zadrugar) koji poslovanjem na zadružnim načelima ostvaruju svoje ekonomske, socijalne, kulturne i druge interese i koji na demokratski način upravljaju i kontrolišu zadrugu.

Takođe, definiše se i pojam zadrugara kao fizičkog lica koje je član zadruge i u celosti ili delimično posluje preko zadruge, odnosno koje preko zadruge prodaje svoje proizvode odnosno usluge, nabavlja proizvode ili koristi usluge potrebne za obavljanje svoje delatnosti ili na drugi način neposredno učestvuje u obavljanju delatnosti radi kojih je zadruga osnovana. Kada su u pitanju zadružne vrednosti na bazi koji se zadruga osniva i posluje, odredbama

Nacrta zakona se preciziraju:

1) samopomoć;

2) samoodgovornost;

3) demokratičnost;

4) jednakost;

5) pravičnost;

6) solidarnost.

Zadružne vrednosti se sprovode u skladu sa zadružnim principima na kojima se zasniva osnivanje i rad zadruga i u koje spadaju:

1) dobrovoljno i otvoreno članstvo;

2) demokratska kontrola od strane zadrugara;

3) ekonomsko učešće zadrugara;

4) autonomija i nezavisnost zadruge;

5) obrazovanje, obuka i informisanje;

6) međuzadružna saradnja;

7) briga za zajednicu.

Odredbama Nacrta zakona precizno se definiše i određuje:

1) zadruga kao pravno lice;

2) ogranakzadruge;

3) poslovno ime;

4) sedište i adresa za prijem pošte;

5) delatnost zadruge;

6) vrste zadruga.

Kada su u pitanju vrste zadruga,precizno se definišu i određuju zemljoradničke ili poljoprivredne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, studentsko-omladinske, učeničke, socijalne, zdravstvene, kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvodnje, prometa robe, vršenja usluga i drugih delatnosti.

U delu kojim je regulisano osnivanje zadruge,odredbama Nacrta zakona se precizira da se zadruga osniva na osnivačkoj skupštini, zaključenjem ugovora o osnivanju, usvajanjem zadružnih pravila i izborom organa. Takođe, odredbama Nacrta zakona precizirano je i:

1) da najmanji broj osnivača može biti pet poslovno sposobnih fizičkih lica;

2) da se zadruge mogu osnivati ulozima ili članarinama u zavisnosti od ciljeva osnivanja i visine potrebnih sredstava za osnivanje i poslovanje;

3) osnivanje, sazivanje, način donošenja odluka i izbor predsednika koji vodi sednicu skupštine;

4) da je osnivački akt zadruge ugovor o osnivanju koji se zajkjučuje u pisanoj formi i precizno je definisana njegova sadržina;

5) da zadružna pravila predstavljaju opšti akt zadruge kojim se uređuje upravljanje zadrugom, unutrašnja organizacija zadruge i precizno je definisan sadržaj zadružnih pravila;

6) da ulozi zadrugara, novčani i nenovčani, čine osnovni kapital zadruge, kao i da je njegov mininalni iznos 100 dinara;

7) da se osnovni kapital zadruge može povećavati ulozima novih zadrugara, povećanjem uloga postojećih ili pripisivanjem neraspoređene dobiti, odnosno da se može smanjiti odlukom skupštine zadruge;

8) da se sredstva za osnivanje i poslovanje zadruge mogu obezbediti iz članarina zadrgara ukoliko se osnivaju bez uloga.

Kada je u pitanju sticanje i prestanak statusa zadrugara,odredbama Nacrta zakona određuju se:

1) sticanje i status zadrugara, odnosno precizira se da se status zadrugara stiče osnivanjem ili pristupanjem zadruzi i definišu se uslovi koje lice mora da ispuni da bi postalo zadrugar određene vrste zadruge;

2) da status zadrugara pristupanjem zadruzi može steći svako poslovno sposobno fizičko lice koje podnese pisani zahtev za pristupanje, a u skladu sa Nacrtom zakona i zadružnim pravilima;

3) da se status zadrugara pristupanjem zadruzi stiče na osnovu odluke o prihvatanju zahteva za pristupanje i potpisivanjem pristupne izjave, kao i da odluku o prihvatanju zahteva za pristupanje zadruzi donosi upravni odbor, odnosno skupština zadruge u zadrugama koje nemaju upravni odbor;

4) precizan sadržaj odluke o prihvatanju zahteva za pristupanje;

5) da lice čiji je zahtev o pristupanju zadruzi prihvaćen potpisuje pristupnu izjavu i precizira se sadržaj pristupne izjave;

6) da status zadrugara prestaje istupanjem, isključenjem, smrću zadrugara, prestankom zadruge i iz drugih razloga utvrđenih zadružnim pravilima u skladu sa Nacrtom zakona;

7) zadrugar istupa iz zadruge na osnovu pisane izjave o istupanju, pri čemu status zadrugara prestaje kada zadruga primi pismenu izjavu zadrugara o istupanju, ako u zadružnim pravilima nije određen otkazni rok, koji ne može da bude duži od šest meseci;

8) da se zadrugar isključuje iz zadruge kada: namerno ili iz grube nepažnje ugrožava ili otežava ostvarivanje zajedničkih interesa članova zadruge, kada ne ostvaruje poslovnu saradnju sa zadrugom iz delatnosti zadruge u vremenskom periodu određenom zadružnim pravilima, kao i iz drugih razloga utvrđenih Nacrtom zakona i zadružnim pravilima, pri čemu odluku o isključenju zadrugara donosi upravni odbor zadruge, odnosno skupština zadruge u zadrugama koje nemaju upravni odbor;

9) prava i obaveze zadrugara u slučaju prestanka statusa zadrugara;

10) knjiga zadrugara koju je zadruga dužna da vodi, obavezni sadržaj knjige zadrugara i njeno čuvanje i ažuriranje.

Odredbama Nacrta zakona regulisano je i upravljanje zadrugom i organi zadruge, pri čemu se precizira:

1) da zadrugom upravljaju zadrugari po principu "jedan zadrugar – jedan glas";

2) da su organi zadruge skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor;

3) da skupština, upravni odbor i nadzorni odbor, mogu punovažno odlučivati ako sednici prisustvuje više od polovine od ukupnog broja članova, a odluke se donose većinom glasova od ukupnog broja prisutnih članova, ako Nacrtom zakona nije drugačije određeno;

4) da je skupština zadruge najviši organ koju čine svi zadrugari i definiše se njen delokrug, način rada, način odlučivanja i predstavljanje u skupštini zadruge;

5) sastav i izbor upravnog odbora, nadležnost i odgovornost članova upravnog odbora;

6) sastav i izbor članova, nadležnost, ovlašćenja i odgovornosti članova nadzornog odbora;

7) direktor zadruge, njegove nadležnosti, kao i vršilac dužnosti direktora zadruge i razlozi za razrešenje i odgovornost direktora zadruge;

8) da za predsednika i članove upravnog i nadzornog odbora, direktora i predsednika skupštine ne može biti birano lice koje je osuđeno za krivično delo protiv privrede, kao i lice kome je izrečena mera bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti koja predstavlja delatnost zadruge, za vreme dok traje takva zabrana;

9) zabrana konkurencije pod kojom se podrazumeva da predsednik i članovi upravnog i nadzornog odbora i direktor zadruge, predsednik skupštine i zaposleni u zadruzi, ne mogu da budu zadrugari, zaposleni ili lica koja imaju ugovorna ovlašćenja da upravljaju poslovima druge zadruge iste ili slične delatnosti, odnosno ne mogu imati više od 20% udela u vlasništvu u privrednom društvu ili u drugom pravnom licu koje obavlja istu ili sličnu delatnost kao zadruga, osim ako su vlasnička prava stekli po osnovu besplatne podele akcija u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija.

Nacrtom zakona preciziraju se i odredbe kojima se regulišu imovina i poslovanje zadruge, odnosno:

1) da se pod imovinom u zadružnoj svojini smatra imovina zadruge koju čine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novčanim sredstvima, hartijama od vrednosti i druga imovinska prava koje je zadruga stekla poslovanjem ili drugim pravnim poslom, kao i da se ona obrazuje iz uloga ili članarine zadrugara, sredstava ostvarenih radom i poslovanjem zadruge i sredstava koje je zadruga stekla na drugi dozvoljen način;

2) da zadruga posluje u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za račun zadrugara ili u ime i za račun zadrugara, kao i da u svom poslovanju koristi imovinu zadruge, a može da koristi rad i sredstva u svojini zadrugara i drugih pravnih i fizičkih lica na osnovu posebno zaključenog ugovora;

3) da zadruga u pravnom prometu odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom, dok zadrugar odgovara za obaveze zadruge do visine svog uloga;

4) da zadrugari odgovaraju prema trećim licima lično, sopstvenom imovinom, za obaveze zadruge ako zloupotrebe zadrugu za nezakonite ili prevarne ciljeve ili ako sa imovinom zadruge raspolažu kao sa sopstvenom imovinom.

U delu Nacrta zakona kojima su regulisani fondovi, raspodela dobiti i pokriće gubitaka uređuje se:

1) da zadruga može da osnuje zadružni fond koji se koristi za investicije ili povećanje obrtnih sredstava zadruge, kao i rezervni fond iz koga se sredstva koriste za pokriće gubitaka zadruge i isplatu uloga zadrugara, kao i za druge svrhe;

2) da o raspodeli godišnje dobiti i redosledu raspodele odlučuje skupština zadruge po usvajanju finansijskih izveštaja;

3) da se gubici pokrivaju iz neraspoređene dobiti iz ranijih godina, odnosno iz rezervnog fonda ili iz drugih fondova za različite namene ili smanjenjem osnovnog kapitala zadruge ukoliko se gubitak ne može pokriti iz rezervnog fonda i neraspoređene dobiti.

Odredbama Nacrta zakona precizno su definisani osnovi prestanka rada zadruge kojima se određuje da zadruga prestaje da postoji brisanjem iz Registra po osnovu: sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije, sprovedenog postupka stečaja, i statusne promene koja ima za posledicu prestanak zadruge.

Prema odredbama Nacrta zakona, složena zadruga je pravno lice koje predstavlja poseban oblik organizovanja zadruga, koje poslovanjem na zadružnim principima ostvaruje ekonomske, socijalne i kulturne interese i obavlja poslove koje joj ugovorom o osnivanju i zadružnim pravilima prenesu osnivači. Složenu zadrugu mogu osnovati najmanje dve zadruge.

Takođe, kada je u pitanju zadružni savez koji je definisan kao samostalna, interesna, poslovna i stručna organizacija, koju osnivaju zadruge i drugi zadružni savezi radi ostvarivanja, usklađivanja, unapređivanja, poslovnog povezivanja, zaštite i zastupanja zajedničkih interesa zadruga i zadrugara, odredbama Nacrta zakona precizno je regulisano:

1) osnivanje;

2) poslovi koje obavlja zadružni savez;

3) poveravanje poslova od strane zadruga članica;

4) organi saveza;

5) pravila zadružnog saveza;

6) sredstva za rad zadružnog saveza.

Nacrtom zakona uređuje se registracija zadruge i zadružnih saveza i preciziraju se: registracija zadruga i zadružnih saveza, podaci koji se upisuju u registar, kao i registracija i objava dokumenata zadruge i zadružnog saveza.

Pod zadružnu reviziju spadaju odredbe kojima se uređuju:

1) pojam zadružne revizije;

2) obveznik zadružne revizije;

3) vrste zadružne revizije i obaveznost zadružne revizije;

4) revizijski savez;

5) organizacioni i tehnički uslovi koje mora da ispunjava zadružni savez da bi mogao da obavlja zadružnu reviziju;

6) uslovi koje mora da ispunjava zadružni revizor da bi mogao da obavlja poslove zadružne revizije;

7) izdavanje dozvole za obavljanje zadružne revizije;

8) uređenje međusobnih prava i obaveza revizijskog saveza i zadruge ugovorom o obavljanju zadružne revizije;

9) obaveze zadruge, zadružnog revizora i revizijskog saveza u postupku zadružne revizije;

10) nosilac troškova zadružne revizije;

11) obaveze revizijskog saveza prema према ministarstvu nadležnoм za poslove zadruga.

Odredbama Nacrta zakona predviđene su i kaznene odredbe za privredne prestupe i prekršaje koje učine zadruge i zadružni savezi.

Konačno, u prelaznim i završnim odredbama definiše se:

1) da postojeće zadruge i zadružni savezi nastavljaju da rade na način i pod uslovima upisanim u registar, pri čemu su dužni da usklade svoju organizaciju, poslovanje i opšte akte s odredbama Nacrta zakona najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu odredaba Nacrta zakona;

2) započeti postupci za vraćanje imovine zadruge, odnosno zadružnog saveza, koji su započeti u skladu sa Zakonom o zadrugama ("Sl. list SFRJ", br. 3/1990 i "Sl. list SRJ", br. 24/1994-dr. zakon), Zakonom o zadrugama ("Sl. list SRJ", br. 41/96 i 12/98 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon i 34/2006) i Zakonom o načinu i uslovima vraćanja imovine stečene radom i poslovanjem zadruga i zadrugara posle 1. jula 1953. godine ("Sl. glasnik SRS", br. 46/90), po zahtevu zadruge, odnosno zadružnog saveza do stupanja na snagu odredaba predloženih Nacrtom zakona, a koji nisu pravosnažno okončani, okončaće se po odredbama navedenih zakona;

3) na nepokretnostima, odnosno objektima koje su na dan stupanja na snagu Nacrta zakona upisane kao društvena ili javna svojina, u javni registar o nepokretnostima i pravima na njima, a za koju zadruge, odnosno zadružni savezi poseduju verodostojnu ispravu u smislu pravnosnažne odluke organa državne uprave, suda ili sporazum o povraćaju imovine, kojima je utvrđena zadružna svojina u korist zadruge, odnosno zadružnog saveza, nadležni organ za upis prava na nepokretnostima, upisaće na zahtev zadruge, odnosno zadružnog saveza, zadružnu svojinu;

4) danom stupanja na snagu Nacrta zakona prestaju da važe Zakon o zadrugama ("Sl. list SRJ", br. 41/96 i 12/98 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon i 34/2006) i Zakon o zadrugama ("Sl. glasnik SRS", br. 57/89 i "Sl. glasnik RS", br. 67/93, 46/95 i 101/2005 - dr. zakon);

5) odredbe Nacrta zakona stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RSr".

Izvor: Redakcija, Dragana Aleksić, 23.11.2015.