NACRT ZAKONA O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Ukoliko zgrada nema svog predsednika uvodi se prinudna uprava. Profesionalne upravnike će regrutovati Privredna komora Srbije, koja će organizovati polaganje testova i licenciranje osoba koje mogu da se bave tim poslom. Jedinica lokalne samouprave propisuje minimum sredstava koje na mesečnom nivou treba izdvojiti za održavanje zgrada

Svi vlasnici nekretnina u zgradama koje imaju više od 30 stanova moraće da izdvoje od 200 do 350 dinara za profesionalnog upravnika. Istu obavezu imaće i građani koji nisu uspeli da se dogovore ko će se brinuti o zajedničkoj imovini u zgradi. Ove novine predviđene su Nacrtom zakona o stanovanju i održavanju zgrada, o kome se vodi javna rasprava.

Sređivanje liftova, uređenje ulaza, popravka krova, instalacija, zamena fasade, zahtev za uređenje zelenih površina, samo su neki od poslova kojima bi trebalo da se bave predsednik i skupština stanara, a oni uopšte ne postoje u većini zgrada. Cilj pisaca Nacrta zakona je da se profesionalizacijom upravljanja uspostavi sistem odgovornosti za održavanje stambenog fonda.

Pojedini stanari već su ovaj posao poverili agencijama koje se bave profesionalnim upravljanjem. U Beogradu ih ima osam, dok u većini ostalih gradova još ne postoje ovakve firme. Profesionalni kućepazitelji smatraju da su obuka i licenciranje dobri potezi nadležnih.

- Radimo od 2011. godine i ova oblast nije bila precizno regulisana. Dobro je što će sada biti ustanovljeni kriterijumi ko može da se bavi ovim poslom - kaže Marko Petković, vlasnik preduzeća "Houm 011". - Sa devet zaposlenih brinemo o 160 ulaza. Uglavnom nas angažuju ljudi koji ne mogu da se dogovore ko će preuzeti odgovornost ili stanari koji su se tek uselili u novu zgradu i nemaju vremena da se bave papirologijom. Mi im organizujemo i čišćenje snega tokom zime i menjamo sijalice, a čišćenje zgrade je dodatna usluga koja se plaća odvojeno.

Petković napominje da u Nacrtu zakona ne piše u koliko zgrada će jedan čovek moći da upravlja.

- Ukoliko se budući zakon bude primenjivao, mnogo ljudi bi moglo da dobije posao - smatra Petković. - Ipak, nije baš jasno kako će neko od nas otići u zgradu i predstaviti se kao prinudni upravnik. Mislim da će tu biti dosta problema.

Aleksandar Ribać, vlasnik firme "Moj upravnik", veruje da će to ipak moći lako da se organizuje.

- Zgrade će biti proglašene javnim dobrom i ako se stanari sami ne dogovore, opština će im po javnom postupku odabrati upravnika - kaže Ribać. - Nije tačno određeno koliko može trajati prinudna uprava, ali će osoba koja dobije taj zadatak imati rok da održi sednicu skupštine stanara. Na njoj će biti izabran jedan od vlasnika nekretnina ili će se odlučiti da angažuju profesionalca. Ukoliko zgrada ima više od 30 stanova, neće imati taj izbor.

Gradsko stambeno preduzeće u Beogradu trenutno održava oko 14.000 zgrada u Beogradu, a to je polovina stambenog fonda u prestonici. Na pitanje da li bi "Gradsko stambeno" moglo eventualno da pošalje svoje ljude na obuku za profesionalne upravnike, s obzirom na to da će biti mnogo posla u ovoj oblasti, ukoliko se zakon bude striktno primenjivao, u ovom preduzeću kažu da još nemaju stav o tome, jer zakon još nije usvojen.

Sledeća javna rasprava o Nacrtu zakona biće održana u Vršcu, u utorak, 24. novembra 2015. godine, u 12 časova, u Skupštini opštine.

Izvor: Vebsajt Novosti, Z. Radović, 21.11.2015.
Naslov: Redakcija