ZAKON O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI: Evidentirano ukupno 700 nelegalnih prodavnica

Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) stavila je na crnu listu oko novih 200 internet prodavnica sa društvene mreže Instagram, koje nisu registrovane u Agenciji za privredne registre (APR).

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da je ukupan broj neregistovanih internet prodavaca oko 700, i da su to uglavnom trgovci garderobom, odećom, obućom, tehnikom, mobilnim telefonima i suplementima.

Facebook i Instagram su društvene mreže koje su se poslednjih godina izdvojile kao mesta idealna za stvaranje internet prodavnica. Trgovina se odvija tako što lice, koje najčešće anonimno stoji iza naloga na društvenoj mreži, nudi različite proizvode sa fotografijom koja prati oglas.

Narudžbine stižu prijemno sanduče (inbox), a ličnom prepiskom dogovara se cena i količina robe koje se prodaje. Veliki broj korisnika prilikom kupovine upada u zamku i dostavi im se roba koja nekada ne odgovara opisu proizvoda. Događa se i da uopšte ne stigne, iako je izvršena transakcija na privatan račun.

Potrošači se uglavnom obraćaju NOPS-u sa zahtevom da im pomogne kada budu prevareni od strane trgovaca preko društvenih mreža. Međutim ukoliko to nije registrovano pravno lice, udruženja ne mogu ništa da učine.

“Imate neke koji će vam dostaviti baš ono što ste naručili, ali ima i onih koji će vam dostaviti sve i svašta, ili uopšte ne odgovaraju na reklamaciju, ima svega i svačega. Međutim, ako to nije pravno lice, ukoliko nije registrovano u APR-u, mi tu kao zaštita potrošača ne možemo ništa da uradimo, bez obzira na to kakvu je prevaru doživeo kupac”, navodi Papović i ističe da njihova organizacija konstantno apeluje na potrošače da proveravaju podatke, jer oni ne mogu da traže N.N. lice.

Prema zakonu trgovac koji svoju prodaju vrši putem interneta, u obavezi je da na vidnom i dostupnom mestu naznači svoje poslovno ime, adresu sedišta, kontakt podatke, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB), kao i detaljne podatke o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove.

“Ako je pravno lice, onda mi sve ove podatke možemo da dobijemo i reagujemo u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača("Sl. glasnik RS", br. 88/2021). To podrazumeva da se pre svega mi direktno obratimo, pokrenemo postupak ili pozovemo tržišnu inspekciju, sve ono što prema propisima imamo na raspolaganju kao mogućnost”, objašnjava Papović.

On naglašava da broj neregistrovanih prodavaca, svakodnevno raste i da na taj način nestaju milioni evra, kao i da na taj novac niko ne plaća porez.

“Obično se naplata vrši pouzećem. Ako vam poštar dostavi paket vi to morate da platite. Neregistovani internet prodavci ne poštuju čak ni taj zakon o poštanskom saobraćaju. Oni naprave interni dogovor sa kurirskom službom, i ne možete im ući u trag. Nažalost, u ovakvoj situaciji, odredbe Zakona o zaštiti potrošača nisu primenjive i potrošačke organizacije nisu u mogućnosti da postupaju, niti da pruže adekvatne pravne savete, izuzev da potrošače upute na samostalni sudski postupak”, kaže predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.

Pre početka vršenja prodaje robe i proizvoda na malo preko sajta, društvenih mreža FB, Instagram i sl. potrebno je da nadležni organ u preduzeću ili vlasnik preduzetničke radnje donese odluku o prodaji robe ili proizvoda na malo.

U odluci treba jasno napisati da će se privredni subjekt pored registrovane delatnosti baviti i prodajom putem interneta. Šifra delatnosti - 47.91, trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta. Odluka o proširenju delatnosti ne registruje se u APR, potrebno je da postoji i da je zavedena u knjigu odluka.

Firme i preduzetnici koji sami isporučuju robu kupcima, dužni su da svaku isporuku fizičkim licima sprovedu kroz fiskalnu kasu. Ukoliko se roba isporučuje preko firme koja je registrovana 53. -poštanske aktivnosti, fiskalna kasa nije neophodna.

Prilikom isporuke robe, neophodno je ispostaviti račun kupcu, podaci o potrošaču na računu nisu obavezni, ali je važno da su iskazani podaci isporučioca, kao i vrsta, količina i cena robe.

Kako je ranije objasnila poreska savetnica Biljana Trifunović, u skladu sa Zakonom o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 52/2019) prodavac je dužan da poseduje isprave o proizvodnji, nabavci i prodaji robe naročito sa podacima o poslovnom imenu, adresi, PIB i matičnom broju, odnosno broju iz odgovarajućeg registra proizvođača ili dobavljača, broju i datumu izdavanja isprave, nazivu, mernoj jedinici i količini robe, nabavnoj ceni robe, zaduženju za vlastitu robu, prodajnoj ceni robe.

“Trgovac mora da se pridržava istaknute cene i uslova prodaje. Kada predajete kurirskoj službi za isporuku, treba da ispostavite račun - na ime i prezime osobe koja je poručila robu. Podatke - mesto za isporuku, takođe i otpremnicu/ dostavnicu - prema kurirskoj službi - svaka firma ima svoj dokument za primopredaju robe. Kada ste predali robu kurirskoj službi za isporuku, to je ujedno i otpremnica”, objasnila je poreska savetnica.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 20.10.2023.
Naslov: Redakcija