Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O ZAŠTITI POSLOVNE TAJNE - Tekst propisa


I. UVODNE ODREDBE

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se pravna zaštita od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne.

Prava stranih lica na zaštitu poslovne tajne

Član 2.

Strano fizičko i pravno lice u pogledu zaštite poslovne tajne uživa ista prava kao i domaće fizičko i pravno lice ako to proizilazi iz međunarodnih ugovora koji obavezuju Republiku Srbiju, ili iz načela uzajamnosti. Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na uzajamnost poziva.

Značenje izraza

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         poslovnom tajnom smatraju se informacije koje ispunjavaju sledeće uslove:

(1)        predstavljaju tajnu jer nisu u celini, ili u pogledu precizne strukture i skupa njihovih sastavnih delova opšte poznate ili lako dostupne licima koja se uobičajeno bave takvom vrstom informacija;

(2)imaju komercijalnu vrednost jer predstavljaju tajnu;

(3)        lice koje ih zakonito kontroliše je u datim okolnostima preduzelo razumne mere kako bi sačuvalo njihovu tajnost;

2) imalac poslovne tajne je fizičko ili pravno lice pod čijom je zakonitom kontrolom poslovna tajna;

3) počinilac povrede je fizičko ili pravno lice koje je nezakonito pribavilo, koristilo ili otkrilo poslovnu tajnu;

4) roba kojom se čini povreda je roba čijim se dizajnom, karakteristikama, funkcionisanjem, postupkom proizvodnje ili načinom stavljanja na tržište ostvaruje znatna korist od poslovne tajne koja je nezakonito pribavljena, korišćena ili otkrivena.

Informacije iz stava 1. tačke 1) ovog člana obuhvataju, između ostalog, znanje i iskustvo, poslovne informacije i tehnološke informacije.

Razumnim merama za očuvanje tajnosti informacija iz stava 1. tačke 1) ovog člana smatraju se, između ostalog, izrada internog akta o rukovanju poslovnom tajnom i krugu lica i njihovim pravima i obavezama prilikom rukovanja poslovnom tajnom ili mere fizičke ili elektronske zaštite pristupa i rukovanja poslovnom tajnom.

II.         PRIBAVLjANjE, KORIŠĆENjE I OTKRIVANjE POSLOVNE TAJNE

Zakonito pribavljanje, korišćenje i otkrivanje poslovne tajne

Član 4.

Pribavljanje poslovne tajne smatra se zakonitim kada je poslovna tajna pribavljena na jedan od sledećih načina:

1)         nezavisnim otkrićem ili stvaranjem;

2)         posmatranjem, proučavanjem, rastavljanjem ili testiranjem proizvoda ili predmeta koji je učinjen dostupnim javnosti ili koji je zakonito u posedu pribavioca informacije koji nije vezan nikakvom pravno važećom obavezom da ograniči pribavljanje poslovne tajne;

3)         ostvarivanjem prava radnika ili predstavnika radnika na informisanje i konsultovanje u skladu sa posebnim propisima ili propisima Evropske unije;

4)         bilo kojom drugom radnjom koja je u okolnostima konkretnog slučaja u skladu sa dobrim poslovnim običajima.

Pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne smatra se zakonitim u meri u kojoj je ono zahtevano ili dopušteno posebnim propisima ili propisima Evropske unije.

Nezakonito pribavljanje, korišćenje i otkrivanje poslovne tajne

Član 5.

Pribavljanje poslovne tajne bez pristanka imaoca poslovne tajne smatra se nezakonitim kada je učinjeno na sledeći način:

1)         neovlašćenim pristupom, prisvajanjem ili umnožavanjem bilo kojih dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih datoteka koji su pod zakonitom kontrolom imaoca poslovne tajne, a sadrže poslovnu tajnu, ili se poslovna tajna iz njih može izvesti, ili

2)         bilo kojim drugim postupanjem za koje se, u datim okolnostima, smatra da je u suprotnosti sa dobrim poslovnim običajima.

Korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne smatra se nezakonitim kada ga bez pristanka imaoca poslovne tajne vrši lice za koje se ustanovi da je:

1)         poslovnu tajnu pribavilo nezakonito;

2)         prekršilo sporazum o poverljivosti ili bilo koju drugu obavezu koja se odnosi na zabranu otkrivanja poslovne tajne;

3)         prekršilo ugovornu ili bilo koju drugu obavezu kojom se ograničava korišćenje poslovne tajne.

Pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne smatra se nezakonitim i kada je lice u trenutku pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja znalo, ili je u datim okolnostima trebalo da zna da je poslovna tajna pribavljena direktno ili indirektno od drugog lica koje je poslovnu tajnu nezakonito koristilo ili otkrilo u smislu stava 2. ovog člana.

Nezakonitim korišćenjem poslovne tajne smatra se i proizvodnja, nuđenje ili stavljanje u promet robe kojom je učinjena povreda, odnosno uvoz, izvoz ili skladištenje robe kojom se čini povreda u svrhe proizvodnje, nuđenja ili stavljanja robe u promet, ako je lice koje je obavljalo navedene aktivnosti znalo, ili je u datim okolnostima trebalo da zna da je poslovna tajna korišćena nezakonito u smislu stava 2. ovog člana.

Izuzeci

Član 6.

Neće se smatrati nezakonitim pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne koje je učinjeno:

1)         radi ostvarivanja prava na slobodu izražavanja i obaveštenost, u skladu s Ustavom Republike Srbije, Poveljom Evropske unije o osnovnim pravima, zakonom kojim se uređuje pravo na pristup informacijama od javnog značaja, kao i zakonom kojim se uređuju javno informisanje i mediji, a u skladu sa poštovanjem slobode i pluralizma medija;

2)         radi otkrivanja propusta, prestupa ili nezakonite aktivnosti, pod uslovom da je lice koje je pribavilo, koristilo ili otkrilo poslovnu tajnu delovalo u svrhu zaštite javnog interesa;

3)         radi otkrivanja poslovne tajne od strane radnika njihovim predstavnicima u okviru zakonitog vršenja funkcije predstavnika, u skladu s posebnim propisima ili propisima Evropske unije, pod uslovom da je otkrivanje poslovne tajne bilo neophodno za zakonito vršenje funkcije predstavnika, ili

4)         u cilju zaštite legitimnih interesa priznatih posebnim zakonom ili propisima Evropske unije.

III         GRAĐANSKOPRAVNA ZAŠTITA

Tužba zbog povrede poslovne tajne

Član 7.

U slučaju povrede poslovne tajne imalac poslovne tajne može tužbom zahtevati:

1)         utvrđivanje povrede;

2)         prestanak povrede, ili u zavisnosti od slučaja, zabranu korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne;

3)         zabranu proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe kojom je učinjena povreda, odnosno zabranu uvoza, izvoza ili skladištenja robe kojom je učinjena povreda u svrhe proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe;

4)         donošenje odgovarajućih mera koje se odnose na robu kojom je počinjena povreda, koje obuhvataju povlačenje robe kojom je učinjena povreda s tržišta, uklanjanje s takve robe svojstava koje je čine robom kojom se čini povreda poslovne tajne i uništenje robe kojom je učinjena povreda ili njeno povlačenje s tržišta, pod uslovom da se povlačenjem robe sa tržišta ne ugrožava zaštita predmetne poslovne tajne;

5)         uništenje u celini ili delimično dokumenta, predmeta, materijala, supstance ili elektronskog dokumenta koji sadrži poslovnu tajnu ili koji sam po sebi predstavlja poslovnu tajnu, ili kada je to primereno predaju tih dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih dokumenata u celini ili delimično tužiocu.

Protiv lica koje je neovlašćenim preduzimanjem neke radnje počinilo ozbiljnu pretnju da će nezakonito pribaviti, koristiti ili otkriti poslovnu tajnu imalac poslovne tajne može tužbom zahtevati prestanak preduzimanja te radnje i zabranu nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne.

Tužbeni zahtevi iz st. 1. i 2. ovog člana mogu da se podnesu i protiv posrednika koji pruža usluge koje treće lice koristi u radnjama kojima nezakonito pribavlja, koristi ili otkriva poslovnu tajnu, odnosno od kojih preti nezakonito pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne.

Kada tužilac traži da se sa tržišta povuče roba kojom je učinjena povreda, on može da zahteva da se roba preda imaocu poslovne tajne ili dobrotvornim organizacijama.

Mere iz stava 1. tač. 4) i 5) ovog člana obavljaju se na trošak počinioca povrede, osim ako postoje posebni razlozi da sud naloži drugačije.

Osim imaoca poslovne tajne, tužbu iz st 1. i 2. ovog člana može podneti i sticalac licence ukoliko je za to ovlašćen na osnovu ugovora ili zakona.

Rok za podnošenje tužbe

Član 8.

Tužba zbog povrede poslovne tajne može se podneti u roku od šest meseci od dana kada je tužilac saznao za povredu i učinioca, a najkasnije u roku od pet godina od dana učinjene povrede ili od dana poslednje učinjene povrede kada se povreda vrši kontinuirano.

Postupak po tužbi iz stava 1. je hitan.

Odlučivanje o tužbenim zahtevima

Član 9.

Prilikom razmatranja tužbenih zahteva iz člana 7. ovog zakona sud će voditi računa o posebnim okolnostima slučaja, što obuhvata prema potrebi:

1)         vrednost i druge specifične karakteristike poslovne tajne;

2)         mere preduzete radi zaštite poslovne tajne;

3)         ponašanje počinioca povrede prilikom pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne;

4)         posledice nezakonitog korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne;

5)         legitimne interese stranaka i posledice koje bi usvajanje ili odbijanje tužbenih zahteva moglo da ima na njih;

6)         legitimne interese trećih lica;

7)         javni interes i

8)         zaštitu osnovnih prava.

Ako sud ograniči trajanje mera naloženih na osnovu tužbenih zahteva iz člana 7. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona, to trajanje mora biti dovoljno za uklanjanje svake trgovinske ili privredne prednosti koju bi počinilac povrede mogao ostvariti nezakonitim pribavljanjem, korišćenjem ili otkrivanjem poslovne tajne.

Mere naložene na osnovu tužbenih zahteva iz člana 7. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona ukinut će se, na zahtev počinioca povrede, ako predmetne informacije više ne ispunjavaju uslove iz člana 3. stav 1. tačka 1) ovog zakona iz razloga za koje počinilac nije direktno ili indirektno odgovoran.

Sud može na zahtev počinioca povrede, umesto mera naloženih na osnovu tužbenih zahteva iz člana 7. ovog zakona, naložiti plaćanje novčane naknade oštećenoj stranci ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         počinilac povrede u trenutku korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne nije znao, niti je u datim okolnostima morao da zna da je poslovna tajna pribavljena od drugog lica koje je poslovnu tajnu nezakonito koristilo ili otkrilo;

2)         izvršavanjem mera iz člana 7. ovog zakona bi se nanela nesrazmerna šteta počiniocu povrede poslovne tajne;

3)         plaćanje novčane naknade oštećenoj stranci se na osnovu razumne procene slučaja čini primerenom.

Ako umesto mera naloženih na osnovu tužbenih zahteva iz člana 7. stav 1. tač. 2) i

3)         ovog zakona sud dosudi plaćanje novčane naknade, ona ne sme da premaši iznos naknade koji bi se platio da je počinilac povrede zatražio dozvolu korišćenja predmetne poslovne tajne za vremenski period u kome je korišćenje poslovne tajne moglo da bude zabranjeno.

Naknada štete

Član 10.

Protiv počinioca povrede koji je znao ili je morao da zna da učestvuje u nezakonitom pribavljanju, korišćenju ili otkrivanju poslovne tajne imalac poslovne tajne može tužbom da zahteva naknadu štete prema opštim pravilima o naknadi štete i ovom zakonu.

Protiv počinioca povrede iz stava 1. ovog člana koji je pribavljanjem, korišćenjem ili otkrivanjem poslovne tajne stekao neku korist imalac poslovne tajne može tužbom da zahteva povraćaj ili nadoknadu koristi prema opštim pravilima o sticanju bez osnova.

Tužbeni zahtevi iz st. 1. i 2. ovog člana međusobno se ne isključuju.

Prilikom određivanja visine naknade štete sud će uzeti u obzir sve okolnosti slučaja, kao što su negativne ekonomske posledice koje je pretrpelo oštećeno lice, u koje spada izmakla dobit, svaku nepoštenu dobit koju je ostvario počinilac povrede i u odgovarajućim slučajevima posledice koji nisu ekonomske prirode, kao što je nematerijalna šteta koja je imaocu poslovne tajne naneta nezakonitim pribavljanjem, korišćenjem ili otkrivanjem poslovne tajne.

U odgovarajućim slučajevima, umesto određivanja visine naknade štete u skladu sa stavom 4. ovog člana, sud može odrediti štetu u visini iznosa naknade koja bi se mogla zahtevati da je počinilac povrede zatražio odobrenje za korišćenje predmetne poslovne tajne.

Objava presude

Član 11.

Imalac poslovne tajne može tužbom zahtevati da pravosnažna presuda kojom su u celini ili delimično prihvaćeni tužbeni zahtevi iz čl. 7. i 10. ovog zakona bude objavljena u celini ili delimično u sredstvima javnog informisanja na trošak tuženog.

Ako sud odluči da se objavi samo deo presude odrediće, u granicama tužbenog zahteva, da se objavi izreka i onaj deo presude iz koga je vidljivo o kakvoj se povredi radi.

Prilikom donošenja odluke da li će odrediti meru objave presude i procenjivanja njene srazmere prema učinjenoj povredi sud uzima u obzir vrednost poslovne tajne, postupanje počinioca povrede prilikom pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne, posledice nezakonitog korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne i verovatnoću da će počinilac povrede ponovo nezakonito koristiti ili otkriti poslovnu tajnu. Sud takođe uzima u obzir da li su informacije o počiniocu povrede takve da bi mogle da dovedu do identifikovanja određenog fizičkog lica, a ukoliko bi mogle, da li bi objava takvih informacija bila opravdana, posebno imajući u vidu moguću štetu koju bi mera objave mogla prouzrokovati na privatnost i ugled počinioca povrede.

Privremene mere

Član 12.

Na predlog imaoca poslovne tajne koji učini verovatnim da je došlo, ili da će doći do nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne, sud može odrediti privremenu meru:

1)         prestanka ili zabrane korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne;

2)         zabrane proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe kojom je učinjena povreda, odnosno zabranu uvoza, izvoza ili skladištenja robe kojom je učinjena povreda u svrhe proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe;

3)         oduzimanje robe za koju se sumnja da je njome učinjena povreda, uključujući i uvezenu robu, kako bi se sprečilo njeno stavljanje u promet i njen promet. stavljanje u promet i njen promet.

Privremenu meru prestanka ili zabrane korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne sud može odrediti i protiv posrednika čije usluge koriste treća lica da bi nezakonito pribavila, koristila ili otkrila poslovnu tajnu.

Na predlog imaoca poslovne tajne koji učini verovatnim da je poslovna tajna nezakonito pribavljena, korišćena ili otkrivena u obavljanju delatnosti radi pribavljanja privredne ili ekonomske koristi, kao i da mu zbog takve povrede preti nenadoknadiva šteta, pored privremene mere iz stava 1. ovog člana sud može odrediti i:

1)         zaplenu pokretne i nepokretne imovine lica protiv koga se predlaže određivanje privremene mere koja nije u vezi s povredom;

2)         zabranu isplate novčanih sredstava sa računa lica protiv koga se predlaže privremena mera, kao i zabranu raspolaganja njegovom drugom imovinom.

Radi određivanja privremene mere iz stava 3. ovog člana sud može da naloži dostavljanje bankarskih, finansijskih, poslovnih ili drugih bitnih dokumenata i podataka ili da naloži da se omogući pristup tim dokumentima i podacima. Sud je dužan da obezbedi čuvanje tajnosti navedenih podataka.

Lice kome je izdata zabrana iz stava 1. tač. 1) i 2) i stava 3. ovog člana, kao i nalog iz stava 4. ovog člana, a koje ne postupi po zabrani, odnosno nalogu, kazniće se u skladu sa odgovarajućim odredbama zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.

Sud može da odredi privremenu meru odmah po prijemu predloga za određivanje privremene mere i bez prethodnog izjašnjenja protivne stranke, a naročito ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu.

Rešenje kojim je određena privremena mera, u slučaju iz stava 6. ovog člana, dostaviće se strankama u postupku bez odlaganja, a najkasnije po sprovođenju mere.

Ukidanje privremene mere i naknada štete

Član 13.

Kada je privremena mera određena pre pokretanja parničnog postupka, tužba za pokretanje postupka radi opravdanja privremene mere mora se podneti u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere.

Ako tužba ne bude podneta u roku iz stava 1. ovog člana, odnosno ako ne bude pokrenut drugi postupak radi opravdanja privremene mere, sud će na predlog lica protiv koga je privremena mera određena obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje.

Ako je privremena mera određena bez izjašnjenja protivne stranke u slučaju iz člana 12. stav 6. ovog zakona, sud će u razumnom roku omogućiti protivnoj stranci, na njen predlog, da se izjasni o privremenoj meri, nakon čega može obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje ili izmeniti određenu meru.

Ako postupak bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute u skladu sa stavom 2. ovog člana ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna pretnja da će pravo biti povređeno, lice protiv koga je određena privremena mera ima pravo na naknadu štete koja mu je naneta privremenom merom.

Sud može usloviti određivanje privremene mere polaganjem odgovarajućeg jemstva kao sredstva obezbeđenja u slučaju štete iz stava 4. ovog člana.

Polaganje jemstva u zamenu za otkrivanje poslovne tajne nije dopušteno.

Pribavljanje dokaza

Član 14.

Kada se jedna stranka u parničnom postupku poziva na dokaz dovoljan da podrži njene navode i tvrdnje, a koji se nalazi u posedu druge stranke, ili pod njenom kontrolom, sud će drugu stranku pozvati da dostavi pomenuti dokaz, pod uslovom da poverljive informacije budu zaštićene.

Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, u slučaju da je pravo povređeno na komercijalnoj osnovi, sud će, na predlog jedne stranke u postupku, pozvati drugu stranku da dostavi bankarske, finansijske i poslovne dokumente koji se nalaze u njenom posedu, ili pod njenom kontrolom, pod uslovom da poverljive informacije budu zaštićene.

Obezbeđenje dokaza

Član 15.

Na predlog imaoca poslovne tajne koji učini verovatnim da je došlo, ili da će doći do nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne sud može u toku, kao i pre pokretanja parnice, odrediti obezbeđenje dokaza pod uslovom da poverljive informacije budu zaštićene.

Obezbeđenjem dokaza, u smislu stava 1. ovog člana smatra se:

1)         uzimanje detaljnog opisa predmeta kojima se povređuje poslovna tajna, sa ili bez uzimanja uzoraka tih predmeta;

2)         oduzimanje predmeta ili dela predmeta kojima se povređuje poslovna tajna, a ako je to opravdano, i oduzimanje sredstava pretežno upotrebljenih u stvaranju ili stavljanju u promet takvih predmeta, kao i dokumenata koji se odnose na navedeno.

Kada je obezbeđenje dokaza određeno pre pokretanja parničnog postupka tužba se mora podneti u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju obezbeđenja.

Licu od koga se dokazi prikupljaju, sudsko rešenje o određivanju mere obezbeđenja dokaza biće uručeno u trenutku prikupljanja dokaza, a odsutnom licu čim to postane moguće.

Postupak za obezbeđenje dokaza

Član 16.

Sud može odrediti obezbeđenje dokaza odmah po prijemu predloga za obezbeđenje dokaza i bez izjašnjenja protivne stranke, a naročito ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu, ili ako postoji očigledan rizik da će dokaz biti uništen.

Rešenje kojim je određeno obezbeđenje dokaza, u slučaju iz stava 1. ovog člana, dostaviće se strankama u postupku bez odlaganja, a najkasnije po sprovođenju mere obezbeđenja dokaza.

Ako tužba ne bude podneta u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju mere obezbeđenja dokaza, sud će na predlog lica od koga se dokazi pribavljaju obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje.

Ako je obezbeđenje dokaza određeno bez izjašnjenja protivne stranke sud će u razumnom roku omogućiti toj stranci, na njen predlog, da se izjasni o rešenju o obezbeđenju dokaza, nakon čega može obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje ili izmeniti određeno obezbeđenje dokaza.

Ako postupak bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute, ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena, ili da nije postojala ozbiljna pretnja da će pravo biti povređeno, protivna stranka ima pravo na naknadu štete koja joj je naneta obezbeđenjem dokaza.

Sud može usloviti određivanje obezbeđenja dokaza polaganjem odgovarajućeg jemstva kao sredstva obezbeđenja u slučaju nastanka štete iz stava 5. ovog člana.

Obaveza pružanja informacija

Član 17.

Sud može, na opravdan i srazmeran zahtev lica čije je pravo povređeno, da naredi licu koje je izvršilo povredu poslovne tajne da pruži informacije o trećim licima koja su učestvovala u povredi poslovne tajne i o njihovim distributivnim kanalima, ili da preda dokumente koji su u vezi sa povredom poslovne tajne.

Dostavljanje informacija iz stava 1. ovog člana sud može narediti i drugom licu:

1)         kod koga je pronađena roba kojom se povređuje poslovna tajna na komercijalnoj osnovi;

2)         koje na komercijalnoj osnovi koristi usluge kojima se povređuje poslovna tajna;

3)         koje na komercijalnoj osnovi pruža usluge koje se koriste u aktivnostima kojima se povređuje poslovna tajna;

4)         koje je od strane lica iz tač. 1), 2) ili 3) ovog stava navedeno kao lice uključeno u proizvodnju ili distribuciju roba ili pružanje usluga kojima se povređuje poslovna tajna.

Pod informacijama iz stava 1. ovog člana smatraju se naročito:

1)         podaci o proizvođačima, distributerima, dobavljačima i drugim licima koja su prethodno bila uključena u proizvodnju ili distribuciju robe ili pružanje usluga, kao i o prodavcima kojima je roba namenjena;

2)         podaci o količinama proizvedene, isporučene ili naručene robe ili usluga, kao i o cenama ostvarenim za takvu robu ili usluge.

Ako lica iz st. 1. i 2. ovog člana iz neopravdanih razloga ne postupe po nalogu suda i ne dostave tražene informacije odgovaraće za štetu koja na taj način nastane.

Odredbe ovog člana ne isključuju:

1)         pravo da se licu čije je pravo povređeno pruže potpunije informacije;

2)         korišćenje u građanskim i krivičnim postupcima informacija dostavljenih u skladu sa ovim članom;

3)         pravo da se odbije davanje informacija iz razloga iz kojih se prema odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak, može uskratiti svedočenje;

4)         primenu odredaba o odgovornosti za zloupotrebu dobijenih informacija i odredaba kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Shodna primena drugih zakona

Član 18.

Na postupak po tužbi, predlogu za određivanje privremene mere, pravnom leku i predlogu za obezbeđenje dokaza shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak i zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.

Na pitanja u vezi sa naknadom štete shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Očuvanje poverljivosti tokom sudskog postupka

Član 19.

Stranke, njihovi advokati ili drugi zastupnici, sudski službenici, svedoci, eksperti i sva ostala lica koja učestvuju u sudskom postupku koji se odnosi na nezakonito pribavljanje, otkrivanje ili korišćenje poslovne tajne ili koji imaju pristup dokumentima koji su sastavni deo sudskog postupka ne smeju koristiti ili otkriti bilo koju poslovnu tajnu ili navodnu poslovnu tajnu koju je sud, na obrazložen zahtev zainteresovane stranke, utvrdio kao poverljivu i za koju su navedena lica saznala zbog svog učestvovanja u sudskom postupku.

Lica iz stava 1. ovog člana su dužna da čuvaju poslovnu tajnu i nakon okončanja sudskog postupka.

Obaveza iz stava 2. ovog člana prestaje:

1)         ako se pravosnažnom odlukom utvrdi da navodna poslovna tajna ne ispunjava uslove utvrđene u članu 3. ovog zakona ili

2)         ako informacije koje čine poslovnu tajnu tokom vremena postanu opšte poznate ili lako dostupne licima iz krugova koji se uobičajeno bave predmetnom vrstom informacija.

Sud može na obrazložen zahtev stranke preduzeti posebne mere potrebne za očuvanje poverljivosti bilo koje poslovne tajne ili navodne poslovne tajne koja se koristi ili na koju se upućuje u toku sudskog postupka koji se odnosi na nezakonito pribavljanje, otkrivanje ili korišćenje poslovne tajne.

Mere iz stava 4. ovog člana mogu biti sledeće:

1)         isključenje javnosti iz celog sudskog postupka ili dela postupka;

2)         ograničenje da određeni broj lica, u celini ili delimično, pristupa bilo kom dokumentu koji je podnela neka od stranaka u postupku ili treće lice, a koji sadrži poslovnu tajnu ili navodnu poslovnu tajnu. Sud će upozoriti lica kojima je dozvolio pristup dokumentima na obavezu čuvanja poverljivosti podataka iz stava 1. ovog člana;

3)         ograničenje da određeni broj lica pristupa ročištima na kojima bi se poslovna tajna ili navodna poslovna tajna mogla otkriti, kao i ograničen pristup zapisniku sa tih ročišta;

4)         zabrana činjenja dostupnim bilo kom licu, osim lica iz tač. 2) i 3) ovog stava, verzije sudske odluke u kojoj odlomci koji sadrže poslovnu tajnu nisu uklonjeni ili učinjeni nečitljivim.

Broj lica iz stava 5. tač. 2) i 3) ovog člana ne sme biti veći od onog koji je potreban da bi se obezbedilo pravo stranke na stručnu pomoć i na pošteno suđenje i obuhvata u najmanjoj meri jedno fizičko lice sa svake strane u sporu i advokate ili druge zastupnike strana u sporu.

Prilikom odlučivanja o merama iz stava 5. ovog člana i procene njihove srazmere sud će uzeti u obzir potrebu da se obezbedi pravo stranaka na stručnu pomoć i na pošteno suđenje, legitimne interese stranaka i s obzirom na okolnosti slučaja trećih lica i verovatnoću nastanka štete za bilo koju od stranaka ili trećih lica koja bi mogla nastati od odobravanja ili uskraćivanja navedenih mera.

Svaka obrada ličnih podataka na osnovu mera za očuvanje tajnosti iz ovog člana sprovodi se u skladu sa posebnim propisima o zaštiti ličnih podataka.

Podnesci i odluke u sudskom postupku koje odnose na nezakonito pribavljanje, otkrivanje ili korišćenje poslovne tajne, ne dostavljaju se putem oglasne table.

Sud će u slučaju neuspele dostave pozvati stranku putem oglasne table da u roku od osam dana od dana objave poziva neposredno u sudu preuzme podnesak ili odluku.

Ako u ostavljenom roku iz stava 10. ovog člana stranka ne preuzme podnesak ili odluku, smatraće se da je dostava izvršena istekom osmog dana od dana objave poziva za preuzimanje podneska ili odluke na oglasnoj tabli.

IV. KAZNENE ODREDBE

Član 20.

Kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 3.000.000 dinara pravno lice koje na način iz člana 5. ovog zakona povredi poslovnu tajnu.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara i preduzetnik.

Predmeti izvršenja privrednog prestupa iz st. 1 - 3. ovog člana biće oduzeti i uništeni, a predmeti izvršenja prekršaja i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvršenje privrednog prestupa ili prekršaja iz st. 1 - 3. ovog člana, biće oduzeti.

V ZAVRŠNE ODREDBE

Član 21.

Odredbe člana 4. stav 1. tačka 3) i stav 2. i člana 6. stav 1. tač. 1), 3) i 4) u pogledu primene propisa Evropske unije primenjivaće se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Član 22.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o zaštiti poslovne tajne ("Službeni glasnik RS", broj 72/11).

Član 23.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENjA

II.         RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zaštita poslovne tajne uređena je Zakonom o zaštiti poslovne tajne ("Službeni glasnik RS", broj 72/11), u daljem tekstu: Zakon.

Predloženim Nacrtom zakona o zaštiti poslovne tajne (u daljem tekstu: Nacrt zakona) vrši se usklađivanje sistema zaštite poslovne tajne sa relevantnim propisima Evropske unije - Direktivom 2016/943 EU Evropskog parlamenta i Saveta od 8. juna 2016. godine o zaštiti neotkrivenih znanja i iskustva i poslovnih informacija (poslovne tajne) od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja (u daljem tekstu: Direktiva 2016/943 EU) i Direktivom broj 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine (u daljem tekstu: Direktiva 2004/48 EZ).

Zaštitom poslovne tajne se štite investicije privrednih subjekata u sticanje, razvoj i primenu znanja i iskustva i drugih informacija koje im obezbeđuju prednost nad konkurencijom. Investiranje u stvaranje i primenu intelektualnog kapitala štiti se pravima intelektualne svojine - patentom, dizajnom ili autorskim pravom, kao i zaštitom pristupa znanju koje je privrednom subjektu dragoceno, a nije opšte poznato. Takvo dragoceno znanje i iskustvo, kao i poslovne informacije koje su neotkrivene i predviđene da ostanu kao poverljive čine poslovnu tajnu. Poslovnom tajnom se štite različite vrste informacija, kao što su proces proizvodnje, poslovni planovi, finansijski planovi, reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i klijenata, crteži, arhitektonski projekti, građevinski nacrti i slično. Takođe, podaci o testovima i rezultatima ispitivanja predstavljaju posebnu vrstu tajnih podataka koje lice koje ih po zakonu kontroliše mora da otkrije prilikom podnošenja nadležnom državnom organu zahteva za izdavanje odobrenja za stavljanje u promet lekova, odnosno medicinskih sredstava, ili poljoprivrednih hemijskih proizvoda koji koriste nova hemijska jedinjenja. Pored toga, i sve kreativne tvorevine koje se štite pravima intelektualne svojine mogu u sebi da sadrže i poslovnu tajnu koja ima komercijalnu vrednost i koja kao takva treba da bude zaštićena od svih akata nelojalne konkurencije.

Poslovna tajna ima važnu ulogu u razmeni znanja između istraživačkih institucija i privrednih društava, posebno malih i srednjih preduzeća. Ona se takođe koristi da bi se zaštitio pronalazak u toku postupka podnošenja prijave patenta, kao i podaci koje patent ne obuhvata, ili koji ne mogu da budu patentirani (npr. liste poslovnih partnera i klijenata, poslovne strategije, strategije reklamne kampanje, i sl.).

Smisao zaštite poslovne tajne je da se pravno sankcioniše svaki akt neovlašćenog otkrivanja, umnožavanja, sticanja ili korišćenja od strane trećih lica, poverljivih informacija koje zakonito kontroliše imalac poslovne tajne (fizičko ili pravno lice). Osnovni preduslovi za obezbeđivanje ovakvog vida zaštite neke poverljive informacije su: da ta informacija predstavlja tajnu jer nije u celini, ili u pogledu precizne strukture i skupa svojih sastavnih delova opšte poznata ili lako dostupna licima u krugovima koji se uobičajeno bave tom vrstom informacija; da ima komercijalnu vrednost zato što je tajna i da je predmet razumnih mera koje preduzima lice koje zakonito kontroliše informaciju da bi je sačuvalo u tajnosti.

Predloženim Nacrtom zakona daje se definicija poslovne tajne, tj. precizira se koje informacije i pod kojim uslovima uživaju zaštitu kao poslovna tajna. Takođe, uređuje se pod kojim uslovima se pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koje predstavlja poslovnu tajnu smatra zakonitim, a pod kojim uslovima se smatra nezakonitim. Odredbe sadržane u predloženom zakonu predstavljaju pravni osnov za građansko-pravnu zaštitu u slučaju povrede poslovne tajne. Takođe, predlaže se da povreda poslovne tajne bude sankcionisana kao privredni prestup, ako je učinjena od strane privrednog društva, odnosno odgovornog lica u privrednom društvu, a kao prekršaj, ako je učinjena od strane fizičkog lica, odnosno preduzetnika.

Za razliku od drugih prava industrijske svojine gde se podrazumeva ispunjavanje određenih formalnosti da bi se obezbedila zaštita, zaštita podatka putem poslovne tajne ne zahteva nikakvu formalnu registraciju tih podataka. Zbog toga zaštita poslovne tajne ne podrazumeva vođenje upravnog postupka kojim bi se poslovna tajna ustanovila.

Nakon analize Zakona, konstatovano je da probleme u primeni Zakona usklađivanje sa drugim propisima nije moguće rešiti bez donošenja novog zakona.

III.        OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH REŠENjA

Članom 1. Nacrta zakona definiše se predmet zakonskog regulisanja.

Članom 2. Nacrta zakona uređen je tretman stranih pravnih i fizičkih lica na način da se poštuje princip ravnopravnosti domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica u pogledu zaštite poslovne tajne kada to proizlazi iz međunarodnih ugovora koji obavezuju Republiku Srbiju ili iz načela uzajamnosti.

Članom 3. Nacrta zakona se u skladu sa članom 2. Direktive 2016/943 EU definišu pojmovi poslovne tajne, imaoca poslovne tajne, počinioca povrede poslovne tajne i robe kojom se čini povreda poslovne tajne.

Da bi se jedna informacija smatrala poslovnom tajnom ona mora biti poverljiva, odnosno tajna. Opštepoznate ili informacije koje su licima koja se uobičajeno bave takvom vrstom informacija lako dostupne ne mogu se zaštititi poslovnom tajnom. Da bi se jedna informacija smatrala poslovnom tajnom ne zahteva se apsolutna tajnost, već je bitno da ta informacija nije opštepoznata ili lako dostupna relevantnim krugovima javnosti. Tako na primer, moguće je određenu informaciju saopštiti drugim licima a da se time ne ugrozi njen status poslovne tajne, pod uslovom da se lica kojima se informacija otkriva obavežu određenim pravnim sredstvima da istu neće otkrivati trećim licima (npr. ugovorom, odredbama u statutu ili drugom opštem aktu privrednog subjekta koje se odnose na čuvanje poslovne tajne i sl.).

Informacija sama po sebi ne predstavlja poslovnu tajnu ukoliko nema komercijalnu vrednost. Smatra se da određena informacija ili znanje i iskustvo imaju komercijalnu vrednost ukoliko bi njihovo nezakonito pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje moglo naneti štetu interesima lica koje ih zakonito kontroliše, jer se navedenim radnjama narušava njegov naučni i tehnički potencijal, poslovni ili finansijski interes, strateška pozicija ili sposobnost za tržišnu utakmicu. Da li određena informacija, odnosno znanje i iskustvo ima komercijalnu vrednost utvrđuje sud u svakom konkretnom slučaju u postupku po tužbi zbog povrede poslovne tajne.

Da bi se određena informacija mogla tretirati kao poslovna tajna, neophodno je da je lice koje je zakonito kontroliše preduzelo određene mere ("razumne mere") za očuvanje njene tajnosti. Termin "razumne mere za očuvanje tajnosti" predstavlja pravni standard, a koje će se konkretne mere smatrati razumnim zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, a pre svega od vrste informacije koja predstavlja poslovnu tajnu, kao i od značaja i vrednosti same informacije. Odredbom stava 3. ovog člana primera radi navedene su mere koje se, između ostalih, smatraju razumnim merama za očuvanje tajnosti. To su: izrada internog akta o rukovanju poslovnom tajnom i o krugu lica i njihovim pravima i obavezama prilikom rukovanja poslovnom tajnom, kao i mere fizičke ili elektronske zaštite pristupa i rukovanja poslovnom tajnom. Za očuvanje tajnosti poverljivih informacija u praksi se preduzimaju i sledeće mere: poverljivi dokumenti se obeležavaju oznakom "poverljivo"; pristup prostorijama ili fajlovima u kojima se nalaze poverljive informacije se na odgovarajući način ograničava; sa poverljivim informacijama se upoznaju samo lica kojima je to neophodno za obavljanje njihovih radnih zadataka; licima kojima se otkriva poverljiva informacija jasno se stavlja do znanja da je reč o poverljivoj informaciji; potpisuju se ugovori o poverljivosti podataka ili o neotkrivanju poverljivih informacija sa svima koji potencijalno mogu da vide ili prime informacije koje se tretiraju kao poslovna tajna, uključujući zaposlene, poslovne partnere, spoljne saradnike i konsultante.

Odredbom stava 2. ovog člana primera radi navedene su informacije koje se smatraju poslovnom tajnom. Ove informacije obuhvataju, između ostalog, znanje i iskustvo, poslovne informacije i tehnološke informacije.

Članom 4. Nacrta zakona je propisano šta se smatra zakonitim pribavljanjem poslovne tajne, odnosno u kojim situacijama se pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne neće smatrati nezakonitim.

Radi pospešivanja inovacija i jačanja tržišne utakmice ne uspostavlja se isključivo pravo na znanje i iskustvo ili informacije koje su zaštićene kao poslovna tajna, već se nezavisno otkriće ili nezavisno stvaranje znanja i iskustva koje je identično sa nečijom poslovnom tajnom smatra zakonitim. Takođe, i obrnuti inženjering zakonito pribavljenog proizvoda čiji postupak proizvodnje predstavlja poslovnu tajnu je dozvoljen. U članu 4. stav 1. tačka 2) Nacrta zakona propisano je da se zakonitim smatra pribavljanje poslovne tajne posmatranjem, proučavanjem, rastavljanjem ili testiranjem proizvoda ili predmeta koji je učinjen dostupnim javnosti ili koji je zakonito u posedu pribavioca informacije koji nije vezan nikakvom pravno važećom obavezom da ograniči pribavljanje poslovne tajne. Ukoliko pravno važeća obaveza postoji, obrnuti inženjering nije dozvoljen, odnosno smatraće se da identično znanje dobijeno na taj način predstavlja povredu poslovne tajne.

Pribavljanje poslovne tajne se smatra zakonitim i kada je tajna pribavljena ostvarivanjem prava radnika ili njihovih predstavnika na informisanje i konsultovanje. Prava radnika na informisanje, konsultovanje sa poslodavcem i izražavanje stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada su osnovna prava radnika koja su propisana Zakonom o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - US i 113/17).

Moguće je da u toku ostvarivanja ovih prava dođe do pribavljanja poslovne tajne, a takvo pribavljanje se neće smatrati nezakonitim jer je nastalo pri vršenju zakonom garantovanih prava radnika. Od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji zakonitim će se smatrati i pribavljanje poslovne tajne ostvarivanjem prava na informisanje i konsultovanje u skladu sa propisima Evropske unije.

Pored izričitog navođenja načina pribavljanja poslovne tajne koji se smatraju zakonitim (člana 4. stav 1.) stav 2. ovog člana sadrži opšte pravilo po kome se pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne koje je propisano ili dozvoljeno zakonom, smatra zakonitim. Cilj ove odredbe je da se mere i pravna sredstva koja se mogu sastojati od sprečavanja otkrivanja informacija radi zaštite poslovne tajne ne odnose na slučajeve u kojima je otkrivanje poslovne tajne u javnom interesu, tj. ukoliko je otkriven značajan propust, prestup ili nezakonita aktivnost. Misli se na istraživačko novinarstvo i zaštitu novinarskih izvora, kao i na aktivnosti uzbunjivača. Drugim rečima, merama i pravnim sredstvima za zaštitu poslovnih tajni ne sme se ograničiti ostvarivanje prava na slobodu izražavanja i prava da se bude obavešten o pitanjima od javnog značaja. Od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji zakonitim će se smatrati i pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne kada je ono zahtevano ili dopušteno propisima Evropske unije.

Članom 5. Nacrta zakona propisano je kada će se pribavljanje, korišćenje i otkrivanje poslovne tajne smatrati nezakonitim.

Pribavljanje poslovne tajne bez pristanka imaoca poslovne tajne se smatra nezakonitim ako je učinjeno neovlašćenim pristupom, prisvajanjem ili umnožavanjem dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih datoteka koji su pod zakonitom kontrolom imaoca poslovne tajne ili bilo kojim drugim postupanjem koje je protivno poslovnim običajima.

Korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne će se smatrati nezakonitim kada ga bez pristanka imaoca poslovne tajne vrši lice koje je poslovnu tajnu pribavilo nezakonito ili lice koje je prekršilo sporazum o poverljivosti ili bilo kakvu obavezu koja se odnosi na zabranu otkrivanja poslovne tajne ili ugovornu obavezu kojom se ograničava korišćenje poslovne tajne. Ukoliko neko lice prekrši sporazum o poverljivosti, ili bilo koju ugovornu obavezu kojom se ograničava korišćenje poslovne tajne, a zatim dobije pristanak imaoca poslovne tajne da koristi poslovnu tajnu, takvo korišćenje poslovne tajne se neće smatrati nezakonitim.

Pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne smatra se nezakonitim i kada je lice u trenutku pribavljanja znalo ili trebalo da zna da je poslovna tajna pribavljena direktno od lica koje je poslovnu tajnu nezakonito koristilo ili otkrilo.

Nezakonitim korišćenjem poslovne tajne smatra se i proizvodnja, nuđenje ili stavljanje u promet robe kojom je učinjena povreda, kao i uvoz, izvoz ili skladištenje robe kojom se čini povreda u svrhe proizvodnje, nuđenja ili stavljanja robe u promet. Navedene radnje se smatraju nezakonitim ako je lice koje ih je obavljalo znalo ili je trebalo da zna da je poslovna tajna korišćena nezakonito.

Članom 6. Nacrta zakona propisani su slučajevi u kojima se pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne neće smatrati nezakonitim iako je učinjeno bez pristanka imaoca poslovne tajne. Radi se o slučajevima u kojima je lice koje je otkrilo poslovnu tajnu delovalo u javnom interesu - radi otkrivanja relevantnog propusta, prestupa ili nezakonite aktivnosti. Ovim se između ostalog obezbeđuje nesmetana aktivnost uzbunjivača - lica koja u javnom interesu otkrivaju nezakonite aktivnosti. Njihova aktivnost ne treba da bude ograničena zbog bojazni da će povrediti poslovnu tajnu. Ipak, ukoliko su u informaciji koju otkriva uzbunjivač sadržani tajni podaci, on je u postupanju sa takvom informacijom dužan da se pridržava zakona koji uređuje zaštitu uzbunjivača.

Ne smatra se nezakonitim ni otkrivanje poslovne tajne od strane radnika njihovim predstavnicima u okviru zakonitog vršenja funkcije predstavnika, pod uslovom da je otkrivanje poslovne tajne bilo neophodno za zakonito vršenje funkcije predstavnika. Sindikalni predstavnik može biti određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom. Ukoliko je za obavljanje zastupanja neophodno da predstavnik sindikata bude upoznat sa poslovnom tajnom, kao i da otkrije poslovnu tajnu, takvo pribavljanje i otkrivanje poslovne tajne se neće smatrati nezakonitim.

Takođe, Ustavom Republike Srbije garantovano je pravo građana na obaveštenost. Ovo pravo obuhvata istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavanje građana o pitanjima koja su od javnog značaja. Ustav izričito obavezuje sredstva javnog obaveštavanja da poštuju navedeno pravo. Stoga se otkrivanje poslovne tajne od strane novinara u cilju obaveštavanja javnosti o pitanjima koja su od javnog značaja neće smatrati povredom poslovne tajne. Ova odredba je bitna jer omogućava nesmetan rad novinara istraživača i omogućava zaštitu njihovih izvora.

Pribavljanje, korišćenje i otkrivanje poslovne tajne neće se smatrati nezakonitim ako je učinjeno u cilju zaštite legitimnih interesa priznatih posebnim zakonom. Tako je Zakonom o hemikalijama ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15) predviđeno da ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine može u hitnim slučajevima, kada je to neophodno zbog bezbednosti i zaštite ljudi i životne sredine, da učini dostupnim podatke koji se prema odredbi člana 84. stav 3. navedenog zakona smatraju poslovnom tajnom. Takođe, članom 47. Zakona o biocidnim proizvodima ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 92/11 i 25/15) je propisano da se ne mogu označiti kao poslovna tajna podaci koji su od značaja za bezbednost i zdravlje ljudi i životinja, bezbednost imovine i zaštitu životne sredine.

Čl. 7 - 19. Nacrta zakona propisana je građansko-pravna zaštita poslovne tajne. Članom 7. Nacrta zakona propisane su vrste tužbenih zahteva koji se mogu postavljati u parničnom postupku. U skladu sa odredbom člana 12. Direktive 2016/943 EU propisano je da imalac poslovne tajne u slučaju povrede poslovne tajne može tužbom da zahteva: utvrđenje postojanja povrede, prestanak povrede ili zabranu korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne, donošenje korektivnih mera koje se odnose na robu kojom je učinjena povreda, koje obuhvataju povlačenje robe s tržišta, uklanjanje s takve robe svojstava koje je čine robom kojom se čini povreda poslovne tajne i uništenje robe, kao i uništenje ili predaju dokumenata, predmeta, materijala, supstance ili elektronskih dokumenata koji sadrže poslovnu tajnu ili koji sami po sebi predstavlja poslovnu tajnu.

Da bi u potpunosti mogao da se ostvari cilj zbog koga se tužba podnosi tužbeni zahtevi obuhvataju i slučajeve kada postoji ozbiljna pretnja da će do povrede prava doći.

U takvom slučaju imalac poslovne tajne može zahtevati prestanak neovlašćenog preduzimanja radnje kojom je neko lice počinilo ozbiljnu pretnju da će nezakonito pribaviti, koristiti ili otkriti poslovnu tajnu.

Takođe, uvedena je i odgovornost posrednika - lica čije su usluge korišćene u radnjama kojima se nezakonito pribavlja, koristi ili otkriva poslovna tajna. pri povredi prava.

Aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe imaju imalac poslovne tajne i sticalac licence, ukoliko je za to ovlašćen na osnovu ugovora ili zakona. Propisani uslov da sticalac licence mora da bude ugovorom ili zakonom ovlašćen na podizanje tužbe u skladu je sa članom 4 (b) Direktive 2004/48/EZ o sprovođenju prava intelektualne svojine.

Članom 8. Nacrta zakona propisan je objektivni i subjektivni rok za podnošenje tužbe zbog povrede poslovne tajne. Za razliku od subjektivnog roka koji je propisan za slučaj povrede drugih prava intelektualne svojine i koji iznosi 3 godine, za povredu poslovne tajne propisuje se subjektivni rok od 6 meseci. Ovaj rok je propisan s obzirom na značaj čuvanja poslovne tajne, odnosno štetnih posledica koje mogu nastupiti zbog njene povrede. Propisivanjem kraćeg subjektivnog roka za podnošenje tužbe zbog povrede poslovne tajne, držalac podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu stavlja se u poziciju da kontinuirano kontroliše korišćenje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu i vodi računa o čuvanju njene tajnosti.

Članom 9. Nacrta zakona u skladu sa načelom proporcionalnosti pri donošenju sudskih odluka, određuju se faktori o kojima sud treba da vodi računa prilikom razmatranja tužbenih zahteva i određivanja sudskih mera. Ti faktori su između ostalog: vrednost poslovne tajne, mere preduzete radi zaštite poslovne tajne, ponašanje počinioca povrede prilikom pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne, posledice nezakonitog korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne i sl. Takođe, sud ima diskreciono ovlašćenje da proceni legitimne interese stranaka u sudskom postupku i posledice koje bi usvajanje ili odbijanje tužbenih zahteva moglo da ima na njih, kao i interese trećih lica, uključujući i potrošače.

Stavom 2. ovog člana propisano je takođe da sud prilikom donošenja odluke o oročavanju trajanja izrečenih mera ima u vidu da trajanje mera mora da bude dovoljno za uklanjanje bilo koje prednosti koju bi počinilac povrede mogao ostvariti nezakonitim pribavljanjem, korišćenjem ili otkrivanjem poslovne tajne.

Stavom 4. ovog člana daje se mogućnost sudu da umesto mera iz člana 7. Nacrta zakona za lakše slučajeve povrede poslovne tajne dosudi plaćanje novčane naknade oštećenoj stranci.

Ovaj član je usklađen sa članom 13. Direktive 2016/943 EU.

Članom 10. Nacrta zakona propisano je da oštećeni ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete ukoliko je počinilac povrede znao ili je morao da zna da učestvuje u nezakonitom pribavljanju, korišćenju ili otkrivanju poslovne tajne. Nezavisno od zahteva za naknadu štete, imalac poslovne tajne može od počinioca povrede da zahteva povraćaj ili nadoknadu stečene koristi prema opštim pravilima o sticanju bez osnova.

Stavom 4. ovog člana određene su okolnosti slučaja koje sudija treba da uzme u obzir prilikom određivanja visine naknade štete.

Stavom 5. je alternativno, kada je na primer zbog nematerijalne prirode poslovne tajne teško utvrditi iznos stvarno pretrpljene štete, sudu dozvoljeno da odredi štetu u visini iznosa naknade koju bi imalac poslovne tajne mogao zahtevati da je počinilac povrede zatražio odobrenje za korišćenje predmetne poslovne tajne.

Članom 11. Nacrta zakona u skladu sa članom 15. Direktive 2016/943 EU, propisano je da imalac poslovne tajne može tužbom da zahteva objavu presude u sredstvima javnog informisanja na trošak tuženog. Ova mera se propisuje radi dodatnog odvraćanja budućih učinilaca povreda prava i radi podizanja svesti šire javnosti o značaju poštovanja tajnosti informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu.

Stavom 3. ovog člana propisani su kriterijumi na osnovu kojih sud treba da proceni da li treba da odredi meru objave presude. Radi se o kriterijumima za procenu srazmere mere objave presude prema učinjenoj povredi.

Članom 12. Nacrta zakona propisana je mogućnost da sud odredi privremene mere ako imalac poslovne tajne učini verovatnim da je došlo, ili da će doći do nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne. Privremene mere su veoma značajne jer nezakonito otkrivanje poslovne tajne može da ima veoma negativan uticaj na ekonomske i druge interese imaoca poslovne tajne. Stoga mere propisane ovim članom treba da obezbede momentalni prestanak nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne, kao i zabranu proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe kojom je učinjena povreda i oduzimanje takve robe.

Stavom 4. ovog člana predviđeno je, u skladu sa članom 11. stav 4. Direktive 2016/943 EU, da radi određivanja privremenih mera zaplene pokretne i nepokretne imovine i zabrane isplate novčanih sredstava sa računa lica protiv koga se predlaže privremena mera sud može da naloži dostavljanje bankarskih, finansijskih, poslovnih ili drugih bitnih dokumenata i podataka ili da naloži da se omogući pristup tim dokumentima i podacima.

Stavom 6. ovog člana propisano je, u skladu sa članom 9.4. Direktive 2004/48 da sud može privremenu meru da odredi odmah po prijemu predloga i bez prethodnog izjašnjenja protivne stranke.

Članom 13. Nacrta zakona propisuje se rok za podnošenje tužbe za pokretanje postupka radi opravdanja privremene mere, uređuje se ukidanje privremene mere, kao i naknade štete u slučaju da sud utvrdi da nije učinjena povreda poslovne tajne, ili da nije postojala ozbiljna pretnja da će poslovna tajna biti povređena.

Stavom 5. ovog člana propisano je da sud može usloviti određivanje privremene mere polaganjem odgovarajućeg iznosa kao sredstva obezbeđenja u slučaju štete prouzrokovane određivanjem privremene mere, ako postupak bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna pretnja da će pravo biti povređeno.

Ovaj član je usklađen sa članom 9.7 Direktive 2004/48.

Odredbama člana 135a stav 2. uređeno je pitanje naknade štete licu protiv koga je privremena mera određena u slučaju ako postupak po privremenoj meri bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna pretnja da će pravo biti povređeno. Navedenim izmenama vrši se usklađivanje sa članovima 9.4, 9.6. i 9.7 Direktive 2004/48.

Članom 14. Nacrta zakona uređuje se pribavljanje dokaza koji se ne nalaze u posedu ili pod kontrolom stranke koja se na njih poziva, već druge stranke. Sud u tom slučaju može da naloži stranci u čijem posedu se dokaz nalazi ili pod čijom kontrolom je dostavljanje tog dokaza, pod uslovom da se time ne naruši tajnost podataka. Navedena odredba je usklađena sa članom 6. Direktive 2004/48.

Članom 15. Nacrta zakona određuje se šta se smatra obezbeđenjem dokaza u smislu ovog zakona. Prema stavu 2. ovog člana obezbeđenjem dokaza smatra se uzimanje detaljnog opisa predmeta kojima se povređuje poslovna tajna, sa ili bez uzimanja uzoraka tih predmeta, oduzimanje predmeta ili dela predmeta kojima se povređuje poslovna tajna, a ako je to opravdano, i oduzimanje sredstava pretežno upotrebljenih u stvaranju ili stavljanju u promet takvih predmeta, kao i dokumenata koji se odnose na navedeno.

Stavom 3. ovog člana propisuje se kao i kod privremene mere da lice na čiji je predlog određeno obezbeđenje dokaza mora opravdati njegovo određivanje podnošenjem tužbe u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju obezbeđenja dokaza.

Članom 16. Nacrta zakona propisano je da sud može odrediti obezbeđenje dokaza bez saslušanja protivne stranke, posebno ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu, ili ako postoji očigledan rizik da će dokaz biti uništen.

Stavom 2. ovog člana propisuje se da se rešenje kojim je određeno obezbeđenje dokaza dostavlja strankama u postupku bez odlaganja, a najkasnije po sprovođenju mere obezbeđenja dokaza, čime se vrši usklađivanje sa članom 7.1. Direktive 2004/48.

Članom 17. Nacrta zakona propisuje se koja su lica obavezna da na zahtev suda pruže informacije o trećim licima koja su učestvovala u povredi poslovne tajne i o njihovim distributivnim kanalima. Ovoj obavezi podleže lice kod koga je pronađena roba kojom se povređuje poslovna tajna, lice koje koristi ili pruža usluge kojima se povređuje poslovna tajna ili koje je uključeno u proizvodnju ili distribuciju roba ili pružanje usluga kojima se povređuje poslovna tajna.

Stavom 3. ovog člana, primera radi, navedeno je šta se smatra informacijama koje su navedena lica dužna da pruže sudu, dok je stavom 4. predviđena njihova odgovornost za nastanak štete u slučaju da ne postupe po nalogu suda.

Članom 18. Nacrta zakona propisuje se shodna primena zakona kojima se uređuje parnični postupak, postupak izvršenja i obezbeđenja i zakona o obligacionim odnosima.

Članom 19. Nacrta zakona propisuje se obaveza čuvanja poverljivosti poslovne tajne tokom trajanja i nakon okončanja sudskog postupka, tj. sve dok informacije koje čine poslovnu tajnu ne postanu opšte poznate ili lako dostupne licima iz krugova koji se uobičajeno bave predmetnom vrstom informacija.

Očuvanje tajnosti informacija koje čine poslovnu tajnu u sudskom postupku je vrlo značajno, jer mogućnost gubitka poverljivosti ovih informacija često odvraća imaoce poslovnih tajni od pokretanja sudskih postupaka radi zaštite njihovih poslovnih tajni. Zbog toga se ovim članom utvrđuju posebne mere koje sud može da preduzme da bi obezbedio očuvanje poverljivosti poslovne tajne koja se koristi, ili na koju se upućuje u toku sudskog postupka. Te mere su: isključenje javnosti, ograničenje na određeni broj osoba pristupa bilo kom dokumentu koji je podnela neka od stranaka u postupku ili treće lice, a koje sadrži poslovnu tajnu, ograničenje na određeni broj lica pristupa ročištima i zabrana činjenja dostupnosti bilo kom licu, osim licima kojima je izričito dozvoljen pristup verzije sudske odluke u kojoj odlomci koji čine poslovnu tajnu nisu uklonjeni ili učinjeni nečitljivim.

Odredbama st. 6. i 7. ovog člana dati su kriterijumi koje sud treba da uzme u obzir prilikom određivanja mera za očuvanje poverljivosti poslovne tajne, kao i za određivanje lica kojima treba da bude obezbeđen pristup dokumentima koja predstavljaju poslovnu tajnu, kao i pristup ročištima.

Članom 20. Nacrta zakona nezakonito pribavljanje, korišćenje i otkrivanje poslovne tajne sankcioniše se kao privredni prestup, ako navedene radnje učini pravno lice, odnosno odgovorno lice u pravnom licu. Navedene radnje sankcionišu se kao prekršaj ako ih učini preduzetnik. Visine kazni za privredni prestup i za prekršaj određene su u okvirima propisanim Zakonom o privrednim prestupima i Zakonom o prekršajima.

Članom 21. Nacrta zakona propisuje se da će se pojedine odredbe kojima se uređuje šta se smatra zakonitim, odnosno nezakonitim pribavljanjem, korišćenjem ili otkrivanjem poslovne tajne primenjivati od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Radi se o odredbama koje propisuju direktnu primenu određenih propisa Evropske unije. To su propisi o ostvarivanju prava radnika ili predstavnika radnika na informisanje i konsultovanje (oni se primenjuju na osnovu člana 4. stava 1. tačke 3) ovog nacrta zakona), Povelja Evropske unije o osnovnim pravima (primenjuje se na osnovu člana 6. stav 1. tačke 1) ovog nacrta zakona), propisi o udruživanju radnika (primenjuju se na osnovu člana 6. stav 1. tačke 3) ovog nacrta zakona), kao i svi drugi propisi Evropske unije na osnovu kojih je određenim licima dopušteno da u cilju zaštite legitimnih interesa građana imaju pristup određenim informacijama, bez obzira da li one predstavljaju poslovnu tajnu ili ne.

Član 22. Nacrta zakona uređuje prestanak važenja Zakona o zaštiti poslovne tajne ("Službeni glasnik RS", broj 72/11).

Član 23. Nacrta zakona sadrži završne odredbe o stupanju na snagu ovog zakona.

Izvor: Vebsajt Ministarstva prosvete, 18.10.2019.