Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI: Polemiše se o odredbama Nacrta zakona koje regulišu upotrebu rodno osetljivog jezika. Akt koji bi uskoro trebalo da prođe Vladu, samo preporučuje upotrebu rodno osetljivog govora. Iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika, ipak, podsećaju da zadatak politike nije da zakonima propisuje jezička pravila


Šta je istina, a šta mit o sadržaju Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti? U fokusu teksta je, između ostalog, upotreba rodno osetljivog jezika. Ali pisci tvrde da je ona samo preporučena i da nemaju nameru da kažnjavaju one koji imenice koriste isključivo u muškom rodu.

Vidite li ovde pilota ili pilotkinju? I hoće li iko biti kažnjen ako na primer konstatuje da ovim hodnikom ide žena policajac, a ne policajka? Naime, Nacrt zakona, inače napisan isključivo u muškom rodu, medijima, javnim organima i izdavačima udžbenika poručuje: dužni ste da koriste rodno osetljiv jezik. Ipak, ako to ne urade, neće snositi posledice.

"Nikako nije dobro da slušamo da je to razlog da će neko biti kažnjen, da će neko izgubiti posao od muškaraca da bi došle žene, da ćemo uvesti borkinju, a ako ne kažemo borkinja biće kazna milion dinara. To su zaista netačne stvari", kaže ministarka Zorana Mihajlović, koja je i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Akt koji bi uskoro trebalo da prođe Vladu, naime, samo preporučuje upotrebu rodno osetljivog govora. Iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika, ipak, podsećaju da zadatak politike nije da zakonima propisuje jezička pravila.

Stav tog tela pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti poznat je još od 2011. godine i glasi: ženski rod ne sme se nametati tj. može biti jezički standard samo kada je položio test narodnog govora. A na primer, akademkinja to nije.

"Drukčije rečeno, vi ne možete zabraniti nekome lično da upotrebljava. Ali ćete to uvesti u standardizaciju datoga jezika onoga trenutka kada postane opšte upotrebno. Drukčije rečeno, kad gotovo svima to bude logično. Filološkinja, psihološkinja i tako dalje gotovo da nemaju uporišta u sistemu. Imaju kakofonijski, imaju zvučno nelagodnu strukturu. Strukturu koja sama odbija od šire upotrebe", kaže Miloš Kovačević iz Odbora za standardizaciju jezika.

Jezik je živa stvar podsećaju na Filološkom fakultetu u Beogradu. Profesorka sociolingvistike objašnjava da rodno osetljiv jezik afirmiše žene u javnoj sferi, pa ga zato ne treba sputavati, ali ni nametati.

"Pre 150 godina reč učiteljica je bila neobična. Zato što nije bilo učiteljica. Sada je učiteljica jedna potpuno prirodna reč i praktično nemarkirana zato što učiteljice predstavljaju najveći deo korpusa osoba koje se bave obrazovanjem od prvog do četvrtog razreda. Dakle, zaključak je ne može se jezik ukalupiti pravilima od strane zvaničnih jezičkih planera, niti se može na silu menjati aktivnostima različitih zainteresovanih strana. Dakle, po mom mišljenju jezik treba koristiti u skladu sa ličnim uverenjima i tumačenjem sveta u kome živimo", navodi Jelena Filipović, profesorka Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

U prevodu, nju možete zvati i žena pilot i pilot i pilotkinja, ali joj i ostaviti da bira da svoju profesiju izgovara u muškom ili ženskom rodu.

Izvor: Vebsajt N1, Adam Santovac, 19.10.2017.
Naslov: Redakcija