ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Određeni broj lica koja imovinu dobiju postupkom restitucije imaju problem sa dugovanjima za komunalne usluge, a koje su napravili pređašnji vlasnici. Iz Agencije za restituciju navode da niko ne mora da plaća tuđe dugove, te da javno preduzeće ne može da tereti nekoga ko u stanu nije ni živeo niti bio njegov vlasnik

V.O. (80), iz Sremske Mitrovice, u procesu restitucije vraćeno je 13 kvadratnih metara ili polovina stana od 26 kvadrata u Beogradu, a na ime dugova koje su napravili prethodni stanari mora da plati blizu 3.000 evra.

Naime, ukoliko poželi u njega da se useli, ona ili njen unuk, student u Beogradu, moraće prvo da namiri tuđe dugove da bi joj uključili struju i vodu, da plati porez, a zatim i da plaća opštini kiriju za preostalih 13 kvadratnih metara stana koji su ostali u vlasništvu opštine Vračar.

- Stan je nekada pripadao mom deki - objašnjava V.V., kćerka V.O. - Deka koji je bio uspešan fotograf kupio je plac i zgradu sa 19 stanova u Mačvanskoj 21. Kada je zgrada nacionalizovana 1958. godine, u većini tih stanova živeli su ljudi sa stanarskim pravom.

Pošto je pomagao za vreme rata partizanima, deki su posle tri godine vratili nekoliko stanova koje je porodica prodala. Od preostalih stanova, njih 10 je otkupljeno od opštine i danas su privatno vlasništvo, dok je jedanaesti, u suterenu, ostao opštini Vračar. U njemu je lokalni Centar za socijalni rad smeštao korisnike socijalne pomoći.

Tu je najpre živeo izvesni R.P., a zatim se u njega privremeno uselila S.B. sa sinom. Živeli su tu 15 godina i potom prešli u Ivanjicu, a stan je, kako je utvrdila policija, dve godine zaključan.

V.O. podnela je Agenciji za restituciju zahtev za vraćanje stana 2013. godine, a pravosnažno rešenje da joj se vraća nasledni deo, odnosno polovina stana, dobila je u julu 2016. godine.

- Kada sam čula za onu ženu koja je dobila imovinu u restituciji sa tri miliona dinara duga, odmah sam zamolila advokata da proveri dugove za komunalije - kaže V.O..

Advokat Tihomir Konstantinović saznao je u EPS-u da su podneli dve tužbe protiv bivše stanarke, koja je ostala dužna 110.000 dinara, i da se sada vodi spor. I "Infostan" je tražio namirenje duga od 192.000 dinara. Tu su još neki sitniji dugovi za kablovsku TV. Kada je od EPS-a zatražio prijavu novog kupca struje, Konstantinoviću su odgovorili da novog kupca mogu da registruju i uključe mu struju tek kad stari dug bude namiren. Drugim rečima, ako ga ne namiri stara stanarka, moraće V.O.. I u "Infostanu" će goniti V.O. da namiri tuđi dug.

- Ovo pitanje treba rešiti principijelno, a ne od slučaja do slučaja. Šta da rade vlasnici ako im u restituciji vrate imovinu koju je koristila firma u stečaju i napravila milionske dugove? - pita Konstantinović.

Niko ne mora da plaća tuđe dugove, kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju. - Ne može javno preduzeće da tereti nekoga ko nije u stanu ni živeo ni bio njegov vlasnik, i takva tužba ne može da prođe na sudu. Svaki građanin ima pravo na električnu energiju ako je plaća.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 20.10. 2016.
Naslov: Redakcija