IZMENE KRIVIČNOG ZAKONIKA: Predviđene su strože kazne za krivična dela nelegalnog prelaska državne granice i krijumčarenja ljudi. Planirano je da se podigne kazneni minimum u članu 350 KZ-a čime će se omogućiti da krijumčari ljudi dobiju isključivo zatvorske kazne. Predviđeno je i drugačije definisanje ovih krivičnih dela kako bi policija i tužilaštvo mogli lakše da postupaju i dokazuju ta dela

Hladno vreme nije sprečilo migrante u pokušajima da pređu državnu granicu na jugu Srbije, a sve je više slučajeva krijumčarenja. Posle pooštrenih mera za zaštitu granice u julu 2016. godine, kada su osnovani mešoviti timovi vojske i policije za patroliranje pograničnim krajevima duž međe sa Bugarskom i Makedonijom, država će se protiv krijumčara boriti i strožim propisima.

To je najavila ministarka pravde, Nela Kuburović, naglašavajući da će radna grupa Ministarstva na čijem je čelu u narednom periodu izraditi izmene i dopune Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014 - dalje: KZ), u cilju pooštravanja kaznene politike za krivična dela krijumčarenja migranata, i nedozvoljenog prelaska državne granice. U Ministarstvu pravde kažu da je planirano da se podigne kazneni minimum u članu 350 KZ-a čime će se omogućiti da krijumčari ljudi dobiju isključivo zatvorske kazne. Podsećamo, sadašnje kazne u ovom članu kreću se od tri meseca do 12 godina, u zavisnosti od počinjenog dela, a bilo je slučajeva da šverceri ljudi ne budu kažnjeni zatvorom.

"Cilj je smanjenje broja osoba koje se bave tim krivičnim delima, jer je utvrđeno da priliv migranata, koji na putu ka zemljama zapadne Evrope prolaze kroz Srbiju, prati i povećan broj slučajeva krijumčara ljudi, koji čineći krivično delo iz člana 350 KZ-a ostvaruju veliku materijalnu korist", navode u Ministarstvu pravde.

Predviđaju se, kažu nadležni, i dopune KZ-a u smeru drugačije definicije tog krivičnog dela, kako bi i policija i tužilaštvo mogli što lakše da postupaju i da dokazuju ta dela.

"Planirano je da se izmene KZ-a nađu pred narodnim poslanicima u toku jesenjeg zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, a stupiće na snagu na način koji će biti naveden u "Sl. Glasniku RS", ukoliko narodni poslanici usvoje izmene i dopune", kažu u Ministarstvu pravde.

Zajedničke patrole vojske i policije koje štite granicu Srbije od 22. jula do 18. oktobra 2016. godine uhvatile su 61 krijumčara koji su pokušavali da prebace više od 950 migranata, izjavio je kapetan korvete Jovan Krivokapić, portparol Ministarstva odbrane. On je naglasio da je poslednjih nedelja zabeleženo više slučajeva nasilnog ponašanja krijumčara koji uzimaju velike sume novca migrantima, a dešava se da nasrću na zajedničke patrole.

Pooštravanjem kaznene politike država će poslati jasniju poruku svima onima koji se bave nelegalnim poslom švercovanja ljudi da će biti kažnjeni zatvorom i to u dužem periodu, kaže Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila. Glavni problem, dokazivanje krivičnog dela krijumčarenja, time ipak neće biti rešen.

– Jako je teško dokazati ovo delo jer treba utvrditi da neko ima korist, da prelazi granicu, da se obezbede svedoci nelegalnog prelaska granice… To sve policija i tužilaštvo treba da dokažu. Glavni organizatori krijumčarenja su nedodirljivi, jer oni nisu na terenu, a uhvate se oni koji su "poslednja karika" u lancu švercovanja – kaže Đurović.

Strože kazne mogu da utiču na neke da odustanu od krivičnog dela, ali u igri je ogroman novac zbog čega su mnogi voljni čak i da "odleže" u zatvoru duže nego do sada, smatra Đurović.

– Potrebno je da nadležni prodru u krijumčarske grupe, što je jako teško naročito u krajevima u blizini granice sa Makedonijom, u kojima su šverceri u srodstvu i neće da odaju jedan drugog. U borbi protiv krijumčarenja migranata trebalo bi više raditi na tome da građani obaveštavaju nadležne o sumnjivim dešavanjima, ali i razgovarati u prihvatnim centrima sa migrantima koji su već koristili njihove usluge, kako bi otkrili neki trag ka švercerima – naglašava Đurović.