PREDLOG ZAKONA O ALTERNATIVNIM INVESTICIONIM FONDOVIMA: Predlog zakona uređuje fondove koji prikupljena sredstva mogu ulagati, pored imovine u koju ulažu otvoreni investicioni fondovi (finansijski instrumenti i depozit) i u akcije i udele u privrednim društvima, robu, potraživanja po datim zajmovima i nepokretnosti
Vlada Republike Srbije je nedavno utvrdila Predlog zakona o alternativnim investicionim fondovima, što je značajna novina koja će za mikro, mala i srednja preduzeća otvoriti mogućnost pristupa dodatnim izvorima finansiranja za dalji razvoj njihovog poslovanja putem fondova preduzetničkog kapitala (venčer kapital) i fondova privatnog kapitala (prajvat ekjuti).
– Imajući u vidu trend ulaganja fondova privatnog kapitala u kompanije u zemljama centralnoistočne Evrope, kao i profit koji je ostvaren od ulaganja fondova privatnog i preduzetničkog kapitala, jasno je da Srbija i dalje značajno zaostaje za regionom. Donošenjem Zakona o alternativnim investicionim fondovima, koji je usaglašen s propisima Evropske unije, učiniće odredbe ovog zakona prepoznatljivim i pružićemo veći stepen sigurnosti potencijalnim investitorima iz inostranstva, što će učiniti naše tržište atraktivnijim za domaća i strana ulaganja – objašnjavaju u Ministarstvu finansija.
Primera radi, Predlogom zakona je propisano da se imovina alternativnog investicionog fonda privatnog kapitala (prajvat ekjuti fond), u skladu s pravilima poslovanja, pretežno ulaže u akcije i udele privrednih društava koji već posluju, a sa ciljem optimizacije njihove poslovne i finansijske uspešnosti i u očekivanju realizacije povratka uloženog novca. Isto tako, imovina alternativnog investicionog fonda preduzetničkog kapitala (venčer kapital) pretežno se ulaže u akcije i udele privrednih društava koji su novoosnovani ili su u početnim fazama poslovanja, a prema proceni društva za upravljanje ovim fondom, pokazuju potencijal za rast i širenje poslovanja. Ulaskom ovih fondova u vlasničku strukturu malih i srednjih privrednih subjekata, pored neophodnih finansijskih sredstava, a u cilju unapređenja poslovanja i izlaska na domaće i strana tržišta, obezbediće se i tehnička pomoć, naročito u domenu menadžerskih veština i biznis planova.
Dakle, Zakon o alternativnim investicionim fondovima uređuje fondove koji prikupljena sredstva mogu ulagati, pored imovine u koju ulažu otvoreni investicioni fondovi (finansijski instrumenti i depozit) i u akcije i udele u privrednim društvima, robu, potraživanja po datim zajmovima i nepokretnosti.
U Ministarstvu finansija naglašavaju da su ovi fondovi prvenstveno namenjeni profesionalnim i institucionalnim investitorima, a moći će da ulažu i poluprofesionalni investitori (koji jednokratno ulože 50.000 evra i proceni se da imaju dovoljno znanja i iskustva).
– Propisane su i odredbe koje uređuju mogućnost ulaganja malih investitora i javnu ponudu, kao i prekogranično obavljanje delatnosti društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima, ali u ovom trenutku imaju odloženo dejstvo stupanja na snagu. Predlog ovog zakona detaljno uređuje društava za upravljanje i lica koja upravljaju, upravljanje imovinom, politike naknada, upravljanje rizicima i likvidnošću, pravila vrednovanja, delegiranje poslovnih procesa, kao i delatnost i odgovornost depozitara – kažu u Ministarstvu.
Obaveze izveštavanja lica koja upravljaju alternativnim fondom prema investitorima obuhvataju jasan opis investicione politike, uključujući opise vrste imovine u koju će ulagati ili ulaže, pravila otkupa, vrednovanje, držanje imovine, administriranje, politike upravljanja rizicima, cene, troškove i naknade povezane s investicijom.
– Novina je i mogućnost osnivanja alternativnog investicionog fonda koji ima svojstvo pravnog lica s internim upravljanjem, međutim, i na njih se primenjuju odredbe koje uređuju društva za upravljanje alternativnim investicionim fondom. Imajući u vidu da se mogu osnovati alternativni investicioni fondovi koji nemaju svojstvo pravnog lica i alternativnih investicionih fondova koji imaju svojstvo pravnog lica (akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću), udelima u alternativnom investicionom fondu se smatraju investicione jedinice, akcije i udeli – kažu u Ministarstvu finansija.
Predlog ovog zakona uređuje i osnovne karakteristike različitih vrsta alternativnih investicionih fondova s privatnom ponudom prema vrsti imovine u koju se pretežno ulažu prikupljena sredstva, kao što su: privatni kapital, preduzetničkog kapital, hedž fondovi.
Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 21.09.2019.Naslov: Redakcija