Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: Predviđeno da akcionarska društva budu izuzeta od primene ovog zakona


Iako ih na to obavezuje zakon, javna preduzeća u Srbiji vrlo teško dostavljaju informacije o svom radu zainteresovanoj javnosti. Izveštaj nevladine organizacije Transparentnost Srbija pokazuje da se ponekad služe "živopisnim" obrazloženjima.

Od 58 zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, koje je nevladina organizacija Transparentnost Srbija uputila preduzećima u državnom vlasništvu, stigli su odgovori sa svega 33 adrese, saopštila je ova organizacija.

Prema rečima Zlatka Minića, saradnika Transparentnosti, upiti su se odnosili kako na izjave o radu koje su davali čelnici preduzeća, tako i na odazivne izveštaje, koji pokazuju otklanjanje nepravilnosti otkrivenih u reviziji Državne revizorske institucije.

Minić kaže da nema šablona koji bi pokazao na koja pitanja većina preduzeća izbegava da odgovori. Osim ignorisanja, dodaje on, neretko su stizali i živopisni izgovori za uskraćivanje informacija.

Prema podacima agencije "Ekses info", koja je sprovela istraživanje na uzorku od 124 zemlje – u 66 posto slučajeva javna preduzeća imaju obavezu davanja informacija od javnog značaja, dok u 41 posto tu obavezu imaju privatna preduzeća koja vrše javna ovlašćenja ili se finansiraju iz javnih izvora, kaže saradnica Transparentnosti Miša Bojović.

"Ono što je zanimljivo tiče se ovog drugog rešenja koje se smatra za nijansu naprednijim po pitanju transparentnosti rada i koje uključuje privatna pravna lica. Naime, postoji nekoliko zemalja koje su predvidele ovu obavezu zakonom, a nisu predvideli za državna preduzeća. Na primer, u Danskoj su vrlo detaljno uređene obaveze za privatna pravna lica, dok se u slučaju državnih preduzeća to odnosi samo na preduzeća iz energetskog sektora, poput toplana ili gasna preduzeća", kaže Bojović.

Ona dodaje da je u Srbiji, prema aktuelnom Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), ova obaveza predviđena za oba tipa preduzeća.

Međutim, prema rečima Nemanje Nenadića, programskog direktora Transparentnosti Srbija, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je predstavljen prošle godine, donosi rešenje po kojem bi se akcionarska društva isključila iz primene ovog zakona.

Nenadić dodaje da to hoće li neko preduzeće biti organizovano kao javno ili kao akcionarsko društvo zavisi isključivo od političke volje.

"Svakog trenutka neko preduzeće koje je sada javno i koje bi i po novim zakonskim rešenjima bilo obuhvaćeno obavezom da postupa po zahtevima, može da promeni svoj organizacioni oblik i već sutradan bi moglo postati akcionarsko društvo koje bi bilo izuzeto, ukoliko se ove izmene zakona usvoje. Zbog toga govorimo o tome da je opasnost koja se nadvila nad opšti režim pristupa informacijama tako velika i da ove izmene ne bi smele da se usvoje u tom obliku", smatra Nenadić.

Aktuelni Zakon spada u red najboljih u svetu, kaže Nenadić i upozorava da bi sa predloženim izmenama, Srbija ne samo uskratila javnosti pravo na informacije o javnim preduzećima, nego bi ispala iz grupe dve trećine zemalja koje to pravo dopuštaju.

Izvor: Vebsajt Radio slobodna Evropa, Dušan Komarčević, 20.09.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija