PRAVILNICI O KRITERIJUMIMA I STANDARDIMA ZA FINANSIRANJE USTANOVA KOJE OBAVLJAJU DELATNOST OSNOVNOG I SREDNJEG OBRAZOVANJA I VASPITANJA: Pravlnicima se smanjuje broj bibliotekara i medijatekara, a značajno se redukuje i potreba za stručnim saradnicima, administrativnim i pomoćnim radnicima

Umesto da se novim zakonskim i podzakonskim aktima unapređuje sistem, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolškog razvoja stvara dodatnu pometnju u oblasti obrazovanja.

Novi Pravilnik o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja("Sl. glasnik RS", br. 75/2015) i Pravilnik o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 72/2015), nastali su iz pokušaja da se određene kategorije zaposlenih "bolje rasporede u sistemu" i prava su slika nepoznavanja realnog stanja u školama i realnih potreba srpskog školstva, poručuju iz Resora za obrazovni sistem Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije u svom saopštenju.

Iz Unije sindikata podsećaju na to da su pravilnici nakon ukazivanja na očigledne nedostatke, popravljani i dorađivani, ali da se u suštini nije mnogo toga popravilo.

"U škole su stigla dva potpuno neusaglašena dokumenta. Zajednička im je restriktivnost i odsustvo uvažavanja stanja u školama, jer se delom istiskuju bibliotekari i medijatekari, a značajno se redukuje i potreba za stručnim saradnicima, administrativnim i pomoćnim radnicima", kažu u Uniji i ističu da "će uštede koje će država ostvariti primenom ovakvih pravilnika biti simbolične, a šteta znatno veća, jer će direktno uticati na smanjivanje kvaliteta rada škola".

Najveći propust koji se čini novim pravilnicima svakako predstavlja smanjivanje (koje u nekim školama dovodi do ukidanja) procenata psihologa i defektologa u školama. Paradoksalna je činjenica da se to čini paralelno sa veoma glasnom promocijom inkluzije u srpskim školama u koje se bez ikakve zadrške upisuju deca sa najrazličitijim tipovima smetnji u razvoju (od ozbiljnih zdravstvenih dijagnoza do poremećaja u ponašanju). Ko će, ako ne defektolozi i logopedi, da bar malo pomogne nastavnicima i učiteljima u procesu diferencijacije zahteva prema mogućnostima dece obuhvaćene inkluzijom - pitanje je, koje između ostalih u svom saopštenju postavalja Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije.