KAMERE NA UNIFORMAMA SAOBRAĆAJNIH POLICAJACA: Bodi-kamere kontrolisaće i saobraćaj i rad policije. Policajac je dužan da upozori da se intervencija snima. Audio i video zapis čuvaće se 45 dana, a posle toga se automatski briše

Bodi-kamera je mala, ali će biti jasno vidljiva na uniformama saobraćajnih policajaca. Građani treba da znaju da će njihovo ponašanje prilikom zaustavljanja vozila biti snimljeno i da će se u policiji 45 dana čuvati video i audio zapis. Za građane to znači da će svaka njihova reč, ali i svaki pokret, u komunikaciji sa pripadnicima saobraćajne policije biti dokumentovana kamerom.

Policajac će biti dužan da upozori da se intervencija snima, pa će građani biti svesni da će policija imati u dokumentaciji i svaku eventualnu psovku, pretnju i nasilno ponašanje. Ako vozač ponudi policajcu neki poklon ili novac – to će takođe biti zabeleženo.

Male četvrtaste kamere na reveru policijske uniforme služiće pre svega kao kontrolor rada policijskih službenika. Pokazaće da li i oni poštuju proceduru i pravila u kontaktu sa učesnicima u saobraćaju.

Bodi-kamere se već godinama koriste u radu saobraćajnih i interventnih ekipa policije, a snimci služe ne samo kao dokazi u sudskim postupcima, već i za unutrašnju kontrolu policije – da li su postupili po zakonu ili su prekoračili svoja ovlašćenja. Sagovornici podsećaju na tragičan slučaj Afroamerikanca Džordža Flojda, koji je preminuo prilikom svirepe policijske intervencije u Mineapolisu. Na snimku se vidi kako policajac kolenom pritiska njegov vrat, a Flojd leži na asfaltu i uspeva da kaže: “Ne mogu da dišem”, da bi nekoliko minuta kasnije preminuo.

Snimak je obišao svet, ali nije napravljen policijskom kamerom, već mobilnim telefonom tinejdžerke koja je bila slučajna prolaznica. Na internetu se, međutim, može pronaći mnogo snimaka hapšenja koji su zabeleženi kamerama sa policijske uniforme.

Srbija je od Ministarstva pravosuđa SAD dobila 60 uređaja koje će za sada koristiti samo saobraćajna policija, za kontrolu bezbednosti na auto-putu u okolini Beograda i u presretačima širom zemlje. Policija će imati zakonsko ovlašćenje da čuva snimke i podatke, a postavlja se pitanje ko će imati pristup ovim podacima i da li postoji mogućnost zloupotrebe i kršenja prava na privatnost.

Kako je naglasio Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije, ove kamere neće biti korišćene za procesuiranje krivičnih dela i prekršaja, već da se dokumentuje primena policijskih ovlašćenja. Pored toga, snimci će biti upotrebljeni za analizu, obuku i unapređenje rada, ali i za sprečavanje policijskih službenika na zloupotrebu, kao i korupciju.

Policajac će imati obavezu da obavesti građane da će njegova intervencija biti snimljena. Dužan je da sve podatke koje snimi dostavi svom neposrednom starešini i unese u nalog za izvršenje službenog zadatka.

Policijski službenik nema dodira sa podacima koji su u kameri, jer se oni sami prebacuju kada se kamera stavi na punjač, objasnio je Lakićević.

Podaci se čuvaju 45 dana, a posle toga se automatski izbrišu po sistemu kružnog brisanja. Tim rokom su se, kaže, rukovodili zato što Zakon o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018) predviđa da se pritužba može podneti MUP-u roku od 30 dana od dana kada se događaj desio, ali da su cenili i praksu drugih zemalja.

Pristup podacima imaće samo ovlašćena lica u Ministarstvu unutrašnjih poslova. To će biti neposredne starešine i službenici iz unutrašnje kontrole, kao i oni koji dobiju zadatak da određenu intervenciju ili policijsko ovlašćenje preispitaju.

“Imamo radnu grupu koja već implementira da ovo bude korišćeno u svim linijama rada MUP-a u direkciji policije. Nadamo se da će do kraja godine svi saobraćajci imati ovu kameru”, naveo je načelnik Uprave saobraćajne policije.

Većina policijskih patrola u SAD koristi kamere na uniformama, pre svega zbog kontrole zakonitosti u njihovom radu i poštovanja procedure kod primene policijskih ovlašćenja i sredstava prinude.

Audio i video zapisi sa bodi-kamera mogu pomoći i u zaštiti ljudskih prava i građanskih sloboda. Sagovornici iz policije i advokature smatraju da one ne mogu da budu zloupotrebljene kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti, jer policajci obavljaju javni posao na javnom mestu, gde se kontroliše saobraćaj i poštovanje propisa.

Kamera je vidljiva na reveru, ili je zakačena za džep, tako da građani mogu da je uoče i biće obavešteni o snimanju, koje je usmereno pre svega na kontrolu rada policije i na zaštitu građana, zaključuju sagovornici.

Predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović ukazala je da snimci sa kamera na uniformama pripadnika saobraćajne policije neće biti korišćeni kao dokaz u sudskom postupku, izuzev ukoliko snimak bude tražen od suda. Naime, “bodi-kamere” neće snimati prekršaje, nego će kontrolisati komunikaciju policajaca sa učesnicima u saobraćaju, kako sa vozačima tako i sa pešacima.

– Mi smo se u sudnicama naslušali raznih odbrana koje predstavljaju pravo okrivljenog da se brani na sve načine, ali i pritužbi na rad i ponašanje policajca kao pojedinca. Zato bih volela da vidim snimak komunikacije od početka, kada policajac kaže: “Dobar dan, znate li zašto ste zaustavljeni?”, jer mislim da bi to zaista bilo zanimljivo. Sud bi mogao da traži i dobije snimak i podatke na način kako to propisuje Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - odluka US i 62/2021 - odluka US – dalje: ZKP), jer bi takav snimak bio važan u procesima koji se vode zbog napada na službeno lice ili vređanja, kao i u antikoruptivnim postupcima. Da bi takav snimak bio dokaz u sudskom procesu, krivičnom ili prekršajnom, podleže proceduri propisanoj ZKP-om. Nije moguće na sudu pribaviti i prezentovati validan dokaz ukoliko nije izdata naredba nadležnog javnog tužilaštva ili suda. Policija ne može snimak sa ovih kamera samoinicijativno da obradi i dostavi sudu, već mora da poštuje proceduru jer bi u suprotnom ovakav snimak postao nezakonito pribavljen dokaz – objasnila je sudija Olivera Ristanović.

Kada je reč o pravu na privatnost građana i njihovih ličnih podataka, da bi snimanje bilo zakonito građani bi u komunikaciji sa pripadnicima policije, koji su opremljeni ovakvim kamerama, morali da budu upoznati sa činjenicom da se postupanje prema njima snima audio i vizuelno.

– Ne mislim da su prava građana na ovaj način ugrožena više nego zbog izloženosti građana raznim prostorima koji su pokriveni kamerama. Za zakonitost je važno ko rukuje i ko ima pristup ovim podacima, gde se oni pohranjuju i koliko dugo se čuvaju – rekla je predsednica Prekršajnog suda u Beogradu.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 21.08.2023.
Naslov: Redakcija