ZLATNE REZERVE SRBIJE O KOJIMA SE NEDAVNO POLEMISALO NISU NESTALE, VEĆ SU PRODATE

Gde je nestalo 45 tona srpskog zlata iz depoa Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu, pitanje je koje je prošle nedelje pokrenula Jorgovanka Tabaković. Guvernerka Narodne banke Srbije je, govoreći na redovnom predstavljanju Izveštaja o inflaciji, navela da će se tim pitanjem još dugo baviti „ozbiljni i odgovorni ljudi u Srbiji”.

Međutim, odgovor na enigmu „nestanka” 45 od 46 tona zlata, koliko ih je bilo u pomenutom trezoru, zapravo je sasvim jasan: Srbija je svoj deo naprosto prodala.

Naime, pomenuto zlato nije pripadalo Srbiji, već svim državama bivše SFRJ, tako da je sukcesijom našoj zemlji (tačnije, SRJ) pripalo 36,52 odsto, odnosno 16,8 tona zlata, što je potvrdila sama Narodna banka Srbije.

Tih 16,8 tona zlata iz sukcesije bilo je na računu kod Banke za međunarodno poravnanje (BIS) u Bazelu, a nezavisno od tog zlata, u drugoj polovini 2001. godine, iz naše zemlje je Narodna banka Jugoslavije iznela oko pet tona zlata radi njegove dorade, koje je nakon toga prodala na međunarodnom tržištu. Po navodima medija, sudbina novca od tog zlata ni dan-danas nije poznata, a NBS tvrdi da nadležne službe rade na razotkrivanju njegovih puteva.

Po podacima za kraj jula ove godine, NBS je raspolagao s 18,5 tona zlata, što ukupno čini oko 7,5 posto deviznih rezervi, kažu u NBS-u. Od toga je oko tone na računu NBS-a u BIS-u u Bazelu. To je stanje od 2006, kada je Crnoj Gori isplaćen pripadajući deo od 1,2 tone po Sporazumu o sukcesiji. Ostatak deviznih rezervi u zlatu čuva se u trezorima NBS-a.

Izvor: Dnevnik, 23.08.2016.
Naslov: Redakcija