ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: Javnobeležnička komora traži ujednačavanje prakse notara prilikom overe ćiriličnih i latičnih izjava
Različiti notari imaju različitu praksu: dok jedni overavaju izjave građana pisane i ćirilicom i latinicom, drugi prihvataju samo one pisane ćirilicom. To stvara dodatne probleme i troškove strankama koje izjave koriste da bi završile neki pravni posao u bivšim jugoslovenskim republikama.
U Javnobeležničkoj komori kažu da će slučaj razmotriti i da je moguće da postoje neujednačenosti u postupanju, jer je u pitanju mlada profesija, koja deluje tek od 1. septembra 2014. godine.
- Javni beležnici su, prema Zakonu o javnom beležništvu ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014 i 6/2015 - dalje: Zakon), obavezni da rade svoja akta ćirilicom, kao službenim pismom. Zakon, međutim, ne daje odgovor na pitanje da li i stranke moraju da pišu ćirilicom - kaže Miodrag Đukanović, predsednik Javnobeležničke komore.
Ako postoji razlika u postupanju, kako kaže, ovo pitanje naći će se uskoro na dnevnom redu Stručnog saveta Komore, nakon čega će praksa biti ujednačena.
- Čak i kada overavamo latinične akte, na primer za Hrvatsku, obavezni smo da klauzulu napišemo ćirilicom. Onda stranka koja nosi izjavu, na primer, u Zagreb, mora da "prevede" naše klauzule kod sudskog tumača za hrvatski jezik sa ćirilice na latinicu - objašnjava Đukanović.
Kada su u pitanju izjave koje se koriste u nekadašnjim jugoslovenskim republikama, stranke kod notara najčešće overavaju nasledničke izjave, punomoćja i druge izjave o pravnim činjenicama, poput davanja saglasnosti da neko može da proda nekretninu u bivšoj republici.
Najjeftinija overa potpisa na ovim dokumentima po primerku košta 360 dinara za fizička, odnosno 750 dinara za pravna lica, kaže Đukanović. Na to se dodaje i PDV od 20 odsto.
Zakon o javnom beležništvu ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014 i 6/2015)
Upotreba jezika i pisma
Član 18
Javni beležnik sastavlja javnobeležničke isprave na srpskom jeziku kao službenom jeziku, ćiriličkim pismom, a na područjima one jedinice lokalne samouprave gde je u službenoj upotrebi i jezik i pismo nacionalne manjine, javnobeležničke isprave se sastavljaju na srpskom jeziku ćiriličkim pismom ili na jeziku i pismu nacionalne manjine ili na oba jezika i pisma, u skladu sa zahtevom stranke.
Javni beležnik može, na zahtev stranke, sastaviti ispravu i na stranom jeziku ako ima svojstvo sudskog prevodioca za jezik na kojem sastavlja ispravu i ako je isprava namenjena upotrebi u inostranstvu.
Ako stranke, odnosno drugi učesnici u sastavljanju isprave iz stava 1. ovog člana ne razumeju jezik na kojem je isprava sastavljena, isprava mora da sadrži klauzulu potpisanu od strane stranke da im je sadržina isprave bila u celosti prevedena i prevod dostavljen u pisanoj formi.
Prevod isprave u smislu stava 3. ovog člana vrši javni beležnik sa svojstvom sudskog prevodioca ili na zahtev stranke, sudski prevodilac.