ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU: Dok ne počnu da se primenjuju propisi koji uređuju opštu, stručnu i umetničku maturu studije mogu upisati i lica sa završenom trogodišnjom školom

Dosad nije zabeleženo da se uslovi upisa na fakultete i visoke škole promene u toku godine, u periodu između prvog i drugog upisnog roka. Međutim, to se dogodilo ove godine na našim visokim školama strukovnih studija. Dok je u junskom roku u ove škole bio moguć upis samo sa završenom četvorogodišnjom srednjom školom, u septembru će se upisivati i oni sa trogodišnjom.

Kako je došlo do ove promene?

Reklo bi se, za sve je kriv novi, prošle jeseni usvojeni Zakon o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017 i 27/2018 - dr. zakon). Ili, bolje rečeno, oni koji ga nisu dobro tumačili. Jer, u članu 9 pomenutog zakona piše da "pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem u četvorogodišnjem trajanju" (slično je rečeno i u članu 100), na osnovu čega su u visokim školama zaključili da novi Zakon ukida mogućnost upisa na visoke škole onima sa tri razreda srednje, što je bilo moguće po starom zakonu.

Nije se, međutim, obratila pažnja na 147. član novog Zakona (prelazne i završne odredbe), u kojem piše da se "do početka primene propisa koji uređuju opštu, stručnu i umetničku maturu, upis na osnovne studije vrši u skladu s propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona i opštim aktom visokoškolske ustanove".

Zašto je došlo do ovog previda teško je sada reći, mada nam neki članovi Skupštine Konferencije visokih škola objašnjavaju da su oni mesec dana pre junskog upisnog roka zatražili od Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (NSVO) tumačenje ovih odredbi. Nacionalni savet, imajući naročito u vidu pomenuti 147. član, konstatovao je da i oni sa završenom trogodišnjom, takozvanom zanatskom školom imaju pravo na upis u visoke škole. Međutim, na mišljenje nacionalnog saveta se čekalo neko vreme, zatim je taj stav NSVO uputio Ministarstvu prosvete, a ministarstvo je obaveštenje o promenjenim uslovima konkursa uputilo visokim školama u trenutku kad su u mnogima od njih već bili zakazani, pa i održani prijemni ispiti. I to, naravno, prema ranije sastavljenim pravilima, koja nisu imala u vidu član 147, nego samo odredbe o upisu sa završenom četvorogodišnjom srednjom školom.

Na pitanje zašto visoke škole prilikom sastavljanja konkursa za upis nisu imale u vidu 147. član, pomoćnik ministra prosvete Bojan Tubić navodi da su "visoke škole strukovnih studija tumačile Zakon koji u članu 9 predviđa da pravo na visoko obrazovanje imaju lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem u četvorogodišnjem trajanju" i da je Ministarstvo prosvete donelo mišljenje o tumačenju već pomenutog člana 147 iz prelaznih odredbi. "Na osnovu ovog člana moguće je da studije upišu i lica sa završenom trogodišnjom školom, dok ne počnu da se primenjuju propisi o maturi.

Mišljenje je doneto, navodi Tubić, posle objavljivanja konkursa za upis u prvom upisnom roku i zbog toga visoke škole strukovnih studija nisu u konkursu navele da je moguće upisati studije i sa završenom trogodišnjom školom.

Pomoćnik ministra ne navodi zašto je mišljenje doneto posle, a ne pre objavljivanja konkursa za upis u prvom upisnom roku, ali prema nekim objašnjenjima iz samih visokih škola, prvo ("usmeno") tumačenje, odmah posle donošenja zakona, bilo je da novi propis omogućuje upis samo onima sa završenom četvorogodišnjom školom. I, "po inerciji", to je navedeno i u konkursima za junski upis.

Da li su ovim različitim uslovima konkursa oštećeni oni sa završenom trogodišnjom školom? Po svemu sudeći – jesu, jer nisu bili u mogućnosti da se upišu u junu, a u septembru, kad će greška biti ispravljena, znatno su manje mogućnosti za upis u škole za koje vlada veće interesovanje, a pogotovo za upis na budžet. Bojan Tubić precizira da će pravila o opštoj, stručnoj i umetničkoj maturi početi da se primenjuju za tri godine, što znači da će do tog vremena oni s trogodišnjom školom moći da konkurišu za upis na studije.

U Srbiji oko 12 odsto učenika srednjih škola pohađa one sa trogodišnjim trajanjem. Za neke od tih škola interesovanje za upis je relativno veliko, npr. za kuvare i frizere, dok neke veoma teško dolaze do učenika (cvećar, tesar, zidar). Nekih smerova više i nema jer nije bilo zainteresovanih za upis (keramičar, armirač...).

Izvor: Vebsajt Politika, Branislav Radivojša, 19.07.2018.
Naslov: Redakcija