Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA: U završnoj fazi projekat MUP-a koji predviđa da će se srednja brzina na auto-putevima meriti na osnovu vremena prolaska kroz rampe. Vozači koji prekorače brzinu biće zaustavljani odmah na naplatnoj rampi ili će im prijave stizati na kućne adrese


Ni kamerama, ni radarima - vozači će na auto-putevima uskoro biti kontrolisani pomoću naplatnih rampi. Naime, u završnoj fazi je projekat MUP-a koji predviđa da se srednja brzina na auto-putevima meri na osnovu vremena prolaska kroz rampe.

- Neće biti kamera već ćemo koristiti postojeći sistem naplate putarina. Vozače koji su prekoračili brzinu zaustavljaćemo odmah na naplatnoj rampi ili ćemo im slati prijave na kućne adrese - objašnjava načelnik Uprave saobraćajne policije Nebojša Arsov.

On dodaje da će se izračunavanje ko je prekoračio brzinu raditi na osnovu merenja srednje brzine.

- Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon i 9/2016 - odluka US) predvideo je da može da bude kažnjen vozač ukoliko je prekoračio srednju brzinu kretanja na nekoj deonici. Kada neko na naplatnoj rampi bude plaćao putarinu, dobićemo informaciju za koje je vreme prešao određenu deonicu i kolika je bila njegova srednja brzina. Ako je bila veća od propisane, biće kažnjen - napominje Arsov.

Ovom metodom lako je izračunati da je najkraće dozvoljeno vreme za prelazak puta od Horgoša do Preševa, koji je dugačak 513 kilometara, četiri sata i 16 minuta. Deonicu od Beograda do Niša dugu 239 kilometara vozači ne bi smeli da pređu za manje od dva sata, s obzirom na to da je ograničenje brzine 120 kilometara na sat. Od Batrovaca do Beograda dužina puta je 96 kilometara, pa bi se vozilo najmanje 48 minuta, a od Ljiga do Preljine 20 minuta.

Iz Uprave saobraćajne policije kažu da je u toku izrada softvera.

Radi se na softveru koji će policiji omogućiti tačan uvid u vreme ulaska i izlaska sa rampe i sam izračunavati prosečnu brzinu kretanja. Što se kažnjavanja tiče, postoje dve mogućnosti: ili će kazne pisati saobraćajci na izlaznim rampama ili će kazne biti slate na kućnu adresu. Što se drugog načina tiče, problem je sa strancima, kojih ima mnogo na našim auto-putevima i koji najčešće prekoračuju dozvoljenu brzinu.

Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, kaže da predlog o merenju srednje brzine vozila na auto-putevima Srbije postoji već duže vreme.

- To je stara priča. Merilo bi se ulazno i izlazno vreme na rampama. Pitanje je kako će se to tehnički izvoditi, da li će te nesavesne vozače zaustavljati saobraćajni policajci odmah posle rampe ili će im na kućne adrese stizati kazne. Problem predstavljaju letnja sezona i stranci, koji inače prebrzo voze na našem auto-putu, i zbog njih bi bilo neophodno da nesavesne vozače zaustavljaju saobraćajni policajci odmah posle naplatne rampe - kaže Okanović.

Damir Okanović naglašava da bi morali da budu sinhronizovani satovi na naplatnim rampama i to u sekundu, a potrebno je i da ti satovi imaju atest Direkcije za mere i dragocene metale.

- Problem bi nastao ako bi neko vozio brzinom većom od dozvoljene na auto-putu, a zatim pravio pauzu na pumpi - odmarao se. Njegovo vreme prolaza između dve rampe tako bi moglo da se uklopi u dozvoljenu brzinu, kao da nije načinio prekršaj. Ili šta ako čeka dugo u redu na naplatnoj rampi? I tada bi smanjivao prosek brzine na autoputu. Upravo zbog svih ti stvari neophodno je da presretači i dalje ostanu na auto-putu, kao i radari koji mere prekoračenje. Samo oni bahati vozači koji uspeju da umaknu presretačima trebalo bi da budu kažnjavani po principu merenja srednje brzine - ukazuje Okanović.

Izvor: Vebsajt Blic, Milena Rodić, Ana Adžić, 23.07.2017.
Naslov: Redakcija