STRATEGIJA I AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA: Iako su prisutni mnogi sistemski problemi, Strategija težak položaj mladih na tržištu rada tretira kao oblast ličnog razvoja, čime se implicira individualna odgovornost – takođe, ne bavi se zloupotrebama pri radu preko omladinskih zadruga
Polovina mladih nalazi se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje duže od godinu dana, a trećina duže od dve godine
U 2021. godini usvojena je Strategija zapošljavanja za period do 2026. godine, kao i prateći Akcioni plan (AP) za period od 2021. do 2023. godine. Mladi su u strategiji prepoznati kao lica koja se teže zapošljavaju, pri čemu se u analizi njihovog položaja na tržištu rada konstatuju problemi niske stope zaposlenosti i visoke stope nezaposlenosti, visoke stope neformalne zaposlenosti, visokog učešća mladih koji nisu zaposleni, niti su u obrazovanju ili obuci, duga tranzicija iz obrazovanja na tržište rada (posebno mladih u ruralnim sredinama i onih bez kvalifikacija), nesigurna zaposlenost, izražene rodne nejednakosti i veliki broj mladih koji žele da odu iz zemlje.
Među nezaposlenim osobama s invaliditetom je 11,6 odsto, a među nezaposlenima romske nacionalne manjine 28,3 procenta mladih. Polovina mladih nalazi se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) duže od godinu dana, a trećina duže od dve godine.
Uprkos oceni mladih da su nezaposlenost i ekonomski problemi najveći izazovi s kojima se suočavaju, u prioritetnim temama u radnom u nacrtu Nacionalne strategije za mlade od 2022. do 2030. godine ova oblast nije izdvojena, već se zapošljavanje našlo u temi 4 – Lični razvoj, što implicira da je (ne)zaposlenost individualni, a ne društveni problem.
Takođe, iako se ukazuje na problem zloupotrebe rada preko studentskih i omladinskih zadruga, čime se dovode u pitanje radna i socijalna prava onih koji su u njih uključeni, strategija i AP ne bave se rešavanjem ovog problema. U praksi se beleži niz zloupotreba prilikom radnog angažovanja preko studentskih i omladinskih zadruga i angažovanje mladih na neprimerenim poslovima i pod uslovima koji ne odgovaraju standardima dostojanstvenog rada. Zadruge su u vlasništvu jednog ili više lica i služe isključivo sticanju profita putem posredovanja u radnom angažovanju. Ne postoji nikakva mogućnost radnopravne zaštite mladih kada se ne poštuju ugovoreni uslovi rada, već je u tom slučaju jedini oblik zaštite – sudska zaštita, konstatuju autori izveštaja.
Zaposlenost mladih u prva tri kvartala 2021. godine beleži rast u odnosu na 2020. godinu. Dve petine mladih bilo je zaposleno u trećem kvartalu 2021, uz značajne razlike po polu – posao je imala polovina muškaraca i svega trećina žena. Broj zaposlenih mladih u trećem kvartalu 2021. godine povećan je u odnosu na isti kvartal prethodne godine za 12,7 odsto. Do poboljšanja indikatora zaposlenosti u trećem kvartalu u odnosu na isti kvartal prethodne godine došlo je nauštrb kvaliteta – došlo je do rasta broja privremeno zaposlenih radnika (za 32 odsto) i pomažućih članova domaćinstva (za 62 procenta). U 2021. godini dolazi do znatnog rasta privremene zaposlenosti, naročito u starosnoj grupi od 15 do 24 godine – 61,8 odsto radnika imalo je ugovore ograničenog trajanja, što je porast od 9,9 procentnih poena u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
Učešće mladih koji imaju stabilno zaposlenje, odnosno rade s ugovorom na neodređeno vreme, bilo je najniže u trećem kvartalu 2021. godine i iznosilo je 42,8 odsto ukupnog broja zaposlenih.
Najviša stopa nezaposlenosti mladih zabeležena je u prvom kvartalu 2021. godine, kada je svaka četvrta mlada osoba starosti od 15 do 29 godina bila nezaposlena. Stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu 2021. godine smanjena je za 2,7 procentnih poena u odnosu na isti period prethodne godine. U odnosu na ukupan broj mladih na evidenciji u 2021. godini, stalan posao dobilo je 7,6 odsto.
Prema Istraživanju o strukturi zarada, koje se sprovodi svake četiri godine, prosečne zarade mladih starosti od 15 do 29 godina za 16 odsto su manje od opšteg proseka. Najnoviji podaci o zaradama dostupni za različite starosne grupe potiču iz septembra 2020. godine. Prosečne zarade mladih u tri starosne grupe (15–19, 20–24 i 25–29 godina) niže su od proseka zarada svih zaposlenih za 36,5, potom za 25,4 i 7,2 odsto. Najveći broj mladih koncentrisan je u donjem delu distribucije zarada – zarade do 35.000 dinara primilo je više od polovine mladih starosti 15–19 godina, više od dve petine mladih starosti 20–24 godine i trećina onih starosti 25–29 godina.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija