ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI: Zakonom predviđeno integrisanje domova zdravlja i opštih bolnica do aprila 2021. godine. Predstoji donošenje Uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova u javnoj svojini
U domovima zdravlja i opštim bolnicama počele su provere mogućnosti za funkcionalno povezivanje ovih ustanova u zdravstvene centre. Trenutno se procenjuje gde fuzionisanjem najviše može da se dobije na kvalitetu zdravstvenih usluga - da se sa istom opremom i kadrom radi više i bolje.
Spajanje će, najavljuju iz Ministarstva zdravlja, najbrže ići tamo gde su domovi zdravlja i opšte bolnice u istom dvorištu, ali to će ipak biti duži proces. Jer, domovi zdravlja su novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 - dalje: Zakon) formalno "prešli" iz nadležnosti lokalne samouprave na Republiku, odnosno Pokrajinu Vojvodinu. Zakonski rok da se to sprovede u praksu je do aprila 2021. godine. Paralelno se, otkrivaju u Ministarstvu zdravlja, radi novi plan mreže zdravstvenih ustanova, pa će se fuzionisanje domova zdravlja i opštih bolnica, takođe, odvijati na jednom od tih koloseka.
Ostavljen je rok od devet meseci, računajući početak primene novog Zakona, da se donese uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova u javnoj svojini. Zasad u Ministarstvu zdravlja ne mogu da kažu koliko će se domova zdravlja i opštih bolnica fuzionisati.
- Spajanje domova zdravlja i bolnica u zdravstvene centre treba da dovede do optimizacije korišćenja postojećih kadrovskih, prostornih i potencijala medicinske i druge opreme, naročito kada se mnogi domovi zdravlja i bolnica nalaze u istoj zgradi ili u istom dvorištu - objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja.
- Znači, moći će da se za pravne, ekonomske i druge poslove formiraju zajedničke službe, kao i drugačiji rasporedi rada: da lekari iz domova zdravlja dežuraju u bolnici, a da lekari iz bolnice obavljaju ambulantno-poliklinički rad u domovima zdravlja.
U formacijskom smislu državno zdravstvo i sad ima zdravstvene centre, njih sedam - Zaječar, Užice, Vranje... To su ustanove koje su opstale u tom "formatu" duže nego što je primenjivan prethodni Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 72/2009 - dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 - dr. zakon, 93/2014, 96/2015, 106/2015, 113/2017 - dr. zakon i 105/2017 - dr. zakon), kojim je bilo predviđeno njihovo "cepanje" na domove zdravlja i bolnice.
- Od situacije koju "snimimo" na terenu zavisiće i gde će se opet formirati zdravstveni centri i kojim tempom - objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja. - To je ozbiljan posao koji traži i poznavanje situacije u zdravstvu, i iskusne ljude, kao i definisanje mnogih drugih uslova, između ostalih i šta svaka ustanova mora da ima od opreme i koji kadar.
Fuzionisanje domova zdrava i opštih bolnica trebalo bi da dovede do bolje iskorišćenosti kadrova, opreme i efikasnijeg pružanja zdravstvene zaštite. Na taj način može da se omogući pružanje većeg broja zdravstvenih usluga i manje čekanje na preglede, jer se neće dešavati da u bolnicama, recimo, ultrazvučni aparati stoje, a u domu zdravlja se čeka na preglede. Takođe, treba da se premosti i manjak zdravstvenog kadra, tamo gde ga ima, pa će po novoj šemi, recimo, ginekolog iz doma zdravlja, moći da dežura u bolnici i popuni eventualni nedostatak kadra.
Izvor: Vebsajt Novosti, B. Radivojević, 22.06.2019.Naslov: Redakcija