KRIVIČNI ZAKONIK: Osvetnička pornografija nije prepoznata kao krivično delo

Osvetnička pornografija, odnosno nasilje prouzrokovano deljenjem privatnih sadržaja žrtava predstavlja globalan problem svih modernih društava koji sa ubrzanim razvojem digitalnih tehnologija postaje sve učestaliji, a posledice sve teže otklonjive. U Srbiji se nažalost o ovoj temi i dalje premalo priča, a ovaj problem je u žižu interesovanja javnosti došao tek 2021. godine, kada su u medijima objavljene informacije o postojanju različitih Telegram grupa, sa velikim brojem članova, koje su korišćene za razmenjivanje intimnih fotografija i video snimaka devojaka.

Sa jedne strane, ova praksa deljenja intimnih fotografija i snimaka žrtava (najčešće mladih žena), bez pristanka oštećenih, ima dalekosežne psihološke, društvene i emotivne posledice po osobu koja je pretrpela ovakvu povredu privatnosti i dostojanstva. Sa druge, ukoliko uzmemo u obzir da su povrede učinjene u digitalnom prostoru, i da se na ovaj način čine dostupnim većem broju ljudi, posledice mogu biti još veće - kako zbog teže mogućnosti uklanjanja ovakvog sadržaja, tako i zbog dugotrajnosti posledica koje po žrtvu mogu nastupiti i godinama nakon objavljivanja fotografija ili snimaka. Takođe, ukoliko se sporni snimci objave nekoliko godina od kontakta sa nasilnikom, automatski postaje i teže dokazati odgovornost konkretnog lica.

Ovakve povrede predstavljaju tešku povredu dostojanstva pojedinca/ke, njihove privatnosti i telesne autonomije, sa namerom da se izazove strah, javno poniženje, uznemirenost, a u pojedinim slučajevima koriste se i za ucenjivanje žrtve. Oštećene neretko same imaju osećaj stida i bespomoćnosti, uprkos tome što je krivica samo na počiniocu, a često su praćene i različitim vidovima stigmatizacije, osude i straha od sekundarne viktimizacije ukoliko odluče da ovakve povrede privatnosti prijave nadležnim institucijama.

Objavljivanje intimnih snimaka lica nije zaobišlo ni javne ličnosti i u skorije vreme primećeno je kako se koristi kao vid diskreditacije, omalovažavanja ili političkog obračunavanja sa neistomišljenicima. Plasiranjem ovakvog sadržaja, cilj je poniziti žrtvu, uništiti njihovu reputaciju i kredibilitet i poslati preteću poruku drugima šta im se može dogoditi. Sa razvojem deepfake tehnologije, sada je takođe moguće napraviti donekle uverljive lažne snimke pornografskog sadržaja, korišćenjem lica jedne osobe na telu druge, zajedno sa veštački generisanim imitacijama glasa te osobe.

Osvetnička pornografija i dalje pravno neregulisana u Srbiji

Uprkos učestalosti ovakvih postupaka, Krivični zakonik("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) ne prepoznaje osvetničku pornografiju kao posebno krivično delo, ali može biti podvedeno pod druga krivična dela, poput neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka, kao i neovlašćenog fotografisanja. Naime, ovakvi predmeti ne gone se po službenoj dužnosti, već samo po privatnoj tužbi oštećenog lica, dakle neophodno je da žrtva bude ta koja će podneti privatnu tužbu protiv učinioca. Ovo je posebno problematično upravo zbog straha od dalje viktimizacije. Zbog ozbiljnosti ovakvih slučajeva i straha od dalje osude okoline, potpuno je razumljivo zašto žrtva neće biti voljna da prijavi ovakvu povredu, pa postoji opravdana bojazan da je broj ovih slučajeva u praksi daleko veći. Zbog toga je podrška i uključivanje različitih aktera (organizacija civilnog društva, policije, tužilaštva, psihologa) u ovaj proces vrlo važno kako bi se žrtve osnažile da što pre prijave ove povrede.

Krivični zakonik propisuje kazne za krivično delo neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta ili snimka, propisujući da će, ukoliko se ovo učini bez saglasnosti lica koje se nalazi na spornom spisu, portretu ili snimku i time “osetno zadre u lični život tog lica”, odgovorni biti kažnjeni novčanom kaznom ili kaznom do 2 godine zatvora. Kazne su strože ukoliko to učini službeno lice prilikom obavljanja službe. Krivični zakonik takođe propisuje zaštitu u slučaju neovlašćenog fotografisanja i neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka.

U Srbiji je Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal primarno nadležno za regulisanje ovog pitanja, ali žrtve se mogu obratiti direktno i policiji, uz dostavljanje dokaza kojima će potkrepiti svoje tvrdnje. Takođe, vrlo je važno napomenuti da su žrtvama na raspolaganju i različite organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom ženskih prava kako bi na adekvatan način dobile informacije i savete o načinu podnošenja prijave.

Pozitivna praksa iz regiona i Evrope

O značaju i ustaljenosti ovog problema govore nam pozitivni primeri iz susednih zemalja, gde je ovo pitanje postalo pravno regulisano, kroz propisivanje posebnih krivičnih dela. Naime, U Crnoj Gori je od skoro uvedeno krivično delo “zloupotrebe tuđeg snimka, fotografije, portreta, audio zapisa i spisa sa seksualno eksplicitnim sadržajem”, koje propisuje kaznu zatvora do 2 godine, dok je ovakvo postupanje u Hrvatskoj pravno kvalifikovano kao krivično delo “zloupotreba snimke spolno eksplicitnog sadržaja” još od 2022. godine.

11 članica Evropske unije takođe ima ovo krivično delo u svom zakonodavstvu, kojim se kriminalizuje distribucija, diseminacija, deljenje i objavljivanja seksualnih sadržaja, bez saglasnosti lica koje se na tim snimcima ili fotografijama nalazi. U Belgiji je za ovo krivično delo propisana kazna do 5 godina, ukoliko je žrtva punoletna, i od 10 do 15 godina zatvora, ukoliko je u pitanju maloletna osoba. Takođe je od značaja ukazati da se u ovoj zemlji pretpostavlja odsustvo pristanka maloletnog lica za snimanje i ne mora se dokazivati u krivičnom postupku.

Kako rešiti pitanje osvetničke pornografije u Srbiji?

U cilju sprečavanja ovog opasnog društvenog fenomena, neophodno je preduzeti niz mera kako bi se zaštitila privatnost i dostojanstvo građana/ki. Sa jedne strane, neophodno je aktivno raditi na izmenama Krivičnog zakonika kojim bi se kriminalizovala osvetnička pornografija kao takva i kojim bi se propisale odgovarajuće kazne za nasilnike. Ovo je posebno važno s obzirom da trenutno stanje nekažnjivosti stvara plodno tle za dalji razvoj ovakvih neželjenih postupanja i dalju povredu dostojanstva i privatnosti ogromnog broja građana/ki. Potrebno je raditi i na unapređenju rada pravosuđa, efikasnijem procesuiranju počinilaca, ali i pristupiti žrtvama koje su pretrpele ovakav vid digitalnog nasilja sa što više empatije.

Pored toga, edukacija i podizanje svesti o posledicama osvetničke pornografije igraju ključnu ulogu u sprečavanju ove vrste zlostavljanja. Tu je posebno važna uloga škola, organizacije civilnog društva i medija koji treba da sarađuju kako bi pružili obrazovne programe i kampanje koje informišu javnost o rizicima i šteti koju osvetnička pornografija može prouzrokovati. Ovi akteri takođe moraju zajedno raditi na osnaživanju žrtava da ovakve povrede dalje prijavljuju nadležnim institucijama.

Ne smemo zaboraviti odgovornosti velikih kompanija i platformi koje posluju u Srbiji, koje takođe imaju obavezu da preduzimaju niz aktivnosti kako bi prevenirali širenje osvetničke pornografije. Pre svega, sve velike globalne kompanije morale bi da imaju predstavništva u Srbiji kojima bi građani/ke mogli da se obrate ukoliko do ovakvih povreda privatnosti dođe, ali i da uspostave odgovarajuće mehanizme kontrole i prijave ovakvih sadržaja, kojim bi se sprečilo dalje širenje intimnih snimaka i fotografija žrtava.

Partneri Srbija su u januaru 2024. godine, u okviru Nedelje privatnosti razgovarali o posledicama osvetničke pornografije, stigmatizaciji žrtava, mogućnosti da se ovakav sadržaj ukloni sa interneta i da se počinioci procesuiraju, sistematskom neuspehu da se žrtve zaštite i potencijalnim rešenjima, kao i o iskustvima zemalja u regionu koje su uspele da kriminalizuju osvetničku pornografiju.

Izvor: Vebsajt USAID-ovog projekta ‘Pravda za sve’, Otvorena vrata pravosuđa, Damjan Mileusnić - Istraživač i projektni koordinator u Partnerima za demokratske promene Srbije, 21.05.2024.
Naslov: Redakcija