ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Od početka 2019. godine ukinuti penali za prevremeno penzionisanje radnika s beneficiranim radnim stažom. Sindikati traže da se isto omogući za sve zaposlene
Od početka godine ukinuti su kazneni penali za prevremeno penzionisanje radnika s beneficiranim radnim stažom. Međutim, sindikati smatraju da se na taj način pravi diskriminacija među zaposlenima i traže da se to promeni.
Odnosno, da se kazneni penali za prevremeno penzionisanje ukinu za sve radnike u Srbiji kada napune 65 godina.
Poslednjih nedelja ponovo je aktuelizovan zahtev sindikata da se ukinu kazneni poeni za prevremenu penziju za sve zaposlene. Očekuje se da se država, pet godina od uvođenja kaznenih penala, prvi put ozbiljnije pozabavi tim problemom, a od ministarstava rada i finansija očekuje se da iznesu svoje predloge o mogućnostima budžeta. Drugim rečima, država mora da napravi "dubinsku analizu" problema, koja, zapravo, podrazumeva računicu koliko bi državu takva mera koštala.
Sindikati, kao i većina stručnjaka, veruju da je zapravo MMF taj od koga zavisi da li će kazneni poeni za prevremeno penzionisanje biti ukinuti kada lice navrši 65 godina života ili ne. Zbog toga su sindikati na prošlonedeljnom sastanku s predstavnicima misije MMF-a ponovili da je poseban revolt kod zaposlenih unelo uvođenje kaznenih poena za prevremeno penzionisanje pre navršenih 65 godina života. Po objašnjenju predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića, radnik koji je otišao u penziju sa 60 godina života ima umanjenje penzije od 20 odsto.
To pak znači da taj radnik ostaje bez 2,5 penzije godišnje, istakao je Orbović.
U Srbiji, dodao je, postoji posebna grupa ljudi koja je zbog stečaja preduzeća morala da prihvati programe rešavanja tehnoloških viškova.
Ti radnici su duži niz godina primali minimalnu zaradu, pa kad su otišli u penziju, utvrđena im je i minimalna penzija, koja im se dodatno umanjuje 20 odsto, čime su oni višestruko oštećeni. Po našoj proceni, radi se o oko 23.000 ljudi, navodi Orbović.
Predstavnici MMF-a objasnili su da problem penzija posmatraju kroz celoviti sistem, dodajući da u budžetu uvek postoji prostor da se bira između različitih ciljeva i programa koji će se pokriti. Zbog toga, poručili su stručnjaci te međunarodne finansijske organizacije, distribucija budžeta nije njihov posao, nego posao Vlade Republike Srbije i s njom se treba dogovarati. Na taj način sindikatima su stavili do znanja da je zapravo Vlada Republike Srbije ta koja treba da odlučuje o ukidanju penala za prevremeni odlazak u penziju pre 65 godine života.
Inače, kazneni penali za prevremeni odlazak u penziju postoje i u mnogim drugim evropskim državama i nisu nikav srpski "specijalitet". Oni su u Srbiju uvedeni pre pet godina i znatno su uticali na odluku zaposlenih da "izguraju" do 65 godine života iako pri tom veliki deo njih ima i više od 40 godina radnog staža. Po našem Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014 i 73/2018), penzije se trajno umanjuju onima koji nemaju dovoljno godina života, a imaju najmanje 15 godina staža, 0,34 odsto za svaki mesec koji nedostaje do punog starosnog uslova.
Po podacima Fonda PIO, do kraja prošle godine u prevremenu starosnu penziju od 1. januara 2015. godine, kada je ZAKONOM uveden taj osnov ostvarivanja prava na penziju, penzionisalo se 8.078 radnika. Od tog broja 1.359 su žene a 6.719 muškarci. Maksimalno trajanje umanjenja iznosa penzije od 20,4 odsto trpi ukupno 1.955 korisnika i najveći broj ih je upravo s najvišim stepenom umanjenja.
Izvor: Vebsajt Dnevnik, Ljubinka Malešević, 21.05.2019.Naslov: Redakcija