ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU: Porez na imovinu plaća se na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari, koje ne moraju da budu u jednom bloku već se površine koje jedan obveznik poseduje sabiraju. Cena se određuje na osnovu ugovora kod notara iz prethodne godine, a uzima se prosek prema zonama koje su, kao i kod nekretnina, podeljene. Opština može razrezati stopu od najviše 0,4 odsto od tržišne vrednosti poljoprivrednog zemljišta

Svi vlasnici zemljišta, kao i nekretnina, već je trebalo da plate drugu ratu poreza na imovinu. Plaćaju i oni koji imaju nekoliko hektara obradivog zemljišta, ali i oni koji poseduju desetine hiljada hektara.

Njihovi posedi su uglavnom u Vojvodini, a u opštinskim administracijama primećuju da su ažurne platiše. Najniža poreska tarifa za hektar zemljišta kod nas je 1.250 dinara godišnje.

Ta oblast regulisana je Zakonom o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon). O tome koje su tu granice određene za lokalne samouprave, poreski stručnjak Đerđ Pap kaže:

– Pre nekoliko godina ti propisi su menjani. Poreske stope se sada računaju na tržišnu vrednost nekretnine, a ne na knjigovodstvenu, kao ranije. Zato je poreska osnovica sada nešto viša nego pre. Zakonom je određena maksimalna stopa poreza koju mogu odrediti lokalne samouprave. Za male vlasnike, koji poseduju do deset ari, maksimalna stopa je 0,3 odsto tržišne vrednosti, a za one koji imaju više od toga, najviše je 0,4 procenta - navodi Pap.

Tržišna cena na koju će se posle računati porez u opštinama se određuje na osnovu one koju su beležnici imali pri sklapanju ugovora o kupoprodaji u prethodnoj godini.

Opštine ređe koriste makismalnu stopu. Tako je u ataru Kanjiže za sve 0,3 odsto, u Bečeju 0,23, u Sremskoj Mitrovici 0,25, Rumi 0,2… Još su skormniji u Staroj Pazovi, gde je stopa 0,15 odsto. U Inđiji pravna lica su dobila 0,4 odsto, a za građane je porez nula. U proseku, za hektar u drugoj zoni, gde je u opštinama najviše poljoprivrednog zemljišta, plaća se oko 1.250 dinara.

Načelnica poreske administracije u Staroj Pazovi, Divna Stefanović, kaže da su veliki vlasnici i ažurnije platiše jer imaju redovniji prihod.

U Bečeju Desanka Tomčin iz lokalne poreske administracije objašnjava da obaveze svi ispunjavaju ažurno, a posebno to važi za male obveznike.

Slično je i u Inđiji, gde takođe svi plaćaju, kako kaže Branko Despotović.

Poreznicima je očigledno stalo da svi ispune obavezu. Ali, kada to učini neko od najvećih vlasnika, poreska kasa se dobrano popuni.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Vujošević, 22.05.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija