Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

POGLAVLJE 8: Povećana implementacija u primeni prava zaštite konkurencije, broju predmeta iz oblasti zaštite konkurencije, kao i broja i značaja kompanija koje se istražuju


Evropska komisija nedavno je pozitivno ocenila napredak Srbije u domenu zaštite prava konkurencije na tržištu naše zemlje, ali u istom izveštaju je istakla da u daljem procesu pristupanja Evropskoj uniji država mora manje da "pomaže" državna i privatna preduzeća.

Prema oceni Evropske komisije (EK), došlo je do povećanja implementacije u primeni prava zaštite konkurencije, broju predmeta iz oblasti zaštite konkurencije, kao i broja i značaja kompanija koje se istražuju.

Šef Odeljenja za zaštitu konkurencije u Generalnom direktoratu EK Nikolas Banašević kaže da je učinjen značajan napredak Srbije po pitanju sprečavanja stvaranja monopola na tržištu naše zemlje ali da treba nastaviti sa prilagođavanjem našeg zakonodavstva sa evropskim zakonima u oblasti prava konkurencije.

"Podržavamo napore Srbije u pristupanju Uniji, a u domenu konkurencije smo razmotrili sve i konstatovali da ima napretka. Međutim, treba uložiti dodatne napore da posebno u domenu državne pomoći preduzećima. U EU postoji sistem kontrole državne pomoći tako da država ne može da favorizuje neke kompanije kako ne bi nastao nesklad na tržištu", kaže Banašević.

Banašević je radio i na "slučaju Gugl", koji je, kaže, prekršio svoju dominantnu poziciju na tržištu Evropske unije.

Evropska komisija kaznila je giganta prošle godine sa čak 2,4 milijardi evra za zloupotrebu dominantne pozicije na tržištu, a Banašević objašnjava da će, s obzirom da je Gugl uložio žalbu na tu odluku, verovatno ceo proces do eventualne naplate novca, trajati godinama.

"Prekršio je svoju dominantnu poziciju na tržištu generalne potražnje jer je favorizovao svoj proizvod i to nije dalo šansu drugim konkurentima na tržištu da se iskažu", objašnjava Banašević.

U Srbiji se istovremeno vode desetine postupaka protiv kompanija koje su prekršile propise u oblasti prava konkurencije, a stručnjaci smatraju da kazne nisu dovoljno visoke iako je sam zakon "dobro skrojen".

"Naše pravo u oblasti zaštite konkurencije je na dosta naprednom nivou, ali problemi postoje zato što ne primenjujemo sve zakonske potencijale", ocenjuje stručnjak u oblasti zaštite prava konkurencije Raško Radovanović.

Najveća kazna koja je izrečena jednoj kompaniji u Srbiji je bila pet miliona evra dok je većina "penala" ispod miliona evra.

Evropska komisija, na primer, kaže Radovanović, kažnjava mnogo većim iznosima, a u proteklih četiri do pet godina kompanije su zbog kršenja pravila o konkurenciji platile oko osam milijardi evra.

"U proseku po jednom postupku to iznosi oko 250 do 260 miliona evra. U Srbiji je bilo nekoliko kazni ali su one veoma niske. Kazne se najčešće odnose na zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu", objašnjava Radovanović.

U Evropi postoji takozvani "pokajnički" programi, a 80 procenata slučajeva optužbi za postojanje kartela rešava se van suda - poravnanjem.

Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradović kaže da kazne moraju biti primerene "tako da učesnik na tržištu shvati da je pogrešio".

"Poslednji izveštaj Evropske komisije je pozitivan i to je dobra vest za Srbiju. Moramo razumeti i tržišne učesnike koji još uvek ne poznaju zakone iz ove oblasti i ne mislim da treba previsoko kažnjavati kompanije i uticati na likvidnost tih firmi", kaže Obradović.

Povreda konkurencije u Srbiji uočena je na brojnim tržištima - na tržištu proizvodnje prehrambenih ulja, proizvodnje i prodaje električne energije, cigareta, sladoleda i drugim, navode u Komisiji za zaštitu konkurencije, kojoj je prošle godine stiglo oko 50 prijava.

Izvor: Vebsajt RTS, 19.04.2018.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija