NARODNA BANKA SRBIJE: Do kraja 2022. godine inflacija do četiri odsto
Prema novoj projekciji, očekuje se da se međugodišnja inflacija još tokom prvog tromesečja ove godine kreće oko decembarskog nivoa od 7,9 odsto ili blago iznad njega, a da zatim od drugog tromesečja opada i krajem godine se nađe u rasponu od 3,5 do 4 odsto, izjavila je Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije.
Na predstavljanju februarskog izveštaja o inflaciji Jorgovanka Tabaković je navela da su svetsku ekonomiju u prethodnom periodu obeležili geopolitičke tenzije, produbljivanje energetske krize i nastavak rasta troškovnih pritisaka na globalnom nivou.
"Pored toga, suočeni smo s produženim trajanjem problema u globalnim lancima snabdevanja i širenjem omikron soja koronavirusa, na koje su vodeće svetske ekonomije različito reagovale, a što je sve zajedno dovelo do dodatnog nesklada između ponude i tražnje i novih inflatornih pritisaka na globalnom nivou", rekla je guvernerka.
Navela je da su u svetu naročito porasle cene energenata i hrane, s tim što, za razliku od ranijih kriza, pored cene nafte, na međunarodnim berzama visok rast beleže i cene gasa i električne energije.
Globalni rast troškovnih pritisaka i širenje omikron soja koronavirusa kod naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera za posledicu su imali ne samo reviziju projekcija inflacije navišem već i usporavanje ekonomske aktivnosti i revizije naniže projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda.
"Uprkos nepovoljnim okolnostima u međunarodnom okruženju, Narodna banka Srbije zadržala je projekciju realnog rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije za ovu i naredne godine iz novembra. I u 2022. godini u srednjem roku očekujemo rast BDP-a u rasponu od četiri do pet odsto, pri čemu centralna projekcija u svim godinama iznosi 4,5 odsto", rekla je Tabakovićeva.
Istakla je i da se, prema novoj projekciji, očekuje da se međugodišnja inflacija još tokom prvog tromesečja ove godine kreće oko decembarskog nivoa od 7,9 odsto ili blago iznad njega, a da zatim od drugog tromesečja opada i krajem godine se nađe u rasponu od 3,5 do 4 odsto.
Prema njenim rečima, NBS ukupne rizike, simetrične i rizike iz međunarodnog okruženja, ocenjuje kao izraženije naniže, dok domaće rizike, u šta se pre svega ubrajaju državne investicije i sve bolji rezultati u privlačenju stranih direktnih investicija, kao izraženije naviše.
Pored toga, ostvarenje projekcije u 2022. godini biće olakšano i zbog toga što u godinu ulazimo sa odličnim prenetim tendencijama iz poslednjeg tromesečja prethodne godine, tokom kojeg je Srbija, uprkos usporavanju ekonomije zone evra, zabeležila realni rast BDP od 6,9 odsto međugodišnje, odnosno desezonirani rast od 1,6 odsto u odnosu na treće tromesečje.
Tome je, kaže, u velikoj meri doprineo rekordan nivo državnih investicija, ali i stranih direktnih investicija, čiji je priliv u 2021. godini dostigao 3,9 milijardi evra i time nadmašio do sada najbolji rezultat iz pretpandemijske 2019. godine.
Dodala je i da je inflacija u zoni evra povećana sa 5,0 odsto u decembru na 5,1 odsto u januaru ove godine, pri čemu je, istakla je, u pojedinim članicama zone evra inflacija dostigla dvocifrene nivoe.
Rekla je da inflaciju u Srbiji trenutno opredeljuje rast cena energenata i hrane, kao i da je reč o faktorima na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju mali ili gotovo nikakav uticaj.
"Tako NBS ne može da smanji svetsku cenu nafte ili drugih energenata, niti može da utice na cene svih onih poljoprivrednih proizvoda koji spadaju u berzansku robu. Ono što NBS može i što čini jeste da sprečava da se efekti ovih viših cena preko inflacionih očekivanja preliju na cene ostalih proizvoda i usluga u većoj meri", rekla je ona
Naglasila je da su predsednik zemlje i vlada obezbedili da Srbija plaća jednu od najnižih cena gasa i da povećanje cena električne energije za privredu, iako relativno visoko, bude jedno od najnižih u Evropi.
"S naše strane, čuvanjem stabilnosti deviznog kursa dinara prema evru uspeli smo da sprečimo da se prelivanje rasta uvoznih cena energenata i hrane na ostale cene dodatno pojača efektima deprecijacije dinara, kao što je to bio slučaj u prethodnim epizodama visokog rasta ovih cena", istakla je Tabakovićeva.
Navela je da poređenja radi, tokom prethodne krize i cenovnog šoka do kojeg je došlo u periodu od 2010. do 2012, nepovoljan efekat rasta cena u međunarodnom okruženju na cene u Srbiji bio je trostruko uvećan kao posledica snažne deprecijacije dinara prema evru.
"Da dodatno pojednostavim: dve trećine problema koje smo imali sa uvoznom inflacijom u periodu od 2010. do 2012. bile su posledica deprecijacije dinara prema evru, a samo jedna trećina posledica samog rasta cena u međunarodnom okruženju", istakla je guvernerka.
Dodala je da to nije dozvoljeno i da se zahvaljujući tome, bazna inflacija i dalje drži pod kontrolom, a pokazatelji poslovnog i investicionog poverenja na visokom nivou.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija