Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

VREĐANJE I GOVOR MRŽNJE NA INTERNETU


Ukoliko vas je neko opsovao ili nazvao pogrdnim imenom u komentarima na društvenim mrežama - to je vređanje i može da bude diskriminacija.

Ako vam je, pak, neko poslao poruku i zapretio vam nasiljem - vrlo moguće da je u pitanju govor mržnje i bitno je da to prijavite, objašnjava Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Upravo je govorom mržnje pisano čak 2.000 vesti u nekoliko medija u Srbiji i više od 15.000 komentara na te vesti na Fejsbuku, Tviteru ili drugim društvenim mrežama.

Ovo su rezultati istraživanja Beogradskog centra za ljudska prava i Centra za nove medije LIBER, čiji su istraživači pratili vesti na internetu četiri domaće reakcije, kao i njihove naloge na društvenim mrežama.

"U velikom broju slučajeva smo primetili da je tekst zapravo napisan tako da poziva sam na govor mržnje, a nekada je čak napisan i gore nego svi ostali komentari", objašnjava Tatjana Vehovec iz Centa za nove medije LIBER, koja je radila na istraživanju.

"Ali, i za naloge na mrežama medija i za privatne naloge važi isto - jako je bitno da javno objavi da se dogodio."

Čak 27 odsto svih komentara koji su širili govor mržnje jeste bilo na političke vesti, dok građani govore jezikom mržnje i u 25 odsto slučajeva kada komentarišu vesti iz hronike, ali i o Kosovu i regionu, pa čak i kada komentarišu sportske utakmice kada igraju države bivše Jugoslavije.

Istraživači su pregledali gotovo 65.500 vesti i gotovo 750.000 komentara na B92, Blicu, Kuriru i Informeru.

"Govor mržnje je izrazito prisutan. Od - tebe treba do ubiti - do poziva na linč, korpus je jako širok, ali uvek podrazumeva javni poziv na nasilje, pogotovo kada su komentari anonimni. Neverovatno koliko se ljudi trude jezički da oblikuju govor mržnje. Takve formulacije nismo mogli ni da zamislimo", kaže Dušan Pokuševski.

Ispostavilo se da, iako mediji imaju sistem koji propušta komentare na svojim portalima, na društvenim mrežama - vlada potpuno bezakonje, objašnjavaju istraživači.

"Tek se u Nemačkoj pojavio od početka ove godine zakon koji kaže da je Fejsbuk obavezan da kontroliše govor mržnje na svojoj mreži.

"Kod nas je to siva zona", dodaje Pokuševski.

Istraživači su podneli četiri krivične prijave za komentare i vesti za koje su mislili da su najveći problem.

Ipak, misle da postojeći mehanizmi zaštite i prevencije gotovo da nemaju nikakve efekte.

"Iako smo Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal podneli četiri krivične prijave, prvu u aprilu mesecu, još uvek izostaje konkretna reakcija. Stoga smo ustanovili, uzimajući u obzir vreme koje je prošlo, da krivični postupak ne može služiti kao efikasan način zaštite", ističe Pokuševski.

Čak iako vam je neko pretio na mrežama sa lažnog profila ili anonimno, i to može da bude govor mržnje, kaže Tatjana Vehovec.

U tim slučajevima je, na žalost, opet neophodno da se slučaj prijavi i podnese krivična prijava.

Istraživači kažu da su prijavili i jedan takav slučaj iako je pošiljalac bio anoniman, a da se ispostavilo da ga je policija našla i pretresla mu stan.

Ipak, na tome se stalo, kažu u Beogradskom centru za ljudska prava.

"Dok god nema posledica za govor mržnje, neće biti ni promena na mrežama", kaže Pokuševski.

Šta da radite kada primetite vređanje ili govor mržnje na mrežama:

  • Važno je da napravite razliku - da li je u pitanju vređanje ili pretnja
  • Ako je vređanje - možete da blokirate onog ko vređa
  • Ako je pretnja - važno je da to javno objavite i objasnite šta se dogodilo, čak iako ne znate ko vam je pretio (ukoliko je pretnja anonimna)
  • Kada objavite da vam je neko pretio - to treba da bude javno, nemojte se kriti i ne treba da vas bude sramota
  • Prijavite pretnju na sajtu - www.h8index.org
  • Ako se pretnja ne zaustavi - prijavite je policiji
  • Možete da prijavite pretnju Povereniku za zaštitu ravnopravnosti
  • Poslednji korak je pravna zaštita
Izvor: Vebsajt BBC, Marija Janković, 21.01.2019.
Naslov: Redakcija