Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

NEOPHODNO DONOŠENJE ZAKONA O DONIRANJU VIŠKOVIMA HRANE: Neophodno je da se ukine porez na doniranu hranu, kako bi se većina podstakla da je usmeri ka onima kojima je neophodna


Kada bi zdravstveno bezbedne namirnice završavale u procesu donacije, umesto na smeću, to bi bilo dovoljno da se nahrane gladni u Srbiji. Prema zvaničnim podacima, oko pola miliona ljudi u našoj zemlji nema dovoljno sredstava ni za osnovne potrebe. Donošenje Zakona o doniranju viškova hrane i sistemsko uređenje u ovoj oblasti, koje bi uklonilo prepreke da megamarketi, restorani i proizvođači prehrambenih proizvoda daruju ispravne namirnice, najavljuje se godinama, ali do danas nema pomaka.

Od članova aktuelne radne grupe koja radi na unapređenju ovog zakonskog okvira, može se saznati da su ključne dve promene koje treba da se usvoje. Neophodno je da se ukine porez na doniranu hranu, kako bi se većina podstakla da je usmeri ka onima kojima je neophodna. Zbog PDV-a, mnogi se sada radije odlučuju da viškove bace. Izmena Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane ("Sl. glasnik RS", br. 19/2017 i 16/2018), koja bi omogućila da namirnice sa oznakom "najbolje upotrebiti do" budu donirane na dan isteka tog roka, doprinela bi tome da velika količina ispravnih proizvoda stigne do gladnih. Oni su zdravstveno bezbedni, ali je kvalitet malo slabiji.

Godine 2015. formirana je radna grupa koja je trebalo da reši ove probleme, ali ništa nije učinjeno. Ove godine Savet za filantropiju predsednice Vlade formirao je Radnu grupu za unapređenje zakonskog okvira za doniranje viška hrane.

Banka hrane Beograd već 13 godina sakuplja namirnice od kompanija donatora, skladišti ih, sortira i prosleđuje na adrese više od 150 udruženja širom Srbije, koja ih dele svojim članovima.

- Hrane sigurno ima dovoljno, ne samo kod nas, nego i u svetu, jer se jedna trećina baca, što bi moglo da podmiri potrebe svih gladnih i siromašnih, samo je problem u preraspodeli - kaže Radmila Ivetić, predsednica Banke hrane Beograd. - U proseku, mesečno obezbeđujemo 110 tona namirnica, a tokom 2018. godine smo sakupili i podelili 1.494 tone.

Dodaje da njihova organizacija nema kapaciteta da koordinira veći obim donacija i ističe da u razvijenim zemljama radi po 40 banaka hrane.

Godišnje, samo domaćinstva u Srbiji bace 247.000 tona hrane, što je na jednodnevnom nivou 676 tona. Nema zvaničnih podataka o tome kolike količine namirnica iz megamarketa, restorana i od proizvođača završe u smeću.

U našoj zemlji radi 77 narodnih kuhinja Crvenog krsta Srbije, a u taj broj ne spadaju one koje postoje u Beogradu i na teritoriji KiM.

- U našim kuhinjama jedan topli obrok dnevno dobije 33.175 korisnika - kaže Slađana Dimić iz ove organizacije. - Gotovo trećina njih su deca do 18 godina. Svako dobije po pola litra kuvanog jela i pola vekne hleba dnevno, a to je za oko 70 odsto njih i jedini obrok tokom dana.

Doniranje hrane će biti lakše i transparentnije od juna naredne godine kada počne da funkcioniše digitalna platforma. To će, kako ističu Radmila Ivetić i Milica Popović, pomoći da se poveća količina hrane koja se daruje i broj ljudi koji dobijaju obroke.

Izvor: Vebsajt Novosti, E. B. Talijan, 17.12.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija