INICIJATIVA ZA USKLAĐIVANJE PORODIČNOG ZAKONA I KRIVIČNOG ZAKONIKA: Predlog je da se Krivični zakonik dopuni odredbom uvođenja mere privremenog iseljavanja nasilnika iz porodičnog doma po hitnom postupku. Odluku o tome treba da donosi sud, koji, takođe, donosi meru određivanja pritvora nasilniku
Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije formiralo je Radnu grupu za usklađivanje Porodičnog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) i Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014), tako da se u Krivičnom zakoniku nađe odredba da nasilnik treba da napusti dom, a da žrtva ostaje u domu, kažu iz Kabineta potpredsednice Vlade Republike Srbije, Zorane Mihajlović, koja i predsedava ovim Koordinacionim telom.
Kako dodaju, odluku o tome treba da donosi sud, koji, takođe, donosi meru određivanja pritvora nasilniku. "Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost se od početka svog rada zalaže za uvođenje mere privremenog iseljavanja nasilnika po brzom i hitnom postupku. U Porodičnom zakonu je jasno navedeno da nasilnik treba da bude sklonjen iz kuće, a da žrtva ostaje u kući, i takvu odluku donosi sud", navode iz Kabineta.
Kako podsećaju, predlog da policija ima ovlašćenje da iseli nasilnika je po austrijskom modelu, koji se primenjuje u Austriji i još nekim zemljama EU, "ali ne u svim i to nije naša obaveza po Istanbulskoj konvenciji". "Istanbulska konvencija nalaže da se to pitanje reši, ali ne mora kroz Zakon o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 63/2009 - odluka US, 92/2011 i 64/2015) - to je na svakoj zemlji da nađe model rešenja", naglašavaju iz Kabineta potpredsednice Vlade Republike Srbije.
Iako su 2015. godine u porodičnim i partnerskim odnosima ubijene čak 34 žene, poslanici Narodne skupštine Republike Srbije nisu usvojili amandman na Zakon o policiji o uvođenju policijskog ovlašćenja za udaljavanje nasilnika iz kuće/stana, i to po hitnom postupku na 14 dana. Od ukupno 170 prisutnih poslanika i poslanica, njih 150 uopšte nije glasalo.
Prema podacima Autonomnog ženskog centra, u 2014. godini od 6.000 slučajeva prijavljenog nasilja polovina (3.642) je prosleđena tužilaštvu. Za krivično delo nasilje u porodici doneto je 1.712 presuda, a samo u trećini slučajeva (634) su izrečene zatvorske kazne. 2014. godine nasilnicima je sud izrekao samo 70 mera iseljenja, dok je domove moralo da napusti čak 1.250 žena sa svojom decom.
PORODIČNI ZAKON ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015)
Mere zaštite
Član 198
(1) Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.
(2) Mere zaštite od nasilja u porodici jesu:
1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
2. izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
3. zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
4. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;
5. zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.
(3) Mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana.
(4) Vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenje slobode u vezi s krivičnim delom odnosno prekršajem uračunava se u vreme trajanja mere zaštite od nasilja u porodici.
Naslov: Redakcija