NACRT ZAKONA O JAVNOM OKUPLJANJU: Nevladine organizacije, nezavisne institucije i sindikati kritikuju obavezu prijavljivanja skupa osam dana unapred, kao i uvođenje zabrane za opasne lokacije. U Nacrtu zakona nije regulisano održavanje "kontraskupova", a nedovoljno su definisani spontano okupljanje, kao i okupljanje u pokretu

Nacrt zakona o javnom okupljanju uskoro bi trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri, a njime se predviđa da svaki skup koji ima više od 20 ljudi mora da se prijavi policiji.

Svako ima pravo da organizuje javno okupljanje, ali je za prijavu skupa, između ostalih osnovnih podataka, potreban i JMBG organizatora i vođe skupa, što u praksi znači da lica koja nemaju državljanstvo Republike Srbije, ili su pravno nevidljiva iz bilo kog razloga, ne mogu biti organizatori javnih okupljanja. Osim toga skup će morati da se najavi osam dana ranije.

Iz Inicijative mladih za ljudska prava ističu da Nacrt zakona umesto da štiti ljudska prava, više podseća na Zakon o legalizaciji bespravnih objekata.

- Tu su rokovi, obaveze za organizatore... Rok za prijavu javnog skupa osam dana, a naglašena je zabrana okupljanja koja nisu prijavljena, što znači da mi na neku pojavu možemo da reagujemo tek nakon osam dana - kažu u Inicijativi mladih.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković, napominje da u Nacrtu zakona nije regulisano održavanje "kontraskupova", a nedovoljno su definisani spontano okupljanje, kao i okupljanje u pokretu. Smatra i da nije predviđena mogućnost da se okupljeni zaustave tokom pokreta, osim na polasku i završetku.

- Čini mi se da bi to bilo ograničavanje slobode okupljanja, ne ulazim u bezbednosni aspekt. Čini mi se da ni spontano okupljanje nije dovoljno definisano, jer je onemogućeno spontano okupljanje na koje neko povede ili pozove - navodi Jankovićeva i dodaje da je potrebno da se još jednom proveri da li su sve odredbe u Nacrtu zakona u skladu sa OEBS-ovim smernicama za javno okupljanje.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, smatra da u Nacrtu zakona postoji nejasna odredba "da nadležni organ vodi evidenciju u skladu sa propisima kojim je uređena evidencija" i ocenjuje da je to široko tumačenje, a zamenik Zaštitnika građana, Miloš Janković, ističe da je vrlo neprijatna situacija "pravni vakuum" koji je nastao zbog nepostojanja propisa kojim se reguliše ova oblast..

Pravni vakuum je nastao 9. oktobra 2015. godine. Odlukom Ustavnog suda prethodni Zakon o okupljanju građana ("Sl. glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93 i 48/94, "Sl. list SRJ", br. 21/2001 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon) proglašen je neustavnim 9. aprila 2015. godine, a sud je objavljivanje ove odluke odložio za šest meseci.

Ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović, smatra da ne treba da se brinemo zbog pravnog vakuma, jer je ta oblast regulisana brojnim zakonima, među kojima i Zakonom o javnom redu i miru ("Sl. glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - dr. zakon i 85/2005 - dr. zakon). Reagujući na zamerke da je Nacrtom zakona izostavljena definicija i pravna regulacija 'kontraskupova', on ističe da se nije pravila razlika između skupova, jer su svi tretirani na isti način.

- Svaki skup mora da bude prijavljen i policija pravi bezbednosno proveru da li je bezbedan za održavanje- rekao je Stefanović i dodao se u Srbiji godišnje održi oko 100.000 javnih skupova i da na njima "nema mrtvih izbodenih, ranjenih", kao i da su predložena rešenja podložna promenama, jer Nacrt zakona tek treba da usvoji Vlada Republike Srbije i pošalje ga Narodnoj skupštini na usvajanje.

Nacrt zakona kritikuje i Savez samostalnih sindikata Srbije, tvrdeći da on nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), a jedna od zamerki je to što nisu uređena spontana okupljanja, što je organizator dužan da sam obavesti ljude o zabrani skupa i što opštine imaju pravo da odrede koji je prostor adekvatan za miting.

Nacrt zakona nije distancirao mirna okupljanja na kojima se izražava socijalno nezadovoljstvo od sportskih, verskih i drugih okupljanja, ističe Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata i dodaje da bi Nacrt zakona trebalo da odredi mesto za mirno okupljanje i održavanje sindikalnih skupova i da taj sindikat za sindikalne skupove predlaže Trg Nikole Pašića u Beogradu. On predlaže i da se skrati rok za prijavu skupova i ocenjuje da je osam dana previše.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Ranka Savić, pohvalila je način održavanja javne rasprave o Nacrtu zakona, ali je kritikovala odredbu kojom rešenje o zabrani skupa izdaje MUP, kao i to da policija skup može da prekine "naređenjem". Prema njenim rečima, previsoke su i kazne za organizatore skupa koji skup održe na opasnom mestu ili bez izdate dozvole.

- Novčane kazne su od 70.000 do 120.000 za fizička lica koja organizuju skup. Zašto u Zakonu u radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)nema kazne za poslodavce koji ne isplaćuju plate ili doprinose - navela je Ranka Savić.

I za Građanske inicijative neprihvatljivo je što Nacrt zakona ne reguliše spontana okupljanja. Oni podsećaju i da je pravo na mirno okupljanje osnovno ljudsko pravo koje uživaju svi pojedinci, formalne ili neformalne grupe kao i pravna lica. "Ovo pravo u svim demokratskim društvima služi iskazivanju stavova i mišljenja, bilo da te stavove većina prihvata ili ne prihvata", navode iz Građanske inicijative.

Nacrtom zakona je predviđeno da skupovi mogu da se održavaju od osam do 22 časa. Predviđene su i kazne od 20.000 do 2.000.000 dinara za učesnike, vođe okupljanja i pravna lica, ukoliko pokušaju da održe skup na mestu koje nije navedeno u prijavi mitinga, ne obaveste ljude da je protest otkazan ili da je prekinut, ne poslušaju organizatore...

Izvor: Vebsajt Danas, M. R. Milenković, 21.12.2015.
Naslov, Obeležavanje: Redakcija