NACRT ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE: Opštine i gradovi traže povlačenje Nacrta zakona, jer će im bez osam milijardi dinara funkcionisanje biti ugroženo
Bura koju je izazvao Nacrt zakona o finansiranju lokalne samouprave se ne stišava. Predsednici gradova i opština ne mire se sa idejom da ostanu bez osam milijardi dinara prihoda. Traže da se predloženi Nacrt zakona povuče iz procedure, jer će manjak sredstava dovesti u pitanje funkcionisanje opština i zadovoljavanje osnovnih potreba građana.
Ministarstvo finansija, sa druge strane, odgovara da je efekat predloženog rešenja preraspodela sredstava kojom se ispravlja dosadašnja neodgovarajuća raspodela. Isto mišljenje ima i Fiskalni savet, koji je u potpunosti podržao reformski pravac ovog Nacrta zakona, kojim se, kako ističu otklanja velika fiskalna neravnoteža nastala prekomernim transferom sredstava sa republičkog na lokalni nivo vlasti prilikom izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 47/2011, 93/2012, 99/2013 - usklađeni din. izn., 125/2014 - usklađeni din. izn. i 95/2015 - usklađeni din. izn. - dalje: Zakon) u junu 2011. godine.
- Predloženo smanjenje učešća lokalnih samouprava u porezu na zarade i povećanje transfernih sredstava iz budžeta Republike je u skladu sa dobrom fiskalnom praksom i doprineće objektivnom i predvidivom okviru za finansiranje lokalnih samouprava - navodi se u ocenama i komentarima Fiskalnog saveta.
Lokal, po Nacrtu zakona, ostaje i bez firmarine koju su plaćala velika privredna društva. Istovremeno se ukida i naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, parafiskalni namet, koji ide u lokalne budžete. U opštinama gde posluju veliki kompleksi i veliki zagađivači, ove takse činile su veliki deo prihoda. Negde i dve trećine opštinskih prihoda. Predviđeno je da se gubitak prihoda po tom osnovu nadomesti kroz porez na imovinu.
Upravo tu leži mogući problem, na šta je ukazao i Fiskalni savet, upozorivši da je neophodno da se precizira način "uključivanja" eko-takse i firmarine u porez na imovinu pravnih lica, kako ne bi došlo do prelivanja tereta na građane.
U Ministarstvu finansija naglašavaju da rešenja predložena Nacrtom zakona nemaju za rezultat smanjenje izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave, već integraciju istorodnih javnih dažbina, što treba da unapredi poslovni ambijent i pojača privredne aktivnosti.
Integracijom firmarine u porez na imovinu izbegava se nepredvidiva javna dažbina za poslodavce koji posluju u lokalnim sredinama, čime se pooštrava finansijska disciplina na lokalu. Takođe, integracija naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine u porez na imovinu ne predstavlja oduzimanje izvornih prihoda lokalne samouprave, već se integrišu dva izvorna prihoda u jedan. Isto tako, ukidanjem naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine ne nagrađuju se veliki zagađivači, zato što se ova naknada nije naplaćivala srazmerno zagađenju, već se plaćala po kvadratu površine nekretnine, što znači da nije imala destimulišući efekat na zagađenje.
- Izmenama Zakona 2011. godine republika je ostala bez oko 40 milijardi dinara bez prenosa nadležnosti na nivo lokalne samouprave - kažu u Ministarstvu. - Predložena preraspodela je opravdana, jer je reč o porezu koji je potencijalno znatan automatski stabilizator i redistributivni instrument koji treba da pripada velikim delom centralnoj državi, kao što je i praksa u velikom broju evropskih država. Na taj način se ujedno ostvaruje i jedan od ciljeva Nacrta zakona, a to je vertikalna ravnoteža u raspodeli prihoda i nadležnosti između različitih nivoa države, kao i da teret fiskalne konsolidacije bude ravnomerno raspodeljen na sve nivoe države.
Važno je unaprediti transparentnost i dostupnost fiskalnih statistika na lokalnom nivou, ukazuje Fiskalni savet, navodeći da su rashodi za zarade na lokalu tokom godina rasli brže nego što je bilo propisano Zakonom: od 41,6 milijardi dinara u 2009. godini do 55,8 milijardi dinara u prošloj godini (a trebalo bi da su 2014. godine iznosili 49,1 milijardu).
- Ova razlika može se objasniti jedino novim zapošljavanjem ili povećanjem plata preko zakonske indeksacije u ukupnom iznosu od 6,6 milijardi dinara godišnje - ističe Fiskalni savet sugerišući da se propiše zakonska obaveza objavljivanja detaljnih podataka o rashodima na lokalu.
Izvor: Vebsajt Novosti, D. I. K. - S. B., 22.12.2015.Naslov: Redakcija