PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU – Tekst propisa
Član 1.
U Zakonu o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21 i 118/21-dr. zakon), u članu 2. tačka 1) posle reči: “sadrži i odredbe bitne za izvršenje tog zakona” dodaju se zapeta i reči: “kao i procenat povećanja plata, odnosno mase sredstava za plate, odnosno zarade predviđen za narednu budžetsku godinu za sve entitete koji pripadaju sektoru države”.
U tački 12) reči: “Opšti nivo države” zamenjuju se rečima: “Sektor države”.
U tački 13) reči: “opšti nivo države” zamenjuju se rečima: “sektor države”, a reči: “(javna preduzeća)” brišu se.
Posle tačke 23) dodaje se tačka 23a), koja glasi:
“23a) Dug sektora države obuhvata direktni dug sektora države i izdate garancije sektora države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima;”.
U tački 28) na oba mesta reči: “opšte države” zamenjuju se rečima: “sektora države”.
Član 2.
U članu 4. stav 2. reči: “relevantne i pouzdane” zamenjuju se rečima: “relevantne, pouzdane, transparentne i javno dostupne”.
U stavu 4. posle reči: “tačnosti” dodaju se zapeta i reči: “transparentnosti, javne dostupnosti”.
Član 3.
U članu 8. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
“U okviru spiska iz stava 1. ovog člana evidentiraju se svi entiteti koji pripadaju sektoru države.”.
Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.
U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reči: “sektoru opšteg nivoa države” zamenjuju se rečima: “sektoru države”.
U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, reči: “iz stava 4. ovog člana” zamenjuju se rečima: “iz stava 5. ovog člana”.
U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, reč: “opštem” briše se.
Član 4.
U članu 27g stav 1. briše se.
Dosadašnji stav 2, koji postaje stav 1, menja se i glasi:
“Nacrt Fiskalne strategije priprema ministar i podnosi Fiskalnom savetu radi davanja mišljenja.”.
Dosadašnji st. 3 - 8. postaju st. 2 - 7.
Član 5.
U članu 27d stav 1. tačka 4) reči: “opšteg nivoa države” zamenjuju se rečima: “sektora države”.
U tački 5) reči: “po korisnicima budžetskih sredstava” brišu se.
U stavu 2. reči: “i namenskih” brišu se.
Član 6.
Član 27e menja se i glasi:
“Član 27e
Fiskalna pravila odnose se na sektor države i ona mogu biti opšta i posebna.
Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljani srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji.
Posebnim fiskalnim pravilima utvrđuju se ograničenja rashoda za penzije i plate, odnosno zarade u sektoru države.
Opšta fiskalna pravila su:
1) dug sektora države, uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 60% BDP;
2) ciljani srednjoročni fiskalni deficit je 0,5% BDP.
Ukoliko je dug sektora države iznad 60% BDP, fiskalna pozicija sektora države mora biti uravnotežena, tako da fiskalni deficit iznosi najviše 0% BDP.
Ukoliko je dug sektora države između 55% i 60% BDP fiskalni deficit iznosi najviše 0,5% BDP.
Ukoliko je dug sektora države između 45% i 55% BDP fiskalni deficit iznosi najviše 1,5% BDP.
Ukoliko je dug sektora države ispod 45% BDP, fiskalni deficit neće preći iznos od 3% BDP.
Ukoliko dođe do prekoračenja fiskalnog deficita utvrđenog opštim fiskalnim pravilom propisanim ovim zakonom, Vlada na predlog Ministarstva donosi odluku o programu mera za prilagođavanje prekomernog fiskalnog deficita u srednjem roku, koju po pribavljenom obrazloženom mišljenju Fiskalnog saveta dostavlja Narodnoj skupštini radi informisanja.
Ukoliko dug sektora države pređe ili se predviđa da će preći 55% BDP Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu u Fiskalnoj strategiji, kao i u revidiranoj Fiskalnoj strategiji podnese i program za smanjenje duga sektora države u odnosu na BDP, a za svaku narednu godinu u kojoj taj dug ostaje iznad 55% BDP i izveštaj o sprovođenju programa za smanjenje duga i ažurirani program.
Ukoliko dug sektora države pređe ili se predviđa da će preći 60% BDP, program za smanjenje duga usvaja Narodna skupština najmanje jedanput godišnje, u postupku pripreme i donošenja budžeta za narednu fiskalnu godinu.
Do usvajanja programa iz stava 11. ovog člana, ministar je ovlašćen da smanji rashode, tako da dug sektora države zadrži ispod 60% BDP, vodeći računa o ekonomskoj situaciji i drugim okolnostima.
Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenje duga sektora države, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.
Ukoliko je fiskalni deficit utvrđen opštim fiskalnim pravilom propisanim ovim zakonom u proteklom periodu (ex post) prekoračen za manje od 0,5% BDP, a dug sektora države u odnosu na BDP veći od planiranog u poslednjoj Fiskalnoj strategiji, ministar će obrazložiti razloge za prekoračenje, kao i mere preduzete kako bi se izbeglo ponovno prekoračenje i kako bi se dostigao prethodno planiran nivo duga u što kraćem roku.
Ukoliko je fiskalni deficit utvrđen opštim fiskalnim pravilom propisanim ovim zakonom u proteklom periodu (ex post) prekoračen za više od 0,5% BDP, Vlada u Fiskalnoj strategiji revidira putanju deficita i utvrđuje mere kako bi se u srednjem roku prekomerni fiskalni deficit prilagodio na nivo propisan fiskalnim pravilima.
Posebna fiskalna pravila obezbeđuju postizanje ciljanog fiskalnog deficita i duga sektora države u odnosu na BDP kroz ograničenje javnih rashoda.
Cilj posebnih fiskalnih pravila je i promena strukture javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija.
Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu utvrđivanje rashoda za zaposlene u sektoru države na održivom nivou, tako da će se težiti tome da učešće rashoda za zaposlene sektora države u BDP bude do 10%.
Povećanje plata, odnosno zarada može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće rashoda za zaposlene sektora države u BDP da bude do 10%, ali tako da očekivano učešće rashoda za zaposlene sektora države u BDP, nakon usklađivanja, ne bude iznad navedenog procenata.
Procenat povećanja plata, odnosno mase sredstava za plate, odnosno zarade predviđen za narednu budžetsku godinu utvrđuje se zakonom o budžetu Republike Srbije za tu godinu i primenjuje se na sve entitete koji pripadaju sektoru države.
Procenat iz stava 18. ovog člana može se korigovati naviše u slučaju povećanja obuhvata sektora države, odnosno uključivanjem entiteta u sektor države, odnosno naniže u slučaju isključivanja entiteta iz sektora države.
Ministar će u Fiskalnoj strategiji objaviti učešće rashoda za zaposlene u sektoru države u BDP sa obrazloženjem za reviziju, kad god se promeni obuhvat sektora države.
Ukoliko su ukupni rashodi za penzije i novčani iznos kao uvećanje za penziju manji od 10% BDP, penzija će se uskladiti prema promeni prosečne zarade bez poreza i doprinosa, na način definisan zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ukoliko su ukupni rashodi za penzije i novčani iznos kao uvećanje za penziju 10% ili veći od 10%, a manji od 10,5% BDP penzija će se uskladiti sa zbirom polovine procenta promene prosečne zarade bez poreza i doprinosa i polovine procenta promene potrošačkih cena, na način definisan zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ukoliko su ukupni rashodi za penzije i novčani iznos kao uvećanje za penziju jednaki ili veći od 10,5% BDP penzija će se uskladiti prema promeni potrošačkih cena,
na način definisan zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.
Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom.”.
Član 7.
U članu 27ž stav 2. reči: “opšte države” zamenjuju se rečima: “sektora države”.
U stavu 5. reč: “prekoračenjem” zamenjuje se rečju: “prekoračenje”, a reči: “do 1. maja” zamenjuju se rečima: “do 1. septembra”.
Posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:
“Izuzetno od st. 4. i 5. ovog člana, zahtev za prekoračenje može se podneti nakon 1. septembra tekuće godine, a najkasnije do 31. januara naredne godine, ukoliko je prekoračenje fiskalnog deficita rezultat primljenih transfernih sredstava od drugog nivoa vlasti nakon isteka roka iz stava 5. ovog člana.”.
U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, reč: “prekoračenja” zamenjuje se rečju: “prekoračenje”.
Dosadašnji stav 7, koji postaje stav 8, menja se i glasi:
“Ministarstvo je dužno da najkasnije do 30. septembra lokalnoj vlasti odgovori na zahtev uz odgovarajuće obrazloženje, a u slučaju iz stava 6. ovog člana do 1. marta.”.
Dosadašnji st. 8. i 9. postaju st. 9. i 10.
Član 8.
U članu 27z stav 1. posle reči: “nacionalne bezbednosti i” dodaje se reč: “značajan”.
U stavu 2. u uvodnoj rečenici posle reči: “Narodnoj skupštini” dodaju se reči: “radi informisanja”.
U tački 3) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.
Dodaje se tačka 4), koja glasi:
“4) pregled koji iskazuje srednjoročne fiskalne planove i jasno ukazuje na nivo fiskalnog deficita i duga budžeta Republike Srbije, kao i sektora države.”.
Stav 3. menja se i glasi:
“Vlada dostavlja Narodnoj skupštini izveštaj iz stava 2. ovog člana, uz pribavljeno mišljenje Fiskalnog saveta, u roku od 30 dana od usvajanja odluke iz stava 1. ovog člana ili u sledećoj godišnjoj Fiskalnoj strategiji ili revidiranoj Fiskalnoj strategiji, u zavisnosti od toga koji slučaj pre nastupi.”.
Dodaju se st. 4. i 5, koji glase:
“Vlada će u Fiskalnoj strategiji, odnosno u revidiranoj Fiskalnoj strategiji izvestiti Narodnu skupštinu o uticaju odstupanja od primene fiskalnih pravila i sprovođenju mera koje je preduzela radi ponovnog poštovanja fiskalnih pravila.
Revidirani plan mera odobrava se najmanje jedanput godišnje sve dok se ne počnu primenjivati opšta fiskalna pravila o fiskalnom deficitu i dugu sektora države.”.
Član 9.
U članu 30. stav 3. na oba mesta reči: “opšte države” zamenjuju se rečima: “sektora države”.
Član 10.
Član 31. menja se i glasi:
“Član 31.
Postupak pripreme i donošenja budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema budžetskom kalendaru, i to:
1) Kalendar za nivo Republike Srbije:
(1) 15. februar - ministar daje instrukciju za predlaganje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetske korisnike koje uključuju i srednjoročne prioritete javnih investicija;
(2) 15. mart - direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije na osnovu instrukcije iz podtačke (1) ove tačke dostavljaju Ministarstvu predloge za utvrđivanje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetsku i naredne dve fiskalne godine, kao i godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu;
(3) 15. maj - ministar priprema nacrt Fiskalne strategije koja sadrži ekonomsku i fiskalnu politiku Vlade sa projekcijama za budžetsku i naredne dve fiskalne godine i konkretne odluke o prioritetnim oblastima finansiranja, koje obuhvataju i srednjoročne prioritete javnih investicija;
(4) 20. maj - ministar dostavlja nacrt Fiskalne strategije Fiskalnom savetu;
(5) 1. jun - Fiskalni savet daje mišljenje o nacrtu Fiskalne strategije;
(6) 5. jun - ministar dostavlja Vladi predlog Fiskalne strategije na usvajanje;
(7) 15. jun - Vlada usvaja Fiskalnu strategiju i dostavlja je odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava na razmatranje, kao i lokalnoj vlasti;
(8) 30. jun - odbor Narodne skupštine nadležan za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava dostavlja Vladi komentare i preporuke u vezi sa Fiskalnom strategijom;
(9) 5. jul - ministar dostavlja uputstvo za pripremu nacrta budžeta Republike Srbije;
(10) 5. jul - ministar dostavlja uputstvo za pripremu odluke o budžetu lokalnoj vlasti, kao i Fiskalnu strategiju organizacijama za obavezno socijalno osiguranje;
(11) 15. septembar - direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije i organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavljaju predlog srednjoročnog i finansijskog plana Ministarstvu, koji sadrži izveštaj o učinku programa za prvih šest meseci tekuće godine;
(12) 15. oktobar Vlada, na predlog ministra, usvaja revidiranu Fiskalnu strategiju, sa informacijama o finansijskim i drugim efektima novih politika, uzimajući u obzir posle 15. maja ažurirani makroekonomski okvir;
(13) 20. oktobar - Vlada dostavlja odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava revidiranu Fiskalnu strategiju;
(14) 1. novembar - ministar dostavlja Vladi nacrt zakona o budžetu Republike Srbije, nacrte odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
(15) 15. novembar - Vlada usvaja predlog zakona o budžetu Republike Srbije i dostavlja ga Narodnoj skupštini, zajedno sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
(16) 20. decembar - Narodna skupština donosi zakon o budžetu Republike Srbije i odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
2) Kalendar budžeta lokalne vlasti:
(1) 1. avgust - lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja uputstvo za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti;
(2) 15. septembar - direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti dostavljaju predlog finansijskog plana lokalnom organu uprave nadležnom za finansije za budžetsku i naredne dve fiskalne godine, koji sadrži izveštaj o učinku programa za prvih šest meseci tekuće godine;
(3) 1. novembar - lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti;
(4) 15. novembar - nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja predlog odluke o budžetu skupštini lokalne vlasti;
(5) 20. decembar - skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne vlasti;
(6) 25. decembar - lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja ministru odluku o budžetu lokalne vlasti.
Rokovi iz stava 1. ovog člana predstavljaju krajnje rokove u budžetskom kalendaru.”.
Član 11.
U članu 45. stav 3. posle reči: “Ministarstva” dodaju se reči: “u roku od 15 dana od dana usvajanja”.
U stavu 4. posle reči: “nadležnog organa lokalne vlasti” dodaju se reči: “u roku od 15 dana od dana usvajanja”.
Stav 5. menja se i glasi:
“Odredbe st. 3. i 4. ovog člana odnose se i na Fiskalnu strategiju, odnosno revidiranu Fiskalnu strategiju, rebalans budžeta, zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije, odnosno odluku o završnom računu budžeta lokalne vlasti, kao i na konsolidovani izveštaj Republike Srbije.”.
Član 12.
U nazivu člana 75a i u članu 75a stav 1. reči: “za primenu” zamenjuju se rečima: “za praćenje primene”.
Član 13.
U članu 76. stav 1. menja se i glasi:
“Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije obavezan je da redovno prati izvršenje budžeta i najmanje dva puta godišnje priprema izveštaje o izvršenju budžeta u skladu sa budžetskom klasifikacijom, koje dostavlja Vladi, odnosno nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti radi informisanja, a obavezno u roku od 15 dana po isteku šestomesečnog, odnosno devetomesečnog perioda.”.
Stav 2. menja se i glasi:
“Nadležni ministri obavezni su da redovno prate izvršenje finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje i najmanje dva puta godišnje pripremaju izveštaje o izvršenju finansijskih planova u skladu sa budžetskom klasifikacijom, koje dostavljaju Vladi i ministru radi informisanja, a obavezno u roku od 15 dana po isteku šestomesečnog, odnosno devetomesečnog perioda.”.
Dodaje se stav 5, koji glasi:
“Izveštaji iz st. 1. i 2. ovog člana objavljuju se na internet stranici Ministarstva, odnosno nadležnog ministarstva, odnosno nadležnog organa lokalne vlasti, najkasnije 15 dana od dana podnošenja izveštaja.”.
Član 14.
U članu 92ž stav 1. tačka 3) reči: “opšteg nivoa države” zamenjuju se rečima: “sektora države”.
Član 15.
U članu 93. tačka 14) u uvodnoj rečenici posle reči: “korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava” dodaje se reč: “organizacija”.
Član 16.
U članu 103b na svim mestima reči: “člana 27e st. 34, 35, 36. i 37. i” brišu se.
Član 17.
U članu 21. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 95/18, 72/19, 149/20 i 118/21), reči: “za 2023. godinu” zamenjuju se rečima: “za 2024. godinu”.
Član 18.
Odredbe člana 6. ovog zakona primenjivaće se od donošenja zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu, izuzev stava 20. novoizmenjenog člana 27e, koji će se primenjivati od donošenja zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu za sve korisnike budžetskih sredstava i korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, a postupnim uvođenjem entiteta koji pripadaju sektoru države iz člana 19. tač. 3) i 4) ovog zakona, prema dinamici iz člana 19. ovog zakona, kao i st. 23 - 25. novoizmenjenog člana 27e, koji će se primenjivati od donošenja finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2023. godinu.
Do početka primene fiskalnih pravila iz člana 6. ovog zakona primenjivaće se fiskalni ciljevi utvrđeni u Fiskalnoj strategiji.
Član 19.
Celovit obuhvat sektora države iz člana 6. ovog zakona, usklađen sa međunarodnim standardima, postići će se postepenim uključivanjem entiteta, prema sledećoj dinamici:
1) indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, koji nisu uključeni u sistem izvršenja budžeta Republike Srbije:
- ustanove učeničkog i studentskog standarda od 1. januara 2023. godine;
- ustanove srednjeg obrazovanja i ustanove u oblasti naučno istraživačke delatnosti od 1. januara 2024. godine;
- ustanove osnovnog, višeg i visokog obrazovanja od 1. januara 2025. godine;
2) korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje od 1. januara 2023. godine;
3) javne agencije od 1. januara 2024. godine;
4) javna preduzeća i drugi organizacioni oblici koji su statistički određeni da pripadaju sektoru države od 1. januara 2025. godine.
Član 20.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste potreba za redefinisanjem fiskalnih pravila u cilju jačanja fiskalne odgovornosti i očuvanja finansijske stabilnosti.
Analitička ocena nivoa usklađenosti zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije pokazala je da je potrebno preispitati značaj nacionalnih numeričkih fiskalnih pravila za delotvorno usmeravanje budžetskog planiranja i izvršavanja u skladu sa fiskalnim okvirom Evropske unije. U Izveštaju sa skrininga se navodi da je Republika Srbija utvrdila nacionalna numerička fiskalna pravila kako to nalaže Direktiva Saveta 2011/85/EU, ali da je potrebno definisati posledice u slučaju nepoštovanja istih. Ovo je posebno značajno imajući u vidu da numerički fiskalni ciljevi do sada nisu bili postignuti. ostojeća numerička fiskalna pravila nisu bila funkcionalna, te ih je neophodno revidirati u što kraćem roku.
Fiskalna pravila po prvi put su uvedena Zakonom o budžetskom sistemu 2010. godine. Republika Srbija je bila jedna od prvih zemalja koja je navedenim zakonom utvrdila nacionalna fiskalna pravila i oformila nezavisnu instituciju Fiskalni savet, koji ocenjuje Vladinu ekonomsku i fiskalnu politiku, kao i poštovanje tih pravila. Kako su pravila postala važeća u toku svetske ekonomske krize, numeričko pravilo za dug prekršeno je već u prvoj godini primene. U međuvremenu, fiskalna pravila uvodilo je sve više zemalja, pored nacionalnih fiskalnih pravila zemlje članice EU primenjuju i pravila definisana na nivou EU i EMU. Evropska fiskalna pravila su u nekoliko navrata menjana i redefinisana imajući u vidu primenu i efekte do kojih je primena pravila dovodila. Imajući u vidu da je od uvođenja fiskalnih pravila u Republici Srbiji proteklo dvanaest godina, stvorili su se uslovi za njihovu izmenu, uzimajući u obzir iskustva drugih zemalja, pravaca u kojima su se menjala fiskalna pravila EU, posledice i reagovanja fiskalne politike na veliku ekonomsku krizu iz 2008. godine, ali i iskustvo poslednje, pre svega zdravstvene, ali ekonomske krize koju je izazvala pandemija korona virusa.
Stabilnosti javnih finansija i održivom fiskalnom okviru doprineće planirane izmene Zakona o budžetskom sistemu, kojima će, između ostalog, biti redizajniran skup fiskalnih pravila, opštih i posebnih, te definisane posebne mere i konsekvence u slučaju njihovog nepoštovanja. Poseban akcenat je stavljen na izmenu opštih pravila koja se odnose na javni dug i deficit opšte države, te posebnih pravila vezanih za održivi nivo rashoda za plate i penzije.
Ažuriranje i redizajniranje fiskalnih pravila doprineće uspostavljanju dobrih osnova fiskalne politike i poboljšanju dugoročne održivost javnog duga.
Ujedno, ovim zakonom izmenjeni su rokovi u budžetskom kalendaru, pre svega pomeren je rok za usvajanje revidirane Fiskalne strategije, sa 1. oktobra na 15. oktobar. Revidirana Fiskalna strategija sadrži informacije o finansijskim i drugim efektima eventualnih novih politika i ažurirani makroekonomski i fiskalni okvir, u odnosu na Fiskalnu strategiju koja se usvaja u prolećnom delu budžetskog ciklusa (15. maja). Imajući u vidu da se revidirana Fiskalna strategija usvaja neposredno pre predlaganja budžeta za narednu godinu i da predstavlja okvir koji definiše ključne budžetske veličine od izuzetne je važnosti realnost makroekonomskih i fiskalnih projekcija na kojima se budžetski plan zasniva. Kako Republički zavod za statistiku objavljuje preliminarne godišnje podatke o kretanju BDP, podatke o proizvodnji najvažnijih poljoprivrednih kultura, kao i podatke o kretanju visokofrekventnih indikatora ekonomske aktivnosti za avgust, rok za usvajanje revidirane fiskalne strategije pomeren je sa 1. na 15. oktobar kako bi se u postupku ažuriranja uzeli u obzir poslednji aktuelni podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji su od izuzetne važnosti za objektivnost, realnost i aktuelnost makroekonomskih i fiskalnih projekcija predstavljenih u revidiranoj Fiskalnoj strategiji. Rokovi koji slede nakon roka za usvajanje revidirane Fiskalne strategije pomereni su zbog prilagođavanja kalendara ovoj promeni.
I. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. ovog zakona izvršena je terminološka izmena pojma opšti nivo države u sektor države. Ujedno ovim članom definisan je pojam dug sektora države, koji obuhvata direktni dug sektora države i izdate garancije sektora države (indirektan dug).
Članom 2. ovog zakona dopunjen je član 4. Zakona o budžetskom sistemu, tako da budžetski sistem obezbeđuje, pored ostalog, i transparentne i javno dostupne informacije o radu Vlade, kao i da se prilikom pripreme i izvršenja budžeta moraju poštovati, između ostalih, principi transparentnosti i javne dostupnosti.
Članom 3. ovog zakona predviđeno je da spisak korisnika javnih sredstava obuhvata sve entitete koji pripadaju sektoru države.
Članom 4. ovog brisana je odredba kojom je predviđeno da se nacrt Fiskalne strategije dostavlja Vladi radi razmatranja pre nego što se taj nacrt dostavi Fiskalnom savetu, s obzirom na to da se po pribavljenom mišljenju Fiskalnog saveta sačinjava predlog Fiskalne strategije koji se dostavlja Vladi radi usvajanja.
Čl. 5, 9. i 14. ovog zakona izvršeno je terminološko usklađivanje termina opšti nivo države u skladu sa izmenom definicije tog pojma iz člana 1. ovog zakona, koji sada glasi sektor države.
Članom 6. ovog zakona izvršeno je redefinisanje opštih i posebnih fiskalnih pravila. Imajući u vidu da je od uvođenja fiskalnih pravila u Republici Srbiji proteklo dvanaest godina, stvorili su se uslovi za njihovu izmenu, uzimajući u obzir iskustva drugih zemalja, pravaca u kojima su se menjala fiskalna pravila EU, posledice i reagovanja fiskalne politike na veliku ekonomsku krizu iz 2008. godine, ali i iskustvo poslednje, pre svega zdravstvene, ali ekonomske krize koju je izazvala pandemija korona virusa. Ažuriranje i redizajniranje fiskalnih pravila doprineće uspostavljanju dobrih osnova fiskalne politike i poboljšanju dugoročne održivost javnog duga.
Članom 7. ovog zakona pomeren je rok za podnošenje zahteva za prekoračenje fiskalnog deficita sa 1. maja tekuće godine na 1. septembar tekuće godine zbog realnijeg, tačnijeg i pouzdanijeg planiranja svih rashoda i izdataka u odlukama o budžetu lokalne vlasti. Isto tako predviđeno je da se takav zahtev može podneti i do 31. januara naredne godine u slučaju prenosa transfernih sredstava od drugog nivoa vlasti nakon isteka prvobitno definisanog roka (u poslednjem kvartalu prethodne fiskalne godine).
Članom 8. ovog zakona predviđeno je da u izveštaju koji se podnosi Narodnoj skupštini u slučaju nastupanja izuzetnih okolnosti za privremeno odstupanje od fiskalnih pravila Vlada, pored ostalog, informiše Narodnu skupštinu o srednjoročnim fiskalnim planovima uz ukazivanje na nivo deficita i duga budžeta Republike Srbije, kao i sektora države. Pored navedenog, ovim članom zakona predviđeno je da se o navedenom izveštaju pribavlja mišljenje Fiskalnog saveta, kao i da će Vlada u Fiskalnoj strategiji, odnosno u revidiranoj Fiskalnoj strategiji izvestiti Narodnu skupštinu o uticaju odstupanja od primene fiskalnih pravila i sprovođenju mera.
Članom 10. ovog zakona izmenjeni su rokovi u budžetskom kalendaru pre svega rok za usvajanje revidirane Fiskalne strategije, sa 1. oktobra na 15. oktobar. Imajući u vidu da se revidirana Fiskalna strategija usvaja neposredno pre predlaganja budžeta za narednu godinu i da predstavlja okvir koji definiše ključne budžetske veličine od izuzetne je važnosti realnost makroekonomskih i fiskalnih projekcija na kojima se budžetski plan zasniva. Kako Republički zavod za statistiku objavljuje preliminarne godišnje podatke o kretanju BDP, podatke o proizvodnji najvažnijih poljoprivrednih kultura, kao i podatke o kretanju visokofrekventnih indikatora ekonomske aktivnosti za avgust, rok za usvajanje revidirane fiskalne strategije pomeren je sa 1. na 15. oktobar kako bi se u postupku ažuriranja uzeli u obzir poslednji aktuelni podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Članom 11. ovog zakona dopunjen je član 45. Zakona o budžetskom sistemu, koji se odnosi na objavljivanje budžeta, Fiskalne strategije i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje, te je radi transparentnosti finansijskih pokazatelja i planova za trošenje javnih sredstava uvedena obaveza objavljivanja svih ključnih akata u ovoj oblasti na internet stranicama nadležnih organa.
Članom 12. ovog zakona preimenovana je Komisija za primenu međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor u Komisiju za praćenje primene međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor.
Članom 13. ovog zakona predviđeno je da se izveštaji o izvršenju budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje pripremaju u skladu sa budžetskom klasifikacijom, te da se isti objavljuju na internet stranici nadležnog organa u roku od 15 dana od dana podnošenja.
Članom 15. ovog zakona izvršena je dopuna norme jer je u prethodnim intervencijama ispuštena reč “organizacija”.
Članom 16. ovog zakona izvršena je izmena u prekršajnim odredbama koja se ticala prekršaja za nepoštovanje člana 27e, s obzirom na to da je ovim zakonom taj član u celosti izmenjen.
Članom 17. ovog zakona predlaže se da se poreski rashodi iskazuju u opštem delu zakona o budžetu Republike Srbije, počev od budžeta za 2024. godinu.
Članom 18. ovog zakona predložena je odložena primena člana 6. ovog zakona, koji se odnosi na fiskalna pravila do 2025. godine, osim pojedinih odredaba koje će se primenjivati počev od postupka pripreme i donošenja budžeta za 2023. godinu, odnosno finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za tu godinu. Kako bi se sprečilo nastupanje pravnog vakuma, istim članom predviđeno je da će se do primena fiskalnih pravila utvrđenih članom 6. ovog zakona u celosti primenjivati fiskalni ciljevi utvrđeni u Fiskalnoj strategiji.
Članom 19. ovog zakona utvrđena je dinamika za uključivanje entiteta u celovit obuhvat sektora države.
Članom 20. ovog zakona propisano je njegovo stupanje na snagu.
Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 18.11.2022.Naslov: Redakcija