Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Univerzitet u Beogradu upozorava da će zbog lošeg Zakona ostati bez zadužbina koje su im zaveštali dobrotvori i upozorava da će pravdu, ako bude potrebno, tražiti i u Strazburu. Traže da Vlada donese uredbu kojom bi se institucije od nacionalnog značaja, poput Univerziteta u Beogradu, Srpske akademije nauka i umetnosti i Matice srpske, izuzele od primene spornog Zakona


Univerzitet U Beogradu, nekada jedan od tri najbogatija u Evropi, ostao je bez najvećeg dela svoje imovine, koja se između dva rata procenjivala na više od milijardu dolara. Nema više naš najstariji univerzitet ni rudnik zlata, ni šume, niti palate koje su mu dobrotvori zaveštavali.

Čak ni velelepno Kapetan-Mišino zdanje, u kome je sedište Rektorata, i koje je Miša Anastasijević zaveštao svom narodu, ne pripada Univerzitetu. Da bi uspeo da vrati sve ono što su mu plemeniti ljudi darovali kako bi pomogli razvoju nauke i siromašnim studentima, potrebno je da se promeni Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US - dalje: Zakon).

Ovaj propis, usvojen 2011. godine s namerom da ispravi nepravdu načinjenu nacionalizacijom posle Drugog svetskog rata, o Univerzitet i njegove zadužbine dodatno se ogrešio. Jedan njegov član kaže da samo zadužbine koje su imale kontinuitet u radu mogu da povrate oduzetu imovinu. Zadužbine, deo Univerziteta u Beogradu (UB), u najvećem broju su morale da obustave rad, jer nisu imale od čega da se izdržavaju kada im je imovina oduzeta. Nekada ih je bilo 77 i 11 fondova, a danas je aktivno tek 11 i tri fonda. I oni rade zahvaljujući tome što su beogradske opštine Vračar i Stari grad zadužbinama vratile zgrade na upravljanje, iako i one i dalje ne mogu formalno da povrate vlasništvo.

Na poslednjoj sednici Senata UB i rektor akademik Vladimir Bumbaširević upozorio je da Univerzitetu preti opasnost da ostane bez imovine koju su mu zadužbinari ostavili.

- Plašim se da ćemo, ako se nešto ne promeni, ostati bez zadužbina - prokomentarisao je Bumbaširević nakon sednice. - Nadležnim institucijama pokušavamo da objasnimo da je važno da se želja zadužbinara ispoštuje.

Prorektor prof. dr Živan Lazović objašnjava da, iako je većina sporova izgubljena i prvostepeno i drugostepeno, a neki i pred Upravnim sudom, postoji rešenje.

- Zakon nas ometa da ostvarimo svoje pravo, pa smo i prethodnoj i sadašnjoj vladi predložili da je najjednostavnije rešenje izmena Zakona - objašnjava Lazović. - Druga opcija je da vlada donese uredbu kojom bi se institucije od nacionalnog značaja, poput Univerziteta u Beogradu, Srpske akademije nauka i umetnosti i Matice srpske, izuzele od primene spornog Zakona. Vlada je to već učinila u slučaju Jevrejske zajednice i Srpske pravoslavne crkve, pa bi bilo logično da isto uradi i za ove tri nacionalne institucije.

Lazović objašnjava da zadužbine nisu svojom krivicom prekinule rad. To se, kaže, dogodilo jer im je oduzeta imovina, pa nisu imale od čega da se izdržavaju.

Rad danas aktivnih 11 zadužbina obnovljen je 1995. godine, i sve su na teritoriji dveju centralnih beogradskih opština - Vračar i Stari grad. Pokušala je uprava UB da obnovi vlasništvo i nad ostalim građevinama zaveštanim za dobrobit studenata i nauke, ali ih Zakon u tome sprečava. Podneli su ukupno 35 zahteva Agenciji za restituciju i svi su odbijeni sa argumentom da zadužbine nisu imale kontinuitet u radu. Aktivne zadužbine same su uputile zahteve, a imovinu onih koje su i dalje ugašene potražuje Univerzitet. Žalili su se i Ministarstvu finansija, ali bezuspešno. Podneli su nekoliko prijava i Upravnom sudu, ali su i tu dve već odbijene. Tražili su i da Ustavni sud ispita ustavnost spornih članova. Obraćali se bivšim i sadašnjem premijeru. Pravo i pravičnost, kažu, ovde nisu jednaki, pa najavljuju da će, ako bude trebalo, pravdu potražiti i pred Sudom za ljudska prava u Strazburu.

Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, kaže da je Agencija odluku donela u skladu sa Zakonom, što je potvrđeno u drugostepenom postupku pred Ministarstvom finansija. Na najave da je UB spreman da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava, on odgovara:

- Pošto je reč o državnom univerzitetu, koji finansira država i koji koristi državnu imovinu, probleme bi trebalo rešavati u okviru ove države. Možda je rešenje promena Zakona, ali zakonodavac mora da sagleda širu sliku da bi mogao da donese pravilnu i pravednu odluku. -

Agencija za restituciju obratila se početkom leta Republičkoj direkciji za imovinu s pozivom da zaštiti basnoslovno vrednu državnu imovinu koja je nekada pripadala zadužbinama. Kako su naveli, zadužbine koje konkurišu u postupku restitucije nisu stvarni sledbenici nekadašnjih, već su samo preuzele ime. Zato su od 150 zahteva prihvatili samo jedan - zahtev Zadužbine Nikole Spasića, koja je nastavila da radi i posle nacionalizacije.

Dok se pravna bitka ne okonča, Univerzitet može samo da vodi evidenciju o onome što mu je nekada pripadalo i da čuva sećanje na ljude koji su bili velikodušni prema visokom školstvu. Najveći dobrotvor Univerziteta bio je Luka Ćelović Trebinjac, koji mu je zaveštao više zgrada, od kojih je najveća na uglu Karađorđeve i Zagrebačke ulice. Kralj Aleksandar Karađorđević poklonio mu je zgradu za studentski dom, današnji dom "Lola", a kralj Milan Obrenović darovao je Botaničku baštu "Jevremovac".

Jedna od najznačajnijih darovanih zgrada je Univerzitetska biblioteka, sazidana sredstvima Karnegijeve fondacije.

Većina dobrotvora u svojoj poslednjoj volji navela je da želi da se prihodi zadužbine troše na pomoć siromašnim ili izuzetnim studentima. I danas je aktivnim zadužbinama to jedan od najvažnijih zadataka. Prema rečima prorektora Živana Lazovića, godišnje se prikupi i na stipendije i pomoć akademcima potroši oko 14 miliona dinara.

Na dugačkom spisku univerzitetske imovine nekada davno bio je i rudnik zlata Blagojev kamen, u blizini Majdanpeka. Darodavac je bila kraljica Natalija, koja je 1932. godine Univerzitetu poklonila rudnik, sa 9.000 hektara šuma i livada i naselje Debeli lug. Privatizaciju rudnika zlata 2006. godine sprečila je uprava Univerziteta.

Izvor: Vebsajt Novosti, I. Mićević - V. C. Spasojević, 19.11.2017.
Naslov: Redakcija