NACRT ZAKONA O PRAVIMA BORACA, VOJNIH INVALIDA, CIVILNIH INVALIDA RATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA: Kancelarija za evropske integracije nema primedbi na Nacrt zakona. Nije propisano potpuno izjednačavanje u pravima civilnih invalida rata i vojnih invalida, ali je predviđeno da se civilnom žrtvom rata mogu smatrati i lica koja su nestala pod ratnim okolnostima. Svojstvo civilnog invalida rata može ostvariti samo po osnovu rane, povrede ili ozlede zadobijene pod ratnim okolnostima, a ne i po osnovu bolesti

Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije nije imala primedbi na Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, pa će ovaj dokument biti dostavljen resornim ministarstvima radi pribavljanja mišljenja. Nakon toga, biće pripremljen konačan tekst Nacrta zakona radi upućivanja Vladi Republike Srbije u cilju utvrđivanja Predloga zakona - kaže državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Dragan Popović.

Kancelarija je imala rok do 2. novembra 2015. godine da odgovori Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, da li je Nacrt zakona u skladu sa propisima Evropske unije. Odgovor je Ministarstvu stigao 3. novembra 2015. godine. Inače, oko ovog Nacrta zakona se skoro godinu dana vode žučne rasprave između predstavnika Ministarstva i nevladinih organizacija, a najviše zbog statusa civilnih žrtava rata.

Iz Ministarstva navode da pripremljenim tekstom nije propisano potpuno izjednačavanje u pravima civilnih invalida rata i vojnih invalida, ali da je predviđeno da se civilnom žrtvom rata mogu smatrati i lica koja su nestala pod ratnim okolnostima. "Dosadašnji propisi, a i predloženi zakon, obezbeđuje zaštitu civilnim licima, koja su zadobila telesno oštećenje na teritoriji Republike Srbije. To se odnosi i na zaštitu članova porodica civilnog lica koje je poginulo ili nestalo pod ratnim okolnostima na teritoriji Republike Srbije".

Navodi se i da se svojstvo civilnog invalida rata može ostvariti samo po osnovu rane, povrede ili ozlede zadobijene pod ratnim okolnostima, a ne i po osnovu bolesti. Dakle, iz svega se može zaključiti da većina civilnih žrtava koje danas žive u Srbiji neće biti prepoznate kao žrtve, niti će dobiti bilo kakvu podršku države, a prema procenama Fonda za humanitarno pravo, radi se o najmanje 15.000 osoba.