NAPLATA ODLOŽENIH POREZA I DOPRINOSA DOSPEVA POČETKOM 2021. GODINE

Niko ne zna koliko će pandemija korona virusa još trajati, ali privreda se polako oporavlja i već pravi planove za narednu godinu. Nakon paketa mera koji je država obezbedila kako bi podržala preduzeća i zaposlene, a koje imaju ograničen rok trajanja, privrednici će morati dobro da razmisle kako da nastave sa poslovanjem i koju strategiju da primene u narednom periodu.

A već na početku 2021. godine dospevaju na naplatu odloženi porezi i doprinosi, ali i ističu rokovi do kada korisnici državne pomoći nisu smeli da otpuštaju zaposlene. Do kraja 2020. preduzeća mogu da apliciraju za olakšice u vidu povoljnijih kredita za likvidnost i obrtna sredstva, a nedavno je lansiran i najnoviji program zapošljavanja mladih - "Moja prva plata".

"Tačno je da sledeće godine neće biti ovako galantne podrške države privredi, ali verovatno ni godina neće biti toliko loša kao ova. Naravno, to se ne odnosi na najugroženije sektore, poput turizma, transporta, ugostiteljstva. Pretpostavljam da će glavna politika biti refinansiranje, jer ni državi nije u interesu da firme propadnu i prestanu da plaćaju svoje obaveze", ocenjuje u razgovoru ekonomista Aleksandar Stevanović.

On smatra da je najavljeni rebalans budžeta zapravo usklađivanje stvarnog stanja sa onim što se dešavalo proteklih meseci, i da će tu sigurno doći do određene prenamene sredstava jer je dosta novca potrošeno na podršku zbog korona krize.

"Saglasan sam sa najavama da ćemo do kraja oktobra znati na čemu smo i da bismo tada mogli da imamo rebalans i neke planove za naredni period", ističe on.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić navodi da sva preduzeća koja imaju zdrav biznis i dugoročno su dobro postavljena, sa konkurentnim proizvodima, mogu da izdrže neku kraću krizu. Ovog puta je reč o velikoj krizi sa pandemijom i zato je država pomogla koliko je mogla.

"Imamo nekoliko mogućih scenarija za 2021. godinu. Ako se savlada zdravstvena kriza bar do sredine sledeće godine, možemo da očekujemo prirodnu selekciju gde će firme sa privremenim problemima relativno brzo, sa manje ili više teškoća, stati na svoje noge, dok će neke svakako morati da stave ključ u bravu. Ako se korona nastavi, imaćemo znatno težu situaciju", objašnjava profesor Savić.

On napominje da postoji i treća mogućnost, poput sužavanja delatnosti ili prelaska na neku novu koja je konkurentnija, zatim spajanja sa drugom kompanijom, dokapitalizacije, ali i smanjivanja troškova ili otpuštanja radnika.

"Pitanje je koliko su rukovodioci sposobni da se nose sa tim teškoćama", kaže i dodaje da su i otkazi normalni za tržišnu privredu, kao i promena posla ili prekvalifikacija.

Pre nekoliko dana Vlada Republike Srbije je potvrdila da će minimalna zarada u 2021. godini biti povećana za 6,6 odsto, odnosno za 2.000 dinara, i iznosiće 32.126 dinara. Cena radnog sata na ovaj način povećana je sa 172,5 dinara na 183,9 dinara.

Poslodavci će tako imati veće troškove za plate, ali su u okviru kompromisa dobili olakšicu tako što je uvećan neoporezivi deo zarade, takođe za 2.000 dinara - umesto dosadašnjih 16.300 dinara, od 1. januara iznosiće 18.300 dinara. Tako će praktično država preuzeti ovaj trošak i za tu namenu će izdvojiti 8 milijardi dinara, najavio je ministar finansija Siniša Mali.

U prvom paketu mera za pomoć privredi bilo je nekoliko različitih vrsta podrške. Kada je reč o poreskoj politici, definisano je odlaganje poreza i doprinosa za zaposlene i akontacije poreza na dobit za 2020. godinu. Privrednici su poreske obaveze mogli da odlože do 4. januara 2021. godine, što znači da početkom naredne godine ovi dugovi dospevaju na naplatu. Poreske obaveze firme će moći da izmire na 24 jednake mesečne rate bez kamate.

Privredni subjekti – pravna lica, uključujući i ogranke i predstavništva stranih pravnih lica, mogli su da odlože i akontaciju poreza na dobit za mart, april, i maj 2020. i to do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za ovu godinu.

Kada je reč o direktnoj pomoći firmama u vidu uplate tri minimalca, odnosno bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta u iznosu od oko 30.000 dinara, na njih su imali pravo preduzetnici i pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja. Posle prva tri meseca (april, maj i jun), država je produžila ovaj vid podrške na još dva meseca, kada je firmama uplaćeno po 60 odsto minimalca za svakog zaposlenog.

Pored moratorijuma na kredite, koji su mogle da iskoriste, i u najvećoj meri su to uradili, i preduzeća i građani, država je odlučila da među ekonomske mere podrške privredi uključi i povoljne namenske kredite za likvidnost i obrtna sredstva, sa kamatom od jedan odsto, za koje će firme moći da apliciraju do kraja 2020. godine. Grejs period na njihovu otplatu biće 12 meseci, odnosno godinu dana. Na kredite koji bi mogli malo da im olakšaju poslovanje imaju pravo preduzetnici, mikro, mala i srednja pravna lica, ali i poljoprivredna gazdinstva i zadruge, koji obavljaju proizvodno-uslužne delatnosti.

Takođe, država pruža podršku poslovnim bankama tako što će učestvovati u riziku otplate kredita koje će banke odobravati i isplaćivati određenim kompanijama. Reč je o svojevrsnom garantnom fondu ili garantnoj šemi koju je Ministarstvo finansija razradilo sa komercijalnim bankama i Narodnom bankom Srbije.

Od 17. avgusta počelo je prijavljivanje poslodavaca za program "Moja prva plata". Kroz taj program će plate novozaposlenim mladim ljudima delom finansirati država, a sa radom će početi od novembra.

Za one sa diplomom srednje škole, država će davati 20.000 dinara, a za mlade radnike sa fakultetskom diplomom 24.000 dinara, za period od devet meseci. To je prema najavi, za prvi probni period, prvu godinu njihovog zaposlenja. Za program mogu da se prijave poslodavci iz privatnog i javnog sektora.

Izvor: Vebsajt Blic, Marko Andrejić, 18.09.2020.
Naslov: Redakcija