PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NAKNADAMA ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara (“Službeni glasnik RS”, br. 95/18 i 49/19), u članu 5. stav 1. tačka 1) reči: “osnovnih geoloških istraživanjaˮ zamenjuju se rečima: “osnovnih i primenjenih geoloških istraživanja koja su rađena za potrebe Republike Srbijeˮ.

Član 2.

U članu 10. u uvodnoj rečenici posle reči: “naknadeˮ dodaju se reči: “za korišćenje podataka i dokumentacije geoloških istraživanjaˮ.

Član 3.

U članu 36. tačka 2) menja se i glasi:

“2) obavlja energetske delatnosti proizvodnje derivata nafte i trgovine naftom, derivatima nafte, biogorivima, biotečnostima, komprimovanim prirodnim gasom, utečnjenim prirodnim gasom i vodonikom i ima licencu za obavljanje tih delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika.ˮ.

Član 4.

U članu 37. tačka 2) posle reči: “loženjeˮ dodaju se zapeta i reči: “komprimovani prirodni gas i utečnjeni prirodni gasˮ.

U tački 3) reč: “energiju;ˮ zamenjuje se rečima: “energiju i prirodni gas.ˮ.

Tačka 4) briše se.

Dodaje se stav 2, koji glasi:

“Izuzetno, za isporučenu količinu električne energije kupcu proizvođaču osnovica naknade za unapređenje energetske efikasnosti je utrošena električna energija koja se utvrđuje u skladu sa propisima kojima se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije izražena u kWh.”.

Član 5.

U članu 38. stav 2. menja se i glasi:

“Visina naknade iz stava 1. ovog člana usklađuje se jednom godišnje sa Programom finansiranja aktivnosti i mera unapređenja energetske efikasnosti, koji se donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuju energetska efikasnost i racionalna upotreba energije, u roku od 15 dana od dana donošenja tog programa.ˮ.

Član 6.

Član 39. menja se i glasi:

“Član 39.

Utvrđivanje naknade za unapređenje energetske efikasnosti za isporučenu električnu energiju i/ili prirodni gas krajnjem kupcu/potrošaču vrši obveznik naknade iz člana 36. tačka 1) ovog zakona prilikom ispostavljanja računa za isporučenu električnu energiju i/ili prirodni gas.

Utvrđivanje naknade za unapređenje energetske efikasnosti kupcu proizvođaču električne energije vrši energetski subjekt koji ima licencu za obavljanje energetske delatnosti snabdevanja električnom energijom prilikom ispostavljanja računa za električnu energiju.

Količina električne energije koja je osnovica za utvrđivanje naknade iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se na osnovu očitavanja potrošnje preko mernih uređaja na mestu primopredaje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Količina električne energije koja je osnovica za utvrđivanje naknade iz stava 2. ovog člana, utvrđuje se na osnovu utrošene električne energije obračunate u skladu sa zakonom kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije.

Količina obračunske energije prirodnog gasa koja je osnovica za utvrđivanje naknade iz stava 1. ovog člana za isporučeni prirodni gas, utvrđuje se preko mernih uređaja na mestu primopredaje, u skladu sa propisom kojim se uređuju uslovi isporuke i snabdevanja prirodnim gasom.

Energetski subjekt koji nabavlja prirodni gas radi komprimovanja ili utečnjavanja u svrhu dalje prodaje komprimovanog prirodnog gasa ili utečnjenog prirodnog gasa, ne smatra se krajnjim kupcem prirodnog gasa u smislu zakona kojim se uređuje energetika.

Utvrđivanje naknade za unapređenje energetske efikasnosti za isporučeni komprimovani prirodni gas i utečnjeni prirodni gas vrši obveznik naknade iz člana 36. tačka 2) ovog zakona prilikom ispostavljanja računa za isporučene energente krajnjem kupcu.

Utvrđivanje naknade za unapređenje energetske efikasnosti za isporučene derivate nafte, vrši obveznik naknade iz člana 36. tačka 2) ovog zakona prilikom stavljanja u promet derivata nafte.

Stavljanjem u promet derivata nafte smatra se promet derivata nafte uređen članom 32. stav 3. ovog zakona.

Za derivate nafte koji se uvoze radi stavljanja na tržište u Republici Srbiji, nadležni carinski organ je dužan da utvrdi obavezu plaćanja naknade pri uvozu, na dan obračuna uvoznih dažbina.

Osnovica za utvrđivanje iznosa naknade se umanjuje za količinu električne energije, otkupljenu po podsticajnoj ceni od proizvođača koji imaju status povlašćenog proizvođača električne energije u skladu sa zakonom kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije i zakonom kojim se uređuje energetska efikasnost i racionalna upotreba energije.

Ako obveznik naknade ne obračuna naknadu, odnosno obračun naknade ne dostavi na propisanom obrascu i u propisanom roku organu, odnosno organizaciji za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, mesečnu obavezu utvrđuje taj organ, odnosno organizacija na osnovu izveštaja dostavljenog u prethodnom mesecu, odnosno ukoliko taj izveštaj ne postoji na osnovu prosečnog obračuna naknade iskazane u dostavljenim izveštajima u prethodnim periodima.

Naknada za unapređenje energetske efikasnosti utvrđuje se kao proizvod količine energenata/energije isporučene krajnjim kupcima i visine naknade iz člana 38. ovog zakona.

Naknada za unapređenje energetske efikasnosti za utrošenu električnu energiju kod kupca proizvođača utvrđuje se kao proizvod utrošene električne energije, utvrđene u skladu sa propisima kojima se uređuje korišćenje obnovljivih izvora, i visine naknade iz člana 38. ovog zakona.ˮ.

Član 7.

U članu 41. stav 1. menja se i glasi:

“Obračun utvrđene naknade za unapređenje energetske efikasnosti na propisanom obrascu, obveznik naknade dostavlja organu, odnosno organizaciji za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, i to:

1)         mesečni obračun najkasnije poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec;

2)         godišnji obračun najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.ˮ.

Član 8.

Posle člana 41. dodaju se naziv člana 41a i član 41a, koji glase:

“Oslobođenja

Član 41a

Naknadu za unapređenje energetske efikasnosti ne plaćaju:

1)         energetski subjekt koji ima licencu za obavljanje energetske delatnosti proizvodnje derivata nafte u slučajevima iz člana 35. ovog zakona;

2)         energetski subjekt koji ima licencu za obavljanje energetske delatnosti proizvodnje električne energije za električnu energiju koja se koristi za balansiranje sistema;

3)         energetski subjekt koji ima licencu za obavljanje energetske delatnosti prenosa električne energije i upravljanje prenosnim sistemom za električnu energiju koja se koristi za obezbeđivanje sistemskih usluga;

4)         energetski subjekt koji ima licencu za obavljanje energetske delatnosti prenosa električne energije i upravljanje prenosnim sistemom, energetski subjekt za obavljanje energetske delatnosti distribucije električne energije i upravljanje distributivnim sistemom, odnosno za obavljanje energetske delatnosti distribucije električne energije i upravljanje zatvorenim distributivnim sistemom, za električnu energiju koja se koristi za obezbeđivanje sigurnog rada prenosnog i distributivnog sistema i za nadoknadu gubitaka u prenosnom i distributivnom sistemu;

5)         energetski subjekt za količinu obračunske energije prirodnog gasa i utečnjenog prirodnog gasa koju je isporučio krajnjem kupcu a koji se koristi kao sirovina za proizvodnju.

Kupac je dužan da za svrhu oslobođenja iz stava 1. tačke 5) ovog člana dostavi energetskom subjektu pismenu izjavu da će nabavljeni prirodni gas, odnosno utečnjeni prirodni gas koristiti kao sirovinu u proizvodnji.ˮ.

Član 9.

U članu 43. stav 1. zapeta i reči: “odnosno lice koje je izvršilo promenu namene poljoprivrednog zemljišta bez prethodno plaćene naknade za promenu nameneˮ brišu se.

U stavu 2. reči: “posebnim aktom jedinice lokalne samoupraveˮ zamenjuju se rečima: “odgovarajućim planskim dokumentomˮ.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

“Promena namene poljoprivrednog zemljišta može se vršiti i bez odgovarajućeg planskog dokumenta iz stava 2. ovog člana u slučaju pošumljavanja, kao i u slučaju podizanja poljozaštitnih pojaseva.ˮ.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 10.

U članu 44. stav 1. menja se i glasi:

“Osnovica za promenu namene poljoprivrednog zemljišta utvrđuje se na osnovu prosečne cene kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta u odgovarajućoj, odnosno graničnoj zoni, određene aktom jedinice lokalne samouprave za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu za godinu u kojoj se utvrđuje naknada.ˮ.

Stav 2. briše se.

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 2. i 3.

Član 11.

U članu 46. stav 3. menja se i glasi:

“U slučaju kada je poljoprivrednom zemljištu planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko, ono se do privođenja nameni koristi za poljoprivrednu proizvodnju, a obveznik naknade je dužan da plati naknadu za promenu namene poljoprivrednog zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole.ˮ.

Član 12.

U članu 47. stav 1. tačka 2) reči: “i ako ne poseduje drugo odgovarajuće poljoprivredno zemljišteˮ brišu se.

Tačka 8) menja se i glasi:

“8) pošumljavanja poljoprivrednog zemljišta, bez obzira na klasu;ˮ.

Stav 2. menja se i glasi:

“Ekonomski objekti u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana su objekti koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, i to: objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje životinja, objekti za potrebe grejanja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba.ˮ.

Stav 4. menja se i glasi:

“Uz zahtev iz stava 3. ovog člana obveznik naknade, pored dokumentacije iz člana 46. stav 2. ovog zakona, podnosi i sledeću dokumentaciju:

1)         podatak o površini za koju se vrši promena namene i idejni projekat objekta u slučaju izgradnje objekta;

2)         podatke o uslovima stanovanja i članovima porodičnog domaćinstva u slučaju izgradnje porodičnog stambenog objekta iz stava 1. tačka 1) ovog člana;

3)         kopiju planskog dokumenta ili odluke nadležnog organa u slučaju kada je promena namene izvršena do dana stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljištu (“Službeni glasnik RS”, broj 49/92);

4)         dokaz nadležnog organa o identifikaciji parcele u slučaju iz tačke 3) ovog stava.ˮ.

Član 13.

U članu 54. tačka 3) briše se.

Član 14.

U članu 63. stav 1. reči: “kojem je korisnik šuma i šumskog zemljišta šumsko zemljište dao na korišćenjeˮ zamenjuju se rečima: “koje koristi šumsko zemljište u državnoj svojiniˮ.

U stavu 2. tač. 2), 3) i 4) menjaju se i glase:

“2) postavljene podzemne i nadzemne objekte i vodove komunalne i energetske infrastrukture, kao i postavljenu infrastrukturu za elektronske komunikacije;

3) postavljene objekte za obavljanje delatnosti, odnosno za drugi način korišćenja šumskog zemljišta u svrhu obavljanja delatnosti;

4) postavljene objekte i korišćenje zemljišta za sopstvene potrebe fizičkih lica (vikend kuće i okućnice koje nisu zidane i nemaju temelj);ˮ.

U stavu 3. reč: “iˮ briše se.

Član 15.

U članu 67. tačka 7) briše se.

Član 16.

U članu 85. stav 2. tačka 3) posle reči: “ugovora)ˮ dodaju se zapeta i reči: “kao i upravljač javnog puta, odnosno upravljač železničke infrastrukture na osnovu posebnog zakona ili osnivačkog akta;”.

Dodaje se stav 3, koji glasi:

“Izuzetno od stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana, obveznik naknade za odvodnjavanje nije fizičko lice i preduzetnik - vlasnik, odnosno korisnik zemljišta i objekata na melioracionom području određenom u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode, i to:

1)         zemljišta upisanog u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj (u daljem tekstu: Registar poljoprivrednih gazdinstava);

2)         objekta upisanog u Centralni registar objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane, ako je istovremeno upisan i u Registar poljoprivrednih gazdinstava;

3)         objekta upisanog u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo ako je istovremeno upisan i u Registar poljoprivrednih gazdinstava.ˮ.

Član 17.

U članu 88. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

“Ministarstvo u čijoj su nadležnosti poslovi poljoprivrede dužno je da na zahtev javnog vodoprivrednog preduzeća dostavlja podatke o licima, odnosno objektima upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava, Centralni registar objekata i Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata.ˮ.

Dosadašnji st. 4 - 11. postaju st. 5 - 12.

Član 18.

Naziv člana 109. i član 109. menjaju se i glase:

“Oslobođenja i olakšice

Član 109.

Naknade za korišćenje zaštićenog područja oslobađaju se:

1)         fizička lica koja imaju prebivalište u zaštićenom području, i to: za ulazak, korišćenje motornog vozila i za korišćenje nepokretnosti u zaštićenom području u kojoj imaju prebivalište;

2)         fizička lica koja su zaposlena na prostoru zaštićenog područja, koja obavljaju poslove ili vrše službene radnje u zaštićenom području, i to: za ulazak i korišćenje motornog vozila;

3)         deca predškolskog uzrasta za posetu zaštićenom području;

4)         fizička lica sa invaliditetom i posebnim potrebama za ulazak/posetu i korišćenje motornog vozila u zaštićenom području;

5)         penzioneri sa najnižim iznosom penzije u smislu zakona kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje uz podnošenje dokaza - poslednjeg primljenog čeka od penzije za ulazak i korišćenje motornog vozila;

6)         korisnici kod kojih su, usled elementarne nepogode ili drugih razloga, nastupile okolnosti koje bitno otežavaju uslove rada i poslovanja za vreme trajanja tih okolnosti;

7)         obveznici za postavljanje i korišćenje privremenih objekata za pčelarstvo;

8)         korisnici stvari u javnoj svojini koji obavljaju aktivnosti od opšteg interesa koji za obavljanje tih aktivnosti koriste nepokretnosti posebne namene koje su u posebnom režimu u skladu sa zakonom.

Obveznici naknade čije aktivnosti su utvrđene programom upravljanja zaštićenim područjem i neposredno doprinose unapređenju stanja, prezentaciji i promociji vrednosti zaštićenog područja mogu da ostvare pravo na olakšicu samo za te aktivnosti na osnovu podnetog zahteva i pod uslovom da ispunjavaju propisane kriterijume.

Pravo na olakšicu iz stava 2. ovog člana, za period za koji se obračunava naknada, utvrđuje rešenjem upravljač zaštićenog područja.

Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine (kada je zaštićeno područje proglašeno aktom Vlade), odnosno organu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine autonomne pokrajine (kada je zaštićeno područje proglašeno aktom Vlade a nalazi se na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno kada je proglašeno aktom nadležnog organa autonomne pokrajine), odnosno organu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave (kada je zaštićeno područje proglašeno aktom jedinice lokalne samouprave).

Aktivnosti koje neposredno doprinose unapređenju stanja, prezentaciji i promociji vrednosti zaštićenog područja, kriterijume za ostvarivanje prava na olakšicu, i bliži postupak ostvarivanja prava na olakšicu, uključujući rokove za podnošenje zahteva, kao i rok za odlučivanje po podnetom zahtevu, propisuje ministar u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine.ˮ.

Član 19.

U članu 116. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

“3) naknada za plastične kese.ˮ.

U stavu 2. posle reči: “praškaste materijeˮ zapeta se briše i dodaje se reč: “iˮ, a reči: “i plastične keseˮ brišu se.

Član 20.

U članu 120. stav 12. menja se i glasi:

“Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi, preko ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.ˮ.

Član 21.

U članu 129. reči: “biorazgradivih kesaˮ zamenjuju se rečima: “kompostabilnih kesa po standardu SRPS EN 13432:2005ˮ.

Dodaje se stav 2, koji glasi:

“Plastične kese, u smislu ovog zakona, su ambalaža izrađena od plastičnog materijala, sa ručkom ili bez ručke dostupne u maloprodajnom objektu koje su namenjene za nošenje robe ili proizvoda.ˮ.

Član 22.

U članu 132. stav 7. menja se i glasi:

“Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi, preko ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.ˮ.

Član 23.

U članu 134. stav 1. menja se i glasi:

“Obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine je:

1)         pravno lice, preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica koje obavlja određene aktivnosti koje utiču na životnu sredinu;

2)         vlasnik teretnih vozila, odnosno lica koja obavljaju transport nafte i naftnih derivata, odnosno sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju, odnosno transport sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija namenjenih daljoj prodaji iz skladišta, na teritoriji jedinice lokalne samouprave sa statusom ugrožene životne sredine na području od značaja za Republiku Srbiju.ˮ.

U stavu 2. reči: “količini zagađenja, odnosnoˮ brišu se i reči: “kao i kriterijume koji su od značaja za uticaj fizičkih lica na životnu sredinu,ˮ brišu se.

Dodaju se st. 3, 4, 5. i 6, koji glase:

“Pod obavljanjem aktivnosti podrazumeva se obavljanje delatnosti pravnog lica, preduzetnika i ogranka stranog pravnog lica u sedištu i izdvojenim poslovnim jedinicama.

Pod izdvojenom poslovnom jedinicom, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se poslovni prostor i poslovne prostorije izvan sedišta u kojima obveznik obavlja delatnost, kao i zemljište i prostorije na zemljištu koje služe za obavljanje delatnosti.

Izdvojenom poslovnom jedinicom se smatra i obavljanje delatnosti na gradilištu u neprekidnom trajanju dužem od 12 meseci.

Pod stepenom negativnog uticaja koji nastaje obavljanjem aktivnosti smatra se neposredan, kao i posredan uticaj delatnosti koju obavlja obveznik naknade na zagađivanje životne sredine (vode, vazduha, zemljišta, šuma, geoloških resursa, biljnog i životinjskog sveta) kojima se unose zagađujuće materije ili energija u životnu sredinu (stvaranje buke, vibracije, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja), koji ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi.ˮ.

Član 24.

U članu 135. stav 1. reči: “količina zagađenja, odnosnoˮ brišu se.

Stav 2. menja se i glasi:

“Osnovica naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za transport nafte i naftnih derivata, odnosno sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju, odnosno transport sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija namenjenih daljoj prodaji iz skladišta, na teritoriji jedinice lokalne samouprave sa statusom ugrožene životne sredine na području od značaja za Republiku Srbiju je količina tereta, odnosno nosivost transportnog sredstva ukoliko ne postoje podaci o količini tereta prilikom transporta izražena u tonama (t).ˮ.

Član 25.

Član 136. menja se i glasi:

“Član 136.

Maksimalna visina naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine propisana je u Prilogu 6, Tabela 2. ovog zakona.

Visina naknade iz člana 134. stav 1. tačka 1) ovog zakona propisuje se aktom Vlade, a visinu naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine iz člana 134. stav 1. tačka 2) ovog zakona svojim aktom utvrđuje jedinica lokalne samouprave.ˮ.

Član 26.

Član 137. menja se i glasi:

“Član 137.

Utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine obvezniku iz člana 134. stav 1. tačka 1) ovog zakona vrši organ jedinice lokalne samouprave u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda (u daljem tekstu: nadležni organ JLS), rešenjem za kalendarsku godinu, srazmerno periodu obavljanja aktivnosti na teritoriji jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske opštine u gradu čijim posebnim aktima je to uređeno.

Izuzetno pravnom licu, odnosno preduzetniku i ogranku stranog pravnog lica naknada se ne utvrđuje za kalendarsku godinu u kojoj je osnovano, odnosno registrovano.

Nadležni organ JLS može naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine utvrditi na osnovu prijave, bilansa, poslovnih knjiga i evidencija, računovodstvenih iskaza, poslovne dokumentacije i drugih isprava kojima raspolaže jedinica lokalne samouprave, prikupljene od obveznika ili trećih lica, kao i svakog drugog dokaznog sredstva kojim se činjenice mogu utvrditi.

Utvrđivanje i plaćanje naknade iz člana 134. stav 1. tačka 2) ovog zakona vrši obveznik, na osnovu visine naknade propisane aktom jedinice lokalne samouprave, pre preuzimanja ili isporuke robe.

Naknada iz stava 1. ovog člana se plaća tromesečno, u iznosu utvrđenom rešenjem, srazmerno broju dana u tromesečju za koje se naknada plaća u odnosu na obavezu utvrđenu za kalendarsku godinu, u roku od 15 dana od dana isteka tromesečja, na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Do dospelosti obaveze po rešenju o utvrđivanju naknade iz stava 1. ovog člana, obveznik naknade plaća akontaciono u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne godine.

Pozitivnu razliku između naknade iz stava 1. ovog člana utvrđene rešenjem nadležnog organa i akontaciono plaćene naknade za tromesečje za koje je obaveza naknade dospela, obveznik je dužan da plati u roku od 15 dana od dana dostavljanja prvostepenog rešenja o utvrđivanju naknade.

Ako je obveznik akontaciono platio više naknade iz stava 1. ovog člana, nego što je bio dužan da plati prema obavezi utvrđenoj rešenjem, više plaćena naknada koristi se za namirenje naknade za naredno tromesečje ili se vraća obvezniku na njegov zahtev.

Ako se po proteku kalendarske godine obvezniku utvrdi naknada iz stava 1. ovog člana za tu godinu, utvrđena naknada se plaća u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi finansija, preko nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Ukupan iznos naknade koju obveznik iz člana 134. stav 1. tačka 1) ovog zakona plaća ne može biti veći od 0,4% ukupnog prihoda u prethodnoj godini.

Za paušalno oporezovanog preduzetnika pod ukupnim prihodom smatra se paušalno utvrđen prihod rešenjem poreskog organa za prethodnu godinu.ˮ.

Član 27.

Član 138. menja se i glasi:

“Član 138.

Obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine iz člana 134. stav 1. tačka 1) ovog zakona, dužan je da podnese prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade nadležnom organu JLS na čijoj teritoriji obveznik naknade obavlja aktivnost do 30. aprila.

Obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine iz člana 134. stav 1. tačka 2) ovog zakona za preuzimanja, odnosno isporuke robe u toku meseca podnosi prijavu nadležnom organu JLS, odnosno gradske uprave do 15. u narednom mesecu.

Obveznik koji je počeo da obavlja delatnost, obveznik koji je registrovao privremeni prekid ili prestao da obavlja delatnost dužan je da organu nadležnom za utvrđivanje naknade iz stava 1. ovog člana, u roku od 15 dana od dana registrovanja promene, dostavi na propisanom obrascu podatke od značaja za utvrđivanje naknade.

Izgled, sadržinu i način dostavljanja prijava iz st. 1, 2. i 3. ovog člana bliže uređuje ministar u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine.ˮ.

Član 28.

Posle člana 138. dodaju se naziv člana 138a i član 138a, koji glase:

“Oslobođenja

Član 138a

Naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine ne plaća:

1)         direktni i indirektni korisnik budžetskih sredstava, stambene zajednice i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja;

2)         preduzetnik za vreme prekida obavljanja delatnosti koje registruje u skladu sa zakonom o registraciji;

3)         udruženje - nedobitna organizacija, crkva i verska zajednica, koje se finansira isključivo od članarina, članskih doprinosa, donacija, dotacija, subvencija i sl;

4)         upravljač nacionalnog parka, javno preduzeće koje gazduje šumama i šumskim zemljištem.

Lica iz stava 1. tač. 1) i 4) ovog člana nemaju obavezu podnošenja prijave iz člana 138. stav 1. ovog zakona, uključujući i lica iz stava 1. tačka 3) ovog člana u slučaju kada se finansiraju isključivo od donacija, dotacija, subvencija, članarina, članskih doprinosa, i sl.ˮ.

Član 29.

U članu 140. stav 1. zapeta i reči: “odnosno nosilac dozvole za lekˮ brišu se.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Izuzetno od stava 1. ovog člana fizičko lice koje proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada uvozi za sopstvene potrebe nije obveznik naknade, osim kada uvozi proizvode iz stava 3. tačka 5) ovog člana.ˮ.

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, tačka 2) podtačka (1) menja se i glasi:

“(1) uvezene i proizvedene startere (olovno-kisele) za motorna vozila (automobile, autobuse, kamione, motocikle i dr.), poljoprivredne i građevinske mašine, prikolice, letilice, vučene mašine, druge mašine i uređaje i ostale slične proizvode, stavljene na tržište kao poseban proizvod;ˮ.

Posle podtačke (1) dodaje se podtačka (1a), koja glasi:

“(1a) startere (olovno-kisele) koje su sastavni deo uvezenih ili proizvedenih motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona, motocikala i dr.), poljoprivrednih i građevinskih mašina, prikolica, letilica, vučenih mašina, drugih mašina i uređaja, i ostalih sličnih proizvoda;ˮ.

Tačka 5) menja se i glasi:

“5)        vozila kategorije M1, N1, L2 i L6, u skladu sa propisima koji uređuju bezbednost saobraćaja na putevima.ˮ.

Tačka 6) briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 30.

U članu 141. stav 1. tačka 4) reči: “odnosno u procentu od PDV-aˮ zamenjuju se rečima: “odnosno iznos PDV-a po komaduˮ.

U tački 5) posle reči: “homologaciji vozilaˮ dodaju se zapeta i reči: “odnosno saobraćajnoj dozvoliˮ, a tačka i zapeta na kraju zamenjuju se tačkom.

Tačka 6) briše se.

Član 31.

U članu 142. reči: “Tabele 1-6ˮ zamenjuju se rečima: “Tabele 1-5ˮ.

Član 32.

U članu 143. stav 1. posle reči: “Izveštaja Agencije za zaštitu životne sredineˮ dodaju se zapeta i reči: “osim za proizvode iz člana 140. stav 3. tačka 5) ovog zakona za koje utvrđivanje vrši nadležni carinski organˮ.

U stavu 3. tačka 2) posle reči: “propisimaˮ dodaju se zapeta i reči: “osim za proizvode iz člana 140. stav 3. tačka 5) ovog zakonaˮ.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

“Izuzetno od stava 3. ovog člana, naknadu za proizvode iz člana 140. stav 3. tačka 5) ovog zakona utvrđuje nadležni carinski organ, na dan obračuna uvoznih dažbina.ˮ.

Dosadašnji stav 4, koji postaje stav 5, menja se i glasi:

“Obračunata naknada iz stava 3. ovog člana plaća se tromesečno, u roku od 15 dana po isteku kalendarskog tromesečja, a za uvozne proizvode iz člana 140. stav 3. tačka 5) ovog zakona, naknada se plaća u skladu sa propisima kojima se uređuje naplata uvoznih dažbina.ˮ.

U dosadašnjim st. 5. i 6, koji postaju st. 6. i 7, posle reči: “koji se,ˮ dodaju se reči: “u skladu sa stavom 1. ovog člana,ˮ.

Dosadašnji stav 7, koji postaje stav 8, menja se i glasi:

 “Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi, preko ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.ˮ.

Član 33.

U članu 144. stav 1. zapeta i reči: “osim obveznika - fizičkog lica,ˮ brišu se.

Stav 2. briše se.

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 2. i 3.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 4, reči: “stava 4.ˮ zamenjuju se rečima: “stava 3.ˮ, a posle reči: “uvezenih proizvodaˮ dodaju se zapeta i reči: “osim za obveznika - uvoznika proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada iz člana 140. stav 3. tačka 5) ovog zakonaˮ.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 5, reči: “stava 4.ˮ zamenjuju se rečima: “stava 3.ˮ, u tački 4) reči: “stav 2.ˮ zamenjuju se rečima: “stav 3.ˮ.

U tački 8) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 9), koja glasi:

“9) proizvoda koji su uvezeni za službene potrebe stranih diplomatsko - konzularnih predstavništava (u daljem tekstu DKP), lične potrebe šefova stranih DKP, uključujući i članove njihovih porodica.ˮ.

Dosadašnji stav 7, koji postaje stav 6, menja se i glasi:

“Ministar u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine propisuje sadržinu obrasca dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja, kao i način dostavljanja godišnjeg izveštaja Agenciji iz st. 2. i 3. ovog člana.ˮ.

Član 34.

U članu 146. stav 1. tačka 5) tačka na kraju se zamenjuje tačka zapetom.

Dodaju se tač. 6)-14). koje glase:

“6) proizvode koji su uvezeni radi oplemenjivanja i izvoza;

7) proizvode koji su uvezeni radi daljeg izvoza, u skladu sa zakonom kojim se uređuje spoljnotrgovinski promet i zakonom kojim se uređuje carinski postupak;

8) proizvode koji su uvezeni radi ugradnje u novi proizvod koji se prijavljuje u skladu sa ovim zakonom;

9) delove motornih vozila za koje se plaća naknada iz člana 140. stav 3. ovog zakona;

10) velike nepokretne industrijske mašine i alati;

11) ulja i maziva, koji se tokom eksploatacije mašina i uređaja troše, odnosno ne mogu se sakupiti radi tretmana;

12) bazna ulja;

13) jestiva ulja;

14) proizvode koji su uvezeni za službene potrebe stranih DKP, lične potrebe šefova stranih DKP, uključujući i članove njihovih porodica.ˮ.

Dodaje se stav 5, koji glasi:

“Velike nepokretne industrijske mašine i alati su veliki sklopovi postrojenja, opreme i/ili komponenata, koji zajedno funkcionišu za određenu primenu, koji se na određenom mestu trajno montiraju ili demontiraju i koje se koriste i održavaju u industrijskom proizvodnom pogonu ili objektu za istraživanje i razvoj.ˮ.

Član 35.

U članu 151. stav 4. posle reči: “rešenjemˮ dodaje se zapeta i reči: “za kalendarsku godinuˮ.

Stav 7. menja se i glasi:

 “Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi, preko ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.ˮ.

Član 36.

Član 158. menja se i glasi:

“Član 158.

Naknada za neposredno zagađivanje voda sastoji iz dva dela, i to: iz naknade za ukupnu količinu ispuštene otpadne vode koja je usklađena sa propisanim graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija (P) i naknade za ispuštanje otpadnih voda u kojima se zagađujuće materije nalaze iznad graničnih vrednosti emisije - GVE (V) za određeni privredni sektor, a obračunava se prema količini (m3) ispuštene otpadne vode i stepenu njenog zagađenja.

Dozvoljeno opterećenje računa se za sledeće parametre: hemijska potrošnja kiseonika (HPK), biohemijska potrošnja kiseonika u toku prvih pet dana kultivacije pod odgovarajućim uslovima (BPK5), ukupan azot (NU), ukupan fosfor (PU), toksični metali (MI).

Izmerena ukupna količina ispuštene otpadne vode na godišnjem nivou (QS), utvrđuje se na osnovu podataka o stvarno ispuštenoj količini otpadne vode izmerene na uređaju za kontinualno merenje protoka ispuštene vode u recipijent.

Izuzetno, ukoliko obveznik plaćanja naknade ne vrši merenje količina ispuštenih otpadnih voda ili izmerena količina otpadne vode nije u skladu sa bilansom vode u tehnološkom procesu, QS se utvrđuje na osnovu podataka o količini zahvaćene ili isporučene vode obvezniku.ˮ.

Član 37.

U članu 159. stav 1. menja se i glasi:

“Godišnja visina naknade za neposredno zagađivanje voda predstavlja visinu naknade na godišnjem nivou za otpadne vode koje su usklađene sa propisanim graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija (P) i naknadu na godišnjem nivou za zagađivanje voda iznad dozvoljenog opterećenja otpadne vode (V), a obračunava se preko cene za ispuštanje ukupne količine ispuštene otpadne vode u kojima su dostignute granične vrednosti (RSDP) i cene za ispuštanje neprečišćene ili nedovoljno prečišćene otpadne vode (RSDV), u skladu sa Prilogom 7, deo 8.3. ovog zakona.ˮ.

Član 38.

U članu 179. stav 2. posle reči: “lučke infrastruktureˮ dodaju se reči: “u proglašenom lučkom područjuˮ.

Član 39.

U članu 194. stav 1. reči: “ugovoromˮ zamenjuju se rečju: “rešenjemˮ.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.ˮ.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 40.

Član 197. menja se i glasi:

“Član 197.

Putarina obuhvata infrastrukturnu naknadu i naknadu za eksterne troškove.

Infrastrukturna naknada je naknada koja treba da obezbedi povraćaj troškova izgradnje, održavanja, poslovanja i razvoja u vezi sa izgrađenom infrastrukturom.

Troškovi izgradnje su svi troškovi povezani s izgradnjom mreže javnih puteva ili pojedinog putnog objekta na javnom putu ili novim investicijama u rekonstrukciju i održavanje ranije izgrađene mreže javnih puteva ili pojedinog putnog objekta na javnom putu.

Pod pojedinim putnim objektom na javnom putu podrazumeva se most, tunel i vijadukt.

Naknada eksternih troškova je naknada troškova nastalih zbog zagađenja vazduha ili štetnih uticaja buke koja je posledica odvijanja saobraćaja.

Trošak zagađenja vazduha zbog saobraćaja je trošak štete uzrokovane ispuštanjem čestica i prekursora ozona, kao što su azot oksid i ispariva organska jedinjenja, za vreme odvijanja saobraćaja.

Trošak štetnog uticaja buke zbog saobraćaja je trošak štete uzrokovane bukom koju emituju vozila u drumskom saobraćaju.

Ponderisana prosečna infrastrukturna naknada je ukupan prihod od infrastrukturne naknade tokom određenog perioda, podeljen brojem kilometara koje su vozila prešla na deonicama javnog puta i pojedinom putnom objektu na javnom putu, na kojima se naplaćivala naknada tokom tog perioda.

Ponderisana prosečna naknada za eksterne troškove je ukupan prihod od naknada za eksterne troškove tokom određenog perioda, podeljen brojem kilometara koje su vozila prešla na deonicama javnih puteva i pojedinom putnom objektu na javnom putu, na kojima se naplaćivala naknada tokom tog perioda.

Kriterijumi za utvrđivanje visine naknade za putarinu su: kategorija vozila i karakteristike deonice javnog puta.

Visina putarine za jedan kilometar javnog puta propisana je u Prilogu 10, Tabela 10. ovog zakona.

Visina putarine iz Tabele 10. uvećava se, na osnovu dužine putnog objekta koje vozilo prelazi na javnom putu, i to: za mostove i vijadukte za 50% i za tunele za 100%.

Visine putarine utvrđena je za vozilo I kategorije, a za ostale kategorije vozila visina putarine je određena prema sledećim paritetima: IA : I : II : III : IV= 0,5 : 1,0 : 1,5 : 3,0 : 6,0.

U zatvorenom sistemu za naplatu putarine naknada se izračunava tako što se propisana visina putarine za jedan kilometar javnog puta, za određenu kategoriju vozila, množi sa dužinom pređene relacije.

U otvorenom sistemu putarine naknada se izračunava tako što se propisana visina putarine za jedan kilometar javnog puta, za određenu kategoriju vozila, množi sa dužinom cele deonice javnog puta pod naplatom.

Iznos naknade za određenu deonicu javnog puta za državne puteve utvrđuje se odlukom upravljača državnog puta uz saglasnost Vlade, a za opštinske puteve, odnosno ulice, odlukom upravljača opštinskog puta, odnosno ulice, uz saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, u skladu sa kriterijumima i visinom naknade iz st. 10, 11. i 12. ovog člana.

Motorna vozila koja koriste javni put prema tehničkim karakteristikama, i to broju osovina, visini vozila kod prve osovine, ukupnoj visini i najvećoj dozvoljenoj masi, razvrstavaju se u pet kategorija od IA do IV.

Prva A kategorija obuhvata motorna vozila sa karakteristikama motocikla, motornog trocikla i četvorocikla.

Prva kategorija obuhvata:

1)         motorna vozila sa dve osovine i visine jednake ili niže od 1,30m, mereno kod prve osovine;

2)         motorna-kombi vozila sa dve osovine i ukupne visine jednake ili niže od 1,90m, a čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3.500kg.

Druga kategorija obuhvata:

1)         motorna vozila sa dve osovine jednake ili niže od 1,30m, mereno kod prve osovine, sa prikolicom;

2)         motorna-kombi vozila sa dve osovine i ukupne visine jednake ili niže od 1,90m, a čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3.500kg, sa prikolicom;

3)         motorna-kombi vozila sa dve osovine i ukupne visine veće od 1,90m, a čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3.500kg.

Treća kategorija obuhvata:

1)         motorna vozila sa dve ili tri osovine, visine veće od 1,30m, mereno kod prve osovine, a čija najveća dozvoljena masa prelazi 3.500kg;

2)         motorna vozila sa dve osovine i ukupne visine jednake ili veće od 1,90m, a čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3.500kg;

3)         motorna-kombi vozila sa dve osovine i ukupne visine veće od 1,90m, a čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3.500kg, sa prikolicom.

Četvrta kategorija obuhvata motorna vozila sa četiri i više osovina (računajući i osovine prikolice) i visine veće od 1,30m, mereno kod prve osovine, a čija najveća dozvoljena masa prelazi 3.500kg.

Ukupna visina motornog vozila sa propisanim pritiskom u gumama meri se vertikalno od kolovoza.

Osnovna načela za raspodelu troškova (troškovi infrastrukture: izgradnja i održavanje javnog puta i troškovi poslovanja), minimalne zahteve za naplatu naknade za eksterne troškove, proračun ponderisane prosečne naknade za eksterne troškove (troškovi usled zagađenja vazduha i buke), okvirno utvrđivanje vrste vozila u odnosu na broj osovina i stepena oštećenja kolovoza, način i postupak oslobođenja od naplate putarine, propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.ˮ.

Član 41.

U članu 198. stav 5. reči: “prilikom obračuna u dinareˮ zamenjuju se rečima: “iz odluke upravljača javnog puta u dinarimaˮ, a broj “10ˮ zamenjuje se brojem: “10,00ˮ.

U stavu 11. posle reči: “deonicu autoputaˮ dodaje se reč: “relacijuˮ.

Stav 12. briše se.

Dosadašnji stav 13, koji postaje stav 12, menja se i glasi:

“Plaćanje putarine za motorna vozila fizičkih i pravnih lica može se vršiti elektronskim putem, upotrebom uređaja za ENP u “pripejdˮ sistemu kroz avansnu uplatu sredstava na uređaj za ENP ili u “postpejdˮ sistemu na osnovu ispostavljenih računa za ostvareno korišćenje puteva, uz prethodno zaključen ugovor sa upravljačem javnog puta ili ovlašćenim distributerom.ˮ.

Posle stava 12. dodaju se novi st. 13. i 14, koji glase:

“Za IA kategoriju vozila nije predviđena usluga elektronske naplate putarine.

Korisnici motornih vozila IV kategorije dužni su da plaćaju putarinu isključivo upotrebom uređaja za ENP.ˮ.

Dosadašnji stav 14. postaje stav 15.

Dosadašnji stav 15, koji postaje stav 16, menja se i glasi:

“Plaćanje putarine se može vršiti gradskim kartama koje se izdaju fizičkim licima koja imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave, koja ima zaključen ugovor sa upravljačem javnog puta.ˮ.

Dosadašnji stav 16. postaje stav 17.

Član 42.

Posle člana 198. dodaju se naziv člana 198a i član 198a, koji glase:

“Naknadna naplata putarine

Član 198a

Kroz postupak naknadne naplate, putarina se naplaćuje korisniku javnog puta:

1)         koji je prošao kroz naplatnu stanicu ne plativši putarinu i bez poštovanja procedure naplate izvršio odbeg;

2)         za koga se utvrdi da je izašao sa javnog puta na mestu gde to nije dozvoljeno (“divlji izlazˮ);

3)         za koga se utvrdi da je izvršio zloupotrebu mesečne ili godišnje pretplatne karte;

4)         za koga se utvrdi da je izvršio zloupotrebu dozvole za besplatan prolazak javnim putem;

5)         za koga se utvrdi da je izvršio zloupotrebu gradske karte;

6)         za koga se utvrdi da je izvršio zloupotrebu magnetne kartice, odnosno uređaja za ENP sa drugim učesnicima u saobraćaju;

7)         za koga se utvrdi da je na izlazu sa javnog puta predao oštećenu magnetnu karticu;

8)         koji na izlazu sa javnog puta ne preda istu magnetnu karticu koju je preuzeo prilikom ulaska na javni put;

9)         koji nije izvršio plaćanje ispostavljenog računa za putarinu, u skladu sa zaključenim ugovorom u “postpejd sistemu”;

10)       koji pri izlasku iz sistema naplate putarine ne plati putarinu za vozilo koje se posle ulaska u taj sistem pokvarilo i zbog tog kvara je natovareno ili oslonjeno na drugo vozilo;

11)       ako je prilikom konfigurisanja uređaja za ENP na uređaj upisana niža kategorija vozila od stvarne, pa je iz tog razloga putarina plaćana u manjem iznosu od propisane;

12)       koji, iz tehničkih razloga (nestanak struje, kvar sistema i sl.) nije platio putarinu uređajem za ENP, gotovinom ili na drugi način.

Putarina u postupku naknadne naplate se naplaćuje na osnovu ispostavljenog računa od strane upravljača puta.

Visina putarine iz stava 1. tač. 1) - 10) ovog člana jednaka je najdužoj relaciji na toj deonici uvećanoj za vanredne troškove.

Visina putarine iz stava 1. tač. 11) i 12) ovog člana jednaka je putarini za pređenu relaciju.ˮ.

Član 43.

U članu 199. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Vozila iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana, koja nisu vidno obeležena, u obavezi su da kroz naplatne stanice prolaze isključivo pomoću uređaja za ENP.ˮ.

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, tačka 1) menja se i glasi:

“1) osoba sa utvrđenim invaliditetom sa 80% ili više procenata telesnog oštećenja, odnosno osoba kod koje je utvrđeno telesno oštećenje koje ima za posledicu nesposobnost donjih ekstremiteta 60% ili više procenata, za jedno vozilo prve kategorije, koje ima u svom vlasništvu, odnosno koje koristi po osnovu ugovora o lizingu i kada se nalazi u vozilu. U slučaju kada je podnosilac zahteva za izdavanje dozvole za besplatan prolazak maloletno lice sa invaliditetom, odnosno lice lišeno poslovne sposobnosti, dozvola se može izdati za vozilo u vlasništvu roditelja ili zakonskog zastupnika ili člana domaćinstva sa istim mestom prebivališta ili boravišta kao osoba sa invaliditetom;ˮ.

U tački 3) posle reči: “poslove” dodaje se reč: “izgradnje,ˮ.

Tač. 5) i 6) menjaju se i glase:

“5) udruženja građana i pravnih lica, za prevoz lica i materijalnih dobara u okviru domaćih ili međunarodnih humanitarnih akcija koje se odvijaju u slučaju proglašenog vanrednog stanja ili ratnog stanja ili vanredne situacije;

6) angažovana u međunarodnim mirovnim misijama.ˮ.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

“Za vozila iz stava 3. tačka 1) ovog člana putarina se ne može plaćati putem uređaja za ENP.ˮ.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 5, reči: “stava 2.ˮ zamenjuju se rečima: “stava 3.ˮ, a reči: “pojedinačnom voziluˮ brišu se.

Dosadašnji stav 4, koji postaje stav 6, menja se i glasi:

“Po odobrenju upravljača javnog puta putarina se plaća u umanjenom iznosu:

1)         od 10% za mesečnu, odnosno godišnju pretplatnu kartu koju nabavljaju poljoprivrednici koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima koji uređuju upis poljoprivrednih gazdinstava u registar;

2)         do 10% za pravna i fizička lica koji putarinu plaćaju putem uređaja za ENP u pripejd ili postpejd sistemu;

3)         do 10% za korisnike vozila sa “EURO” emisijskim razredom, za vozila IV kategorije, putem uređaja za ENP;

4)         do 13% za korisnike vozila na električni pogon od prve do četvrte kategorije, koji koriste uređaj za ENP.ˮ.

Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 6. i 7.

Član 44.

Član 202. menja se i glasi:

“Član 202.

Obveznik naknade za korišćenje delova putnog zemljišta javnog puta i drugog zemljišta koje koristi upravljač javnog puta (u daljem tekstu: naknada za korišćenje delova putnog zemljišta), a koje je u opštoj upotrebi jeste vlasnik nepokretnosti koja se priključuje na javni put kome je izdato rešenje nadležnog organa o ispunjenosti uslova za izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnog priključka, osim fizičkog lica koje nepokretnost koristi za sopstvene potrebe, uključujući i neposrednog držaoca nepokretnosti koji je priključen na javni put bez rešenja nadležnog organa o ispunjenosti uslova za izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnog priključka nadležnog organa.

Pod korišćenjem delova putnog zemljišta javnog puta i drugog zemljišta koje koristi upravljač javnog puta podrazumeva se korišćenje zemljišta koje je zauzeto izgradnjom saobraćajnog priključka (dodatnih traka i pristupnog puta bez zelenih površina) na delu putne parcele.

Izuzetno, pod korišćenjem delova putnog zemljišta javnog puta u naselju podrazumeva se i korišćenje putnog zemljišta za parking, kao prateći sadržaj javnog puta ukoliko je predviđen tehničkom dokumentacijom za izgradnju ili rekonstrukciju javnog puta.ˮ.

Član 45.

Član 203. menja se i glasi:

“Član 203.

Osnovica naknade za korišćenje delova putnog zemljišta je metar kvadratni (m2) putnog zemljišta koje je zauzeto izgradnjom saobraćajnog priključka (dodatnih traka i pristupnog puta bez zelenih površina) na delu putne parcele.ˮ.

Član 46.

U članu 204. stav 1. menja se i glasi:

“Godišnja visina naknade za korišćenje putnog zemljišta državnog puta i drugog zemljišta koje koristi upravljač puta, u zavisnosti od kategorije puta, propisana je u Prilogu 10, Tabele 11. i 11.1 ovog zakona, a najviši godišnji iznos naknade za korišćenje putnog zemljišta opštinskog puta i ulice i drugog zemljišta koje koristi upravljač opštinskog puta i ulice propisana je u Tabeli 12. ovog zakona.ˮ.

Član 47.

Član 205. menja se i glasi:

“Član 205.

Naknadu za korišćenje delova putnog zemljišta državnog puta utvrđuje upravljač državnog puta rešenjem za kalendarsku godinu, a plaćanje se vrši mesečno, do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Naknada za korišćenje delova putnog zemljišta opštinskog puta utvrđuje se rešenjem upravljača opštinskog puta i ulice za kalendarsku godinu, a plaćanje se vrši mesečno, do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Naknada počinje da se utvrđuje od datuma uručenja rešenja o ispunjenosti uslova za izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnog priključka.

Obaveza plaćanja naknade prestaje datumom sačinjavanja zapisnika o uklanjanju saobraćajnog priključka.

Do utvrđivanja naknade iz stava 2. ovog člana za tekuću godinu, obveznik naknade plaća akontaciju u visini mesečne obaveze za prethodnu godinu.

Obveznik kome su izdati uslovi za izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnog priključka na javni put je dužan da, organu nadležnom za utvrđivanje ove naknade, u tehničkoj dokumentaciji koju dostavlja u postupku izdavanja rešenja o ispunjenosti izdatih uslova, dostavi podatke o površini zauzetog putnog zemljišta javnog puta i drugog zemljišta koje koristi upravljač.

Obveznik naknade dužan je da organu nadležnom za utvrđivanje naknade dostavi podatke o promeni vlasništva na nepokretnosti koja je priključena na javni put, kao i o drugim podacima koji su od značaja za utvrđivanje naknade, u roku od 15 dana od dana nastanka promene.

Neposredni držalac nepokretnosti koji je priključenje na javni put izvršio bez dozvole nadležnog organa dužan je da upravljaču javnog puta dostavi podatke za identifikaciju (adresa, PIB, matični broj i podatke o površini zauzetog putnog zemljišta overene od ovlašćene geodetske organizacije).

Protiv rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.ˮ.

Član 48.

Posle člana 205. dodaju se naziv člana 205a i član 205a, koji glase:

“Oslobođenja

Član 205a

Naknadu za korišćenje delova putnog zemljišta javnog puta ne plaćaju direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, koji su utvrđeni zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.

Naknada za korišćenje delova putnog zemljišta javnog puta se ne obračunava za vreme redovnog, periodičnog održavanja ili rekonstrukcije javnog puta ako je izvođenjem radova onemogućen pristup objektu.ˮ.

Član 49.

Član 213. menja se i glasi:

“Član 213.

Jednokratnu naknadu za postavljanje instalacija na državnom putu utvrđuje upravljač državnog puta rešenjem, a jednokratnu naknadu za postavljanje instalacija na opštinskom putu ili ulici utvrđuje rešenjem upravljač opštinskog puta i ulice.

Naknada iz stava 1. ovog člana plaća se u rokovima utvrđenim rešenjem.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.ˮ.

Član 50.

Posle člana 213. dodaju se naziv člana 213a i član 213a, koji glase:

“Oslobođenja

Član 213a

Naknadu za postavljanje instalacija ne plaćaju direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, koji su utvrđeni zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.ˮ.

Član 51.

U članu 215. stav 1. tač. 2) i 3) menjaju se i glase:

“2) naknada za privremeno korišćenje poslovnog prostora i reklamnog prostora u zaštitnom pružnom pojasu, i na drugom zemljištu i objektima, koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture (u daljem tekstu: naknada za korišćenje poslovnog i reklamnog prostora);

3) naknada za privremeno korišćenje delova pružnog pojasa i drugog zemljišta koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture;ˮ.

Član 52.

U članu 216. posle reči: “vlasnikˮ dodaju se zapeta i reči: “odnosno korisnikˮ.

Član 53.

Posle člana 218. naziv dela: “Naknada za privremeno korišćenje poslovnog prostora i postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, uređaja za slikovno obaveštavanje ili oglašavanje u pružnom pojasu i na drugom zemljištu i objektima, koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture”, naziv člana 219. i član 219. menjaju se i glase:

“Naknada za korišćenje poslovnog i reklamnog prostora Obveznik naknade

Član 219.

Obveznik naknade za korišćenje poslovnog i reklamnog prostora je pravno ili fizičko lice koje koristi poslovni ili reklamni prostor u pružnom pojasu i na drugom zemljištu i objektima, koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture.

Pod poslovnim prostorom, u smislu ovog člana, se podrazumevaju poslovni objekti, službeni objekti, vestibili, lokali, magacini, itd.

Pod reklamnim prostorom, u smislu ovog člana, se podrazumeva postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, uređaja za slikovno obaveštavanje ili oglašavanje u pružnom pojasu i na drugom zemljištu, objektima i zaštitnim ogradama i manipulativnim prostorima, koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture.

Objektima, u smislu ovog člana, se smatraju železničke stanice, stajališta, poslovne i službene zgrade, podvožnjaci, nadvožnjaci, mostovi i sl.ˮ.

Član 54.

U članu 220. reči: “postavljanje reklamnih tabliˮ zamenjuju se rečima: “korišćenje poslovnog i reklamnog prostoraˮ.

Član 55.

U članu 221. stav 1. reči: “postavljanje reklamnih tabliˮ zamenjuju se rečima: “korišćenje poslovnog i reklamnog prostoraˮ.

U stavu 2. posle reči: “poslovnogˮ dodaju se reči: “i reklamnogˮ.

Član 56.

U članu 222. stav 1. menja se i glasi:

“Naknadu za korišćenje poslovnog i reklamnog prostora utvrđuje upravljač javne železničke infrastrukture rešenjem za kalendarsku godinu, počev od momenta ulaska u posed.ˮ.

U stavu 2. posle reči: “plaća seˮ dodaju se reči: “mesečno na osnovu ispostavljene faktureˮ.

Član 57.

Posle člana 222. dodaju se naziv člana 222a i član 222a, koji glase:

“Oslobođenja

Član 222a

“Naknade za korišćenje poslovnog i reklamnog prostora za korišćenje poslovnog prostora oslobađaju se direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti, osim organizacija za obavezno socijalno osiguranje.ˮ.

Član 58.

Posle člana 222. naziv dela: “Naknada za privremeno korišćenje delova zemljišta železničkog područja pored železničkih pruga i drugog zemljišta koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture”, naziv člana 223. i član 223. menjaju se i glase:

“Naknada za privremeno korišćenje delova pružnog pojasa i drugog zemljišta koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture

Obveznik naknade

Član 223.

Obveznik naknade za privremeno korišćenje delova pružnog pojasa i drugog zemljišta koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture (u daljem tekstu: naknada za privremeno korišćenje delova zemljišta pružnog pojasa), a koje je u opštoj upotrebi je pravno ili fizičko lice koje privremeno koristi delove zemljišta pružnog pojasa i drugog zemljišta koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture za postavljanje objekta, odnosno privremenog objekta.

Pružni pojas je zemljišni i drugi prostor u smislu zakona kojim se uređuju železnice.ˮ.

Član 59.

Član 224. menja se i glasi:

“Član 224.

Osnovica naknade za privremeno korišćenje delova zemljišta pružnog pojasa za postavljanje objekta i privremenog objekta je površina korišćenog dela zemljišta pružnog pojasa izražena u metrima kvadratnim (m²).ˮ.

Član 60.

U članu 225. stav 1. reči: “železničkog područjaˮ zamenjuju se rečima: “pružnog pojasaˮ.

Član 61.

U članu 226. stav 1. reči: “železničkog područjaˮ zamenjuju se rečima: “pružnog pojasaˮ, a reči: “mesečni periodˮ zamenjuju se rečima: “kalendarsku godinu, počev od ulaska u posedˮ.

U stavu 2. posle reči: “plaća seˮ dodaju se reči: “mesečno, na osnovu ispostavljene faktureˮ.

Član 62.

U članu 236. posle stava 3. dodaju se novi st. 4 - 7, koji glase:

“Pod korišćenjem javne površine za oglašavanje, u smislu stava 1. tačke 2) ovog člana, smatra se korišćenje površine sredstva za oglašavanje, postavljenog na javnoj površini ili na površini objekta koji se nalazi na javnoj površini (stubovi, baloni, stajališta javnog prevoza, ekrani, elektronski displeji, svetleća slova i slično), za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Pod korišćenjem javne površine za oglašavanje, u smislu stava 1. tačke 2) ovog člana, smatra se i korišćenje površine objekta, odnosno sredstva za oglašavanje koje se postavlja na površinama koje nisu javne, kada se takvim korišćenjem vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Pod neposrednim uticajem na raspoloživost javne površine, u smislu stava 5. ovog člana, podrazumeva se uticaj sredstva za oglašavanje koje je postavljeno na površinu koja nije javna na mogućnost korišćenja javne površine za istu ili drugu namenu, u skladu sa tehničkim propisima.

Pod uticajem na kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, u smislu stava 5. ovog člana, podrazumeva se uticaj sredstva za oglašavanje koje je postavljeno na površinu koja nije javna na izgled javne površine u skladu sa propisima iz oblasti urbanizma, sigurnost lica koja se kreću javnom površinom i stvari na javnoj površini, kao i bezbednost učesnika u saobraćaju, očuvanje i unapređenje izgleda javne površine.ˮ.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 8.

Član 63.

Član 238. menja se i glasi:

“Član 238.

Osnovica naknade za korišćenje javne površine je površina utvrđena dozvolom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, odnosno drugim aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave u slučaju korišćenja javne površine bez dozvole nadležnog organa izražena u metrima kvadratnim (m2).ˮ.

Član 64.

U članu 239. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Izuzetno, iznos naknade iz stava 1. ovog člana može biti viši od propisanog u slučaju korišćenja javne površine bez dozvole nadležnog organa.ˮ.

Dosadašnji stav 2, koji postaje stav 3, menja se i glasi:

“Kriterijumi za propisivanje visine naknada su: vreme korišćenja, zona ukoliko je zona utvrđena aktom jedinice lokalne samouprave, tehničko-upotrebne karakteristike objekta, odnosno vrsta sredstva za oglašavanje.ˮ.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, reči: “st. 1. i 2.ˮ zamenjuju se rečima: “st. 1. i 3.ˮ

Član 65.

U članu 240. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

“Utvrđivanje naknade za korišćenje javne površine vrši se prema površini prostora, odnosno sredstva za oglašavanje ili prema tehničko-upotrebnim karakteristikama objekta, odnosno vrsti sredstva za oglašavanje, srazmerno odobrenom vremenu korišćenja, utvrđenog dozvolom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Naknada iz stava 1. ovog člana umanjuje se za 50% u slučaju korišćenja sredstva za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, postavljenog na površinu koja nije javna, kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine.ˮ.

Posle stava 2. dodaju se novi st. 3, 4. i 5, koji glase:

“U slučaju korišćenja javne površine na način propisan članom 236. ovog zakona, bez dozvole nadležnog organa, naknada se utvrđuje prema podacima iz akta nadležne inspekcije o površini prostora, odnosno sredstva za oglašavanje ili prema tehničko-upotrebnim karakteristikama objekta, odnosno vrsti sredstva za oglašavanje i vremenu korišćenja.

Naknada iz stava 3. ovog člana uvećava se za 50% u odnosu na propisanu visinu naknade za korišćenje javne površine sa dozvolom nadležnog organa.

Naknadu iz ovog člana rešenjem utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, kontrolu i naplatu javnih prihoda.ˮ.

Posle dosadašnjeg stava 3, koji postaje stav 6, dodaje se novi stav 7, koji glasi:

“Izuzetno, ne smatra se produženjem roka u smislu stava 6. ovog člana ako investitor prekorači rok završetka izgradnje evidentiranog u pismenoj izjavi investitora o početku građenja, odnosno izvođenja radova i roku završetka građenja, u slučajevima kada organ jedinice lokalne samouprave ne odobri zauzeće javne površine u traženom roku zbog nedostatka saobraćajno-tehničkih uslova koji su postojali u vreme traženja odobrenja.ˮ.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 8.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 9, reči: “stava 2.ˮ zamenjuju se rečima: “stava 5.ˮ.

Član 66.

U članu 241. stav 1. posle reči: “sredstavaˮ dodaju se zapeta i reči: “Crveni krst Srbije i nedobitne organizacije kada sprovode aktivnosti od opšteg interesa koje se finansiraju sredstvima jedinice lokalne samoupraveˮ.

U stavu 2. posle reči: “preduzećaˮ dodaju se zapeta i reči: “odnosno upravljača javnog putaˮ.

Član 67.

U članu 245. reč: “Visinaˮ zamenjuje se rečima “Najviši iznosˮ, a reč: “propisanaˮ zamenjuje se rečju: “propisanˮ.

Dodaje se stav 2, koji glasi:

“Aktom skupštine jedinice lokalne samouprave utvrđuje se visina naknade u skladu sa stavom 1. ovog člana.ˮ.

Član 68.

U članu 258. stav 1. reči: “regulatorna agencijaˮ zamenjuju se rečima: “regulatorno teloˮ na oba mesta.

U stavu 2. reči: “Operator imalacˮ zamenjuju se rečju: “Imalacˮ.

Član 69.

U članu 259. stav 1. menja se i glasi:

“Imaoci dozvole za korišćenje numeracije vode popis korišćenih brojeva i adresa i isti dostavljaju regulatornom telu do 31. januara tekuće godine sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine, kao i na zahtev regulatornog tela.ˮ.

U stavu 2. reči: “regulatorna agencijaˮ zamenjuju se rečima: “regulatorno teloˮ.

Član 70.

U članu 263. stav 1. reči: “regulatorna agencijaˮ zamenjuju se rečima: “regulatorno teloˮ.

Član 71.

Član 264. briše se.

Član 72.

U članu 265. stav 1. tačka 2) reči: “službe za hitne intervencijeˮ zamenjuju se rečima: “hitne službeˮ.

U tački 3) reč: “operatoriˮ zamenjuju se rečima: “privredni subjektiˮ.

U stavu 2. reči: “službe za hitne intervencijeˮ zamenjuju se rečima: “hitne službeˮ.

Stav 4. menja se i glasi:

“Organi iz stava 1. tačka 2) ovog člana ne plaćaju naknadu za korišćenje radio-frekvencija u okviru opsega koji Planom namene nisu određeni za posebne namene, a za koje je odgovarajućim nacionalnim notama Plana namene određen način korišćenja radio-frekvencija bez pribavljanja pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija.ˮ.

Dodaje se stav 5, koji glasi:

“Organi iz stava 1. tačka 2) ovog člana plaćaju naknadu za korišćenje radio-frekvencija u okviru opsega koji Planom namene nisu određeni za posebne namene, niti je nacionalnim notama Plana namene određen način korišćenja radio-frekvencije bez pribavljanja pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija u iznosu 10% vrednosti odgovarajuće naknade za korišćenje radio-frekvencija utvrđene u Prilogu 16 ovog zakona.ˮ.

Član 73.

U članu 266. st. 1. i 2. reči: “regulatorna agencijaˮ u određenom padežu zamenjuju se rečima: “regulatorno teloˮ u odgovarajućem padežu.

U stavu 3. reči: “operatora elektronskih komunikacionih mrežaˮ zamenjuju se rečima: “privrednih subjekataˮ.

Član 74.

U članu 268. stav 2. posle reči: “pristaništa,ˮ dodaju se reči: “naknada za korišćenje opštinskih puteva i ulica,ˮ a reči: “regulatornog tela, odnosno regulatorne agencijeˮ zamenjuju se rečima: “regulatornog tela za upravljanje lukama, odnosno regulatornog telaˮ.

U stavu 3. reč: “polugodišnjemˮ zamenjuje se rečju: “godišnjemˮ.

Dodaju se st. 4, 5. i 6, koji glase:

“Izveštaj iz stava 3. ovog člana dostavlja se ministarstvu nadležnom za poslove finansija u roku od 60 dana po isteku godine.

Izveštaj iz stava 4. ovog člana sadrži podatke:

-           o broju obveznika kojima je utvrđena naknada, po vrsti naknade;

-           o ukupno utvrđenoj obavezi naknade, po vrsti naknade;

-           o broju obveznika koji su oslobođeni plaćanja naknade, po vrsti naknade, odnosno broju obveznika koji su ostvarili pravo na olakšice, po vrsti naknade;

-           o iznosu naknade za koje je izvršeno oslobođenje od plaćanja, odnosno olakšici (gubitku naknade), po vrsti naknade;

-           o naplaćenom iznosu naknade i ukupnom broju dužnika.

Ministar nadležan za poslove finansija svojim aktom bliže uređuje izgled, sadržinu i način dostavljanja izveštaja iz stava 3. ovog člana.ˮ.

Član 75.

U članu 269. stav 1. posle reči: “ministarstvo,ˮ dodaju se reči: “nadležni organ autonomne pokrajine,ˮ, posle reči: “javno preduzeće,ˮ dodaju se reči: “ korisnik šuma i šumskog zemljišta,ˮ, a reči: “regulatorna agencija, regulatorno teloˮ zamenjuju se rečima: “regulatorno telo, regulatorno telo za upravljanje lukamaˮ.

Član 76.

U članu 271. stav 1. reči: “prinudne naplate,ˮ brišu se.

Stav 3. menja se i glasi:

“Na postupak utvrđivanja naknada koje utvrđuju, obračunavaju i naplaćuju javna preduzeća, osim nadležnih javnih vodoprivrednih preduzeća, korisnici šuma i šumskog zemljišta, regulatorno telo nadležno za upravljanje lukama, regulatorno telo, upravljači zaštićenog područja, upravljači javnog puta, upravljači javne železničke infrastrukture, upravljači turističkog prostora, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.ˮ.

Dodaje se stav 4, koji glasi:

“Na postupak prinudne naplate naknada koje utvrđuju lica nadležna za utvrđivanje naknade, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja, osim nadležnih javnih vodoprivrednih preduzeća koji na postupak prinudne naplate shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.ˮ.

Član 77.

U članu 272. posle reči: “ovim zakonomˮ dodaju se zapeta i reči: “odnosno organ nadležan za prijem propisanog obrasca naknade koju je obveznik dužan sam da obračuna i plati,ˮ.

Član 78.

U članu 274. stav 1. tačka 1) reči: “član 137. st. 3 - 6ˮ zamenjuju se rečima: “član 137. st. 4. i 5ˮ i dodaju se reči: “član 143. stav 5,ˮ, reči: “član 198. stav 1, član 205. stav 3,ˮ brišu se, reči: “član 213. stav 3ˮ zamenjuju se rečima: “član 213. stav 2ˮ, a reči: “član 240. stav 4ˮ zamenjuju se rečima: “član 240. stav 5ˮ.

U tački 2) reči: “član 143. st. 3 - 7.ˮ zamenjuju se rečima: “član 143. stav 3.ˮ.

Posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:

“2a) ako korisnik šume naplaćuje obvezniku zakupninu za šumsko zemljište u državnoj svojini koje se koristi za nešumske namene iz člana 63. stav 2. ovog zakona;ˮ.

Tačka 5) menja se i glasi:

“5)        ako ne dostavi izveštaj, dostavi nepotpun/netačan izveštaj ili ne dostavi izveštaj u roku (član 122. stav 1, član 132. stav 5, član 144. stav 3, član 151. stav 2, član 160. stav 2, član 161. stav 1. i član 268. stav 3);ˮ.

Tačka 8) briše se.

U tački 9) reči: “člana 200.” zamenjuju se rečima: “čl. 200. i 201.ˮ.

Dodaje se tačka 10), koja glasi:

“10) ako obveznik naknade ne postupi u skladu sa članom 205. st. 6. i 8. ovog zakona.ˮ.

Član 79.

U Prilogu 1. Tabela 2, u koloni Visina naknade (RSD) iznos: “5.141ˮ zamenjuje se iznosom: “6.000ˮ, a u koloni Visina naknade RSD/km² iznos: “10.282ˮ zamenjuje se iznosom: “12.000ˮ.

U Tabeli 3, u redu pod rednim brojem 7. podtačka 1), u koloni Visina naknade (RSD/t) iznos: “28,79ˮ zamenjuje se iznosom: “59,00ˮ.

Član 80.

U Prilogu 2, Tabela 2, u redu pod rednim brojem 3. u koloni Jedinica mere reč: “m³ˮ zamenjuje se rečju: “kWhˮ, a u koloni Visina naknade (dinara/jed. mere) iznos: “0,15ˮ zamenjuje se iznosom: “0,015ˮ.

Dodaju se redni br. 4. i 5, koji glase:

“

4.	Komprimovani prirodni gas	kg	0,21
5.	Utečnjeni prirodni gas	kg	0,23

ˮ.

Član 81.

U Prilogu 3, Tabela 3, dodaje se redni broj 11a, koji glasi:

“

111a

Korišćenje zemljišta za stočarsku i poljoprivrednu proizvodnju (godišnja naknada)

m2

2

            ˮ.

U Tabeli 4. red pod rednim brojem 1. briše se, a u redu pod rednim brojem 2. u koloni Predmet plaćanja naknade reči: “Korišćenje zemljišta za redovnu upotrebu vikendica (godišnja naknada)ˮ zamenjuju se rečima: “Korišćenje zemljišta za redovnu upotrebu vikend kuća i okućnica (godišnja naknada)ˮ.

Član 82.

U Prilogu 4, Tabela 1. menja se i glasi:

“Tabela 1. Visina naknada za korišćenje voda

 

* visina naknade utvrđena je primenom procenta od 2,3% na cenu jednog obračunskog kilovat časa koji iznosi 3,7009 za vodu koja se koristi za proizvodnju električne za prodaju ili za sopstvene potrebe u malim hidroelektranama (do 10MW)

** visina naknade utvrđena je primenom procenta od 2,3% na cenu jednog obračunskog kilovat časa koji iznosi 4,0335 za vodu u hidroelektranama

*** visina naknade utvrđena je primenom procenta od 1,25% na cenu jednog obračunskog kilovat časa koji iznosi 4,0335 za vodu u termoelektranama sa recirkulacionim sistemom hlađenja

Tabele 3 - 7. menjaju se i glase:

“Tabela 3.

 

 

Tabela 4.

 

 

Tabela 5.

 

 

Tabela 6.

 

 

Tabela 7.

 ˮ.

Član 83.

U Prilogu 5. Tabela 1, u redu pod red. br. 6. u koloni Predmet naknade reči: “Korišćenje objekata za postavljanje objekata za obavljanje energetske delatnosti (energetika)ˮ zamenjuju se rečima: “Korišćenje zemljišta zaštićenog područja za obavljanje energetske delatnostiˮ.

U koloni RB, posle rednog broja 6.3.9. red. br: “6.3, 6.3.1, 6.3.2, 6.4 i 6.4.1.” zamenjuju se red. br: “6.4, 6.4.1, 6.4.2, 6.5. i 6.5.1.ˮ.

U redu pod rednim brojem 7.5.3. u koloni Osnovica reči: “ispod bazne staniceˮ zamenjuju se rečju: “zauzećaˮ.

U koloni RB, posle rednog broja 7.6.3. red. br: “7.8, 7.8.1, 7.8.2. i 7.8.3.” zamenjuju se red. br: “7.7, 7.7.1, 7.7.2. i 7.7.3.”.

U redu pod rednim brojem 8.1.3. u koloni Predmet naknade posle reči: “Reklamni filmoviˮ dodaju se reči: “i drugi komercijalni video materijali (spotovi)ˮ.

U nazivu Tabele 2. reči: “postavljanje vikendica i drugih nekomercijalnih objekataˮ zamenjuju se rečima: “vikendice i druge nekomercijalne objekteˮ.

U Tabeli 6, u redu pod rednim brojem 1.2. reči: “od 8 do 18 godinaˮ zamenjuju se rečima: “uzrasta od 7 do 18 godinaˮ.

U Tabeli 7, u redu pod rednim brojem 1. broj: “231ˮ zamenjuje se brojem: “500ˮ.

Član 84.

U Prilogu 6, Tabela 1, u koloni redni broj, pod brojem III, u redu pod brojem 1, u koloni Predmet naknade reči: “bez aditivaˮ zamenjuju se rečima: “stavljene na tržište Republike Srbije, osim kompostabilnih kesa po standardu SRPS EN 13432:2005ˮ, a u koloni Visina naknade u RSD/t iznos: “26.644,26ˮ zamenjuje se iznosom: “8.000,00ˮ.

Tabela 2. menja se i glasi:

“Tabela 2. Visina naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine:

Red. br.	Predmet naknade	Osnovica	Maksimalan iznos naknade
1.	transport nafte i naftnih derivata, odnosno sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju, odnosno transport sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija namenjenih daljoj prodaji iz skladišta	t	102,82 RSD
2.	obavljanje određenih aktivnosti koje utiču na životnu sredinu	stepen negativnog uticaja na životnu sredinu koje nastaje obavljanjem aktivnosti od uticaja na životnu sredinu	do 0,4% ukupnog prihoda u prethodnoj godini, odnosno do 0,4% paušalno utvrđenog prihoda rešenjem poreskog organa za prethodnu godinu

ˮ.

Član 85.

U Prilogu 7, Tabela 6. briše se.

 U Tabeli 8.1, u koloni Predmet naknade, u redu pod rednim brojem 1. reči: “ispuštanje projektovane prečišćene otpadne vodeˮ zamenjuju se rečima: “ispuštanje ukupne količine ispuštene otpadne vode u kojima su dostignute granične vrednostiˮ, u koloni Visina naknade (dinari) dnevno iznos: “10ˮ zamenjuje se iznosom: “0,010ˮ, a u redu pod rednim brojem 2. iznos: “25ˮ zamenjuje se iznosom: “0,025ˮ.

Deo 8.3. Obračun naknade za neposredno zagađivanje voda menja se i glasi:

“8.3. - Obračun naknade za neposredno zagađivanje voda

Visina naknade na godišnjem nivou za zagađivanje voda koje su usklađene sa propisanim graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija (P) se izračunava prema izrazu:

P=Q_{S ·} ΣGVE_i · RSD_P · 10^-3

gde je:

Q_S -     ukupna količina ispuštene otpadne vode u izveštajnoj godini na ispustu (m³/god);

SGVE_i - zbir GVE za parametre od interesa (npr. HPK, BPK₅, ukupni azot, ukupni fosfor, toksični metali), mg/dm³;

10^-3 -    korekcioni faktor pretvaranja grama (g) u kilograme (kg);

RSD_P - cena za ispuštanje ukupne količine ispuštene otpadne vode u kojima su dostignute granične vrednosti, RSD/kg zagađenja na dan.

Naknada na godišnjem nivou za zagađivanje voda iznad dozvoljenog opterećenja otpadne vode (V) izračunava se prema sledećem izrazu:

 

gde je:

Q_S - ukupna količina ispuštene otpadne vode u izveštajnoj godini na ispustu (m³/god)

HPK - srednja vrednost HPK na godišnjem nivou mgO₂/dm³;

BPK₅ - srednja vrednost BPK₅ na godišnjem nivou mgO₂/dm³;

N_U - srednja vrednost ukupnog azota na godišnjem nivou mg/dm³;

P_U - srednja vrednost ukupnog fosfora na godišnjem nivou mg/dm³;

ΣM_I - zbir srednjih vrednosti toksičnih metala na godišnjem nivou mg/dm³;

10^-3 - korekcioni faktor pretvaranja grama (g) u kilograme (kg);

GVE - granične vrednosti emisije za zagađujuće materije od interesa mg/dm³;

RSDv - cena za ispuštanje neprečišćene ili nedovoljno prečišćene otpadne vode RSD/kg zagađenja na dan.

 U slučajevima kada je izmerena vrednost zagađujuće materije od interesa manja od GVE, taj član jednačine se označava kao nula (0). Na primer, u slučaju da je N_U< GVE_N, u jednačini će biti Nu=0. Kod sume metala (ΣM), računa se svaki metal pojedinačno. Metali koji su ispod GVE se ne uzimaju u obzir, tj. vrednost ovog člana u sumi je 0, a metali koji su iznad GVE se uzimaju u obzir pri izračunavanju.ˮ.

Član 86.

U Prilogu 10. u Napomeni Tabele 6. tačka 5. posle reči: “više vrednosti” dodaju se reči: “iz Tabele 6ˮ.

Naziv Tabele 11. menja se i glasi:

“Tabela 11. Visina godišnje naknade za korišćenje delova putnog zemljišta i drugog zemljišta koje koristi upravljač državnog puta, pored državnih puteva I i II reda, a koje obveznik naknade koristi za pristup i izgradnju objekta, osim fizičkog lica koje zemljište koristi za sopstvene potrebeˮ.

U Tabeli 11. u koloni Visina naknade (dinara/m² korišćenog putnog zemljišta) posle reči: “Visinaˮ dodaje se reč: “godišnjeˮ.

U nazivu Tabele 11.1. reč: “domaćinstvaˮ zamenjuje se rečima: “fizičkog lica koje zemljište koristi za sopstvene potrebeˮ.

U Tabeli 14, u koloni Instalacije, red drugi reči: “elektro i gasneˮ zamenjuju se rečima: “elektro, gasne i toplovodneˮ.

Član 87.

U Prilogu 11, Tabela 2. menja se i glasi:

“Tabela 2. Visina naknade za korišćenje poslovnog i reklamnog prostora

	Predmet naknade	Minimalna početna cena (RSD/m² mesečno)
	Poslovni prostor	Kancelarijski prostor		Magacinski prostor i vage		Nadstrešnice
		Zona I		Zona II		Zona III
	Lokacija
1.	Beograd Centar i u gradu, Vukov spomenik i Novi Beograd	1.157,74		477,08		287,89
2	Novi Sad putnička i prostor u gradu	1.022,01		272,47		164,51
3.	Beograd Dunav, Beograd Donji grad, Beograd Ranžirna, Karađorđev park, Pančevački most, Topčider, Rakovica, Zemun, Mokra Gora	681,68		244,71		147,03
4.	Novi Sad (ostali prostor) i Ruma (u gradu)	551,10		208,72		125,44
5.	Niš (glavna stanica)	475,02		193,30		102,82
6.	Niš (ostali prostor), Novi Sad ranžirna, Subotica (glavna stanica)	390,71		154,23		98,71
7.	Kraljevo, Užice, Kruševac, Leskovac, Čačak, Pančevo, Valjevo, Bjeljina, Šabac, Kragujevac i Subotica (ostali prostor)	318,74		92,54		61,69
8.	Zaječar, Vršac, Požarevac, Zrenjanin, Crveni Krst, Resnik, Mladenovac, Požega, Paraćin, Jagodina, Negotin, Batajnica, Užice teretna, Aranđelovac	308,45		79,17		56,55
9.	Smederevska Palanka, Lajkovac, Sombor, Kikinda, Horgoš, Sremska Mitrovica, Šid, Vranje, Zrenjanin teretna	287,89		61,69		49,35
10.	Bor, Velika Plana, Ćuprija, Smederevo, Raška, Prijepolje, Kučevo, Pirot, Mali Zvornik, Lazarevac, Loznica, Lapovo, Palić, Ristovac, Aleksinac, Zrenjanin fabrika, Svilajnac, Despotovac, Priboj, Boljevci, Vrnjačka banja, Surčin, Ostružnica, Ripanj	251,90		56,55		42,16
11.	Senta, Bačka topola, Vreoci, Prokuplje, Stalać, Kuršumlija, Nova Pazova, Stara Pazova, Trstenik, Knjaževac, Dimitrovgrad, Petrovaradin, Stopanja, Kostolac, Grošnica, Kraljevo (ostale stanice), Zaječar (ostale stanice), Paraćin (ostale stanice), Vrbas i Ruma (ostalo)	185,07		46,27		37,01
12.	Majdanpek, Ušće, Inđija, Doljevac, Kosjerić, Sremski Karlovci, Preševo, Svrljig, Mala Krsna, Radinac, Banja Koviljača, Bečej, Bujanovac, Vladičin Han, Rimski Šančevi, Užice (ostale stanice), Bačka Palanka, Koševi	113,10		35,99		28,79
13.	Ostale stanice	82,25		30,85		21,59
14.	Tuneli i žitni magacini na svim lokacijama	-		20,56		-
15.	Podrumi, tavani, hodnici, sanitarni čvorovi, šupe i ostali pomoćni prostori	50% od početne cene iz kolone II
16.	Garaže na svim lokacijama	143,95
17.	garažna mesta i boks garaže na svim lokacijama	123,38
18.	Javni stanični WC-i	20% od početne cene iz kolone I, sa obavezom održavanja i pravom naplate za pružanje usluga
19.	Prostor za aparate za samoposluživanje (bankomati, menjačnice, kafemati i sl.) uvećan za prostor za usluživanje i opsluživanje (najmanje 1m2 po aparatu)	1.500,00
	Reklamni prostor	Početna cena (RSD/m² mesečno)
	Lokacija		Svetleća reklama “displej”		Plakata “bilbord”
1.	Beograd Centar		1.490,09		1.226,62
2.	Beograd iznad ulice Vojvode Mišića		1.226,62		952,09
3.	Beograd, prostor unutar Sajma i sl, Beograd ostale lokacije, Vukov Spomenik, Novi Sad u gradu i putnička stanica, lokacije uz magistralne drumske saobraćajnice u svim mestima		1.089,87		818,43
4.	Niš, Subotica, Novi Sad, ostalo i lokacije uz regionalne drumske saobraćajnice u svim mestima		863,67		544,94
5.	Kraljevo, Kragujevac, Užice, Valjevo, Kruševac, Sremska Mitrovica, Sombor, Zrenjanin, Čačak, Požarevac, Pančevo, Jagodina i lokacije uz lokalne drumske saobraćajnice u svim mestima		431,84		318,74
6.	Ostale stanice i lokacije		359,86		205,64

ˮ.

 

Naziv Tabele 3. menja se i glasi: “Visina naknade za privremeno korišćenje delova pružnog pojasaˮ.

U Tabeli 3. u redu pod brojem 1, u koloni Lokacija reči: “Beograd do I magacinaˮ zamenjuju se rečima: “Beograd Centarˮ, a u redu pod brojem 2, u koloni Lokacija reči: “Beograd centarˮ brišu se.

Tab. 4.1, 4.2. i 4.3. menjaju se i glase:

 “Tabela 4.1. Visina naknade za konstituisanje prava službenosti prolaza za linijski infrastrukturni objekat kao i industrijske železnice i industrijskog koloseka

Prečnik voda	Jedinična cena po m' kroz trup pruge za ugao od 90o (din/ m' mesečno)	Jedinična cena po m' u infrastrukturnom pojasu paralelno sa prugom (din/ m' mesečno)	Jedinična cena po m' u infrastrukturnom pojasu iznad pruge (din/ m' mesečno)
1	2	3	4
do Æ 50 mm	40.50	1,65	1,65
od Æ 51-100 mm	59,63	4,63	4,63
od Æ 101-150 mm	100,25	12,85	12,85
od Æ 151-200 mm	139,83	23,65	23,65
od Æ 201-250 mm	180,45	40,62	40,62
od Æ 251-300 mm	220,03	66,67	66,67
od Æ 301-350 mm	260,13	84,31	84,31
od Æ 351-400 mm	299,20	112,07	112,07
³Æ 400 mm	480,16	287,89	287,89

 

Tabela 4.2. Visina naknade za konstituisanje prava službenosti prolaza za prateće objekte i montažne uređaje

Površina pratećeg objekta, odnosno montažnog uređaja	Visina naknade u din/ m2 mesečno
≤ 10 m2	6.389,62
˃ 10 m2	639,01

 ˮ.

 

Tabela 4.3. Visina naknade za ustanovljavanje službenosti prolaza za izgradnju i rekonstrukciju ulica, puta, pristupnog puta, mosta, nadvožnjaka, industrijskog koloseka na zemljištu i nad zemljištem koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture

RB	L o k a c i j a	u RSD po m2 mesečno
1.	Beograd centar, Vukov spomenik	19,19
2.	Beograd (ostalo), Karađorđev park, Pančevački most, Beograd Dunav, Novi Beograd, Beograd Donji grad, Novi Sad, Niš, Crveni krst	12,34
3.	Subotica, Novi Sad ranžirna, Mokra Gora	8,74
4.	Valjevo, Kruševac, Užice, Kraljevo, Čačak, Ćele Kula, Niška Banja, Bjeljina, Zaječar, Negotin, Zrenjanin, Beograd ranžirna, Pančevo, Rakovica, Leskovac, Šabac, Zemun, Mladenovac, Sremska Mitrovica, Šid, Topčider, Kragujevac, Požarevac	7,19
5.	Smederevo, Resnik, Krnjača, Obrenovac, Jagodina, Paraćin, Ćuprija, Barič, Požega, Lapovo, Sombor, Ruma, Pirot, Vranje, Vršac, Dimitrovgrad, Prijepolje, Aranđelovac, Ristovac, Raška, Kučevo, Zvornik, Lajkovac, Lazarevac, Batajnica, Užice teretna, Kikinda, Zrenjanin teretna, Vrnjačka Banja, Palić	4,11
6.	Nova Pazova, Stara Pazova, Velika Plana, Palanka, Vranjska Banja, Priboj, Vreoci, Bor, Aleksinac, Prokuplje, Petrovaradin, Bačka Palanka, Trstenik, Bečej, Ripanj, Knjaževac, Horgoš, Loznica, Inđija, Doljevac, Zrenjanin fabrika, Bukovik, Surčin, Mislođin, Boljevci, Jakovo, Ostružnica	3,60
7.	Stalać, Vrbas, Senta, Bačka Topola, Despotovac, Svilajnac, Grošnica, Iverak, Odžaci, Kosjerić, Mala Krsna, Stopanja, Koševi, Majdanpek, Markovac, Mokrin, Čoka, Kula, Apatin, Ovča, Padinska Skela, Svrljig, Titel, Grljan, Beočin, Radinac, Kuršumlija, Sremski Karlovci, Preševo, Žitorađa, Vladičin Han, Kostolac, Rimski Šančevi, Umka, Ralja, Baroševac	3,60
8.	Ostale stanice	3,08

 ˮ

U Tabeli 5.3, u redu pod rednim brojem 1, u koloni Lokacija reči: “Beograd do I magacina,ˮ brišu se.

Član 88.

U Prilogu 13. u Tabeli, u nazivu kolone Visina naknade (dinara) reč: “Visinaˮ zamenjuje se rečima: “Najviši iznosˮ, a u redu pod rednim brojem 1, u koloni Visina naknade (dinara) iznos: “25ˮ zamenjuje se iznosom: “100ˮ.

Član 89.

U Prilogu 14, Tabela 3. u redu pod rednim brojem 3.1, u koloni Naknada u dinarima iznos: “823 - 1234ˮ zamenjuje se iznosom: “823 - 1500ˮ.

Član 90.

U Prilogu 15. tačka 4) reči: “ciframa “78” iˮ zamenjuju se rečima: “cifromˮ.

U tač. 5) i 6) reči: “ciframa “72” i “76”ˮ zamenjuju se rečima: “ciframa “72”, “76” i “78”ˮ.

U tački 11) alineja treća reči: “nacionalni odredišni kôd mobilne mreže iz licenceˮ zamenjuje se rečima: “prva dva dodeljena dvocifrena nacionalna odredišna koda mobilne mrežeˮ.

 U alineji četvrtoj reči: “nacionalni odredišni kôd mobilne mreže van licenceˮ zamenjuje se rečima: “dvocifreni nacionalni odredišni kôd mobilne mreže nakon prva dva dodeljena dvocifrena nacionalna odredišna koda mobilne mrežeˮ.

Član 91.

U Prilogu 16. Način utvrđivanja naknade za korišćenje radio-frekvencija tačka 2. menja se i glasi:

“2. Naknada za korišćenje radio-frekvencija u mobilnoj i fiksnoj službi

2.1.      Godišnja naknada za korišćenje jedne radio-frekvencije za radio stanicu u radio-mreži sa simpleksnim, semidupleksnim i dupleksnim načinom rada, utvrđuje se prema sledećoj formuli:

N = O x K_d x Ks x Kt

Gde je:

N - visina godišnje naknade;

O - osnovica za izračunavanje naknade 18.000,00 dinara;

K_d - način rada (simpleks ili semidupleks i dupleks):

a) za simpleksni način rada - koeficijent 0,5;

b) za semidupleksni i dupleksni način rada - koeficijent 1;

Ks - broj radio stanica u radio-mreži:

a) do 100 - koeficijent 1;

b) do 200 - koeficijent 2;

v) do 400 - koeficijent 3;

g) preko 400 - koeficijent 5;

Kt - širina kanala:

            a) za širinu kanala 200 KHz - koeficijent 8;

b) za širinu kanala 25 KHz - koeficijent 1;

v) za širinu kanala 12,5 KHz - koeficijent 0,5.

2.2.      Godišnja naknada za korišćenje jednog para radio-frekvencija na deonici radio-relejne veze, za dupleksni način rada, odnosno jedne frekvencije za simpleksni način rada, za jednu polarizaciju, utvrđuje se prema sledećoj formuli:

N = 2 x O x K_c x K_f x K_d

gde je:

N - visina godišnje naknade;

O - osnovica za izračunavanje naknade 21.000,00 dinara;

K_c - namena radio-mreže u kojoj se koristi radio-relejna veza, određena odgovarajućom širinom kanala (B), i to:

a) B ≤ 180 KHz - koeficijent 0,1;

b) 180 KHz < B ≤ 700 KHz - koeficijent 0,2;

v) 700 KHz < B ≤1,75 MHz - koeficijent 0,3;

g) 1,75 MHz < B ≤ 3,5 MHz - koeficijent 0,4;

d) 3,5 MHz < B ≤ 7 MHz - koeficijent 1;

đ) 7 MHz < B ≤ 14 MHz - koeficijent 2;

e) 14 MHz < B ≤ 28 MHz - koeficijent 3;

ž) 28 MHz < B ≤ 40 MHz - koeficijent 4;

z) 40 MHz < B ≤56 MHz - koeficijent 5;

i) 56 MHz < B ≤80 MHz - koeficijent 5,5;

j) 80 MHz < B ≤112 MHz - koeficijent 6;

k) 112 MHz < B - koeficijent 6,5;

K_f - namena radio-mreže u kojoj se koristi radio-relejna veza, određena frekvencijskim opsegom i to:

a) f ≤ 10 GHz - koeficijent 1;

b) 10 GHz < f ≤ 20 GHz - koeficijent 0,8;

v) 20 GHz < f ≤ 30 GHz - koeficijent 0,6;

g) f >30 GHz - koeficijent 0,5;

gde je f radio-frekvencija izražena u GHz;

K_d - način rada (dupleks ili simpleks):

a) za dupleksni rad - koeficijent 1;

b) za simpleksni rad - koeficijent 0,5.

Ukoliko se na istoj deonici koriste dva ili više susednih kanala u istom radio-frekvencijskom opsegu uz korišćenje horizontalne i vertikalne polarizacije za svaki pojedinačni kanal, visina naknade za prvu polarizaciju utvrđuje se prema stavu 1. ove podtačke, a visina naknade za drugu polarizaciju iznosi 20% naknade utvrđene stavom 1. ove podtačke.

2.3. Naknada za korišćenje radio-frekvencija za radio stanicu u javnoj komunikacionoj mreži

2.3.1. Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencija u širokopojasnoj javnoj komunikacionoj mreži za baznu stanicu u radio-mreži sa dupleksnim načinom rada, utvrđuje se prema sledećoj formuli:

N = O x K_c x K_p

gde je:

N - visina godišnje naknade;

O - osnovica za izračunavanje naknade - 90.000,00 dinara;

K_c - namena radio-mreže u kojoj se radio stanica racionalno koristi određena odgovarajućom širinom kanala, i to:

a) za kanal širine 200 kHz- koeficijent 1;

b) za kanal širine 1,25 MHz - koeficijent 7;

K_p - broj pretplatnika (korisnika) u zoni opsluživanja (tržišna konkurencija):

a) p ≤ 500 pretplatnika - koeficijent 0,5;

b) 500< p ≤ 1.000 pretplatnika - koeficijent 1;

v) 1.000 < p ≤ 5.000 pretplatnika - koeficijent 1,5;

g) 5.000 < p ≤ 10.000 pretplatnika - koeficijent 2;

d) p > 10.000 pretplatnika - koeficijent 2,5.

2.3.2.   Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencija u javnoj mobilnoj komunikacionoj mreži sa dupleksnim načinom rada (Frequency Division Duplex - FDD ili Time Division Duplex - TDD), utvrđuje se po frekvencijskim opsezima prema sledećoj formuli:

N = ∑N_i, i =1 do 7;

N - ukupna visina godišnje naknade;

i =1 za frekvencijski opseg 700 MHz;

i =2 za frekvencijski opseg 800 MHz;

i = 3 za frekvencijski opseg 900 MHz;

i =4 za frekvencijski opseg 1800 MHz;

i =5 za frekvencijski opseg 2100 MHz;

i =6 za frekvencijski opseg 2600 MHz;

i =7 za frekvencijski opseg 3600 MHz.

Gde je N_i - visina godišnje naknade po frekvencijskom opsegu:

N_i = O x Ko_i x Kk_i x K_t x K_d

O - osnovica za izračunavanje naknade - 85.500,00 dinara;

Ko_i - koeficijent određen frekvencijskim opsegom radio-mreže:

i = 1, koeficijent 2;

i = 2, koeficijent 2;

i = 3, koeficijent 2;

i = 4, koeficijent 1;

i = 5, koeficijent 1;

i = 6, koeficijent 1;

i = 7, koeficijent 0,4.

Kk_i - koeficijent koji označava broj osnovnih kanala širine 200 KHz u dodeljenom frekvencijskom opsegu i (i = 1,7), a koji se izračunava po formuli:

Kk_i = B/200, gde je B dodeljeni frekvencijski opseg u KHz (Downlink-DL za FDD);

K_t - koeficijent određen tržišnom konkurencijom - zavisi od ukupnog broja pretplatnika (p) u svim dodeljenim frekvencijskim opsezima na 700 MHz, 800 MHz, 900 MHz, 1800 MHz, 2100 MHz, 2600 MHz i 3600 MHz po sledećem principu:

a) p ≤ 500.000 pretplatnika - koeficijent 0,25;

b) p ≤ 1.000.000 pretplatnika - koeficijent 0,5;

v) 1.000.000 < p ≤ 1.500.000 pretplatnika - koeficijent 1;

g) 1.500.000 < p ≤ 2.000.000 pretplatnika - koeficijent 1,5;

d) 2.000.000< p ≤ 2.500.000 pretplatnika - koeficijent 1,75.

đ) 2.500.000 < p ≤ 3.000.000 pretplatnika - koeficijent 2;

e) p > 3.000.000 pretplatnika - koeficijent 2,5.

K_d - koeficijent određen načinom rada u dodeljenom frekvencijskom opsegu (FDD ili TDD):

a) za FDD način rada - koeficijent 1;

b) za TDD način rada - koeficijent 0,5.

2.3.3.   Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencije u javnoj komunikacionoj mreži sa fiksnim bežičnim pristupom (uključuje multimedijalne bežične sisteme), ukoliko se pravo korišćenja radio-frekvencije stiče izdavanjem pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija po zahtevu, utvrđuje se prema sledećoj formuli:

N = O x K_s x K_f x B x K_d

Gde je:

N - visina godišnje naknade;

O - osnovica za izračunavanje naknade 30.000,00 dinara;

K_s - koeficijent broja baznih stanica (BBS) u mreži:

a) za BBS ≤ 10- koeficijent 0,5;

b) za 10 < BBS ≤ 50 - koeficijent 1;

v) za 50 < BBS ≤ 100 - koeficijent 1,5;

g) za 100 < BBS ≤ 200 - koeficijent 2,5;

d) za BBS > 200 - koeficijent 3.

K_f - koeficijent frekvencijskog opsega (gde je f oznaka za radio-frekvenciju):

a) za f ≤ 1 GHz - koeficijent 1;

b) za 1 GHz < f ≤ 3 GHz - koeficijent 0,5;

v) za 3 GHz < f ≤ 11 GHz - koeficijent 0,4;

g) 11 GHz < f ≤ 30 GHz - koeficijent 0,2;

d) za f ˃ 30 GHz - koeficijent 0,1.

B- širina neuparenog frekvencijskog bloka izraženog u MHz, i

K_d - koeficijent načina rada radio-mreže:

a) za FDD način rada - koeficijent 1;

b) za TDD način rada - koeficijent 0,5.

2.3.4. Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencije u javnoj komunikacionoj mreži sa fiksnim bežičnim pristupom, kada se pravo korišćenja radio-frekvencije stiče izdavanjem pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija na osnovu javnog nadmetanja utvrđuje se prema sledećoj formuli:

N = O x K_t x K_f x B x K_d

Gde je:

N - visina godišnje naknade;

O - osnovica za izračunavanje naknade 30.000,00 dinara;

K_t - koeficijent broja stanovnika (BS) u zoni pokrivanja:

a) za BS ≤ 10. 000- koeficijent 0,5;

b) za 10. 000 < BS ≤ 100. 000 - koeficijent 1 ;

v) za 100. 000 < BS ≤ 500. 000- koeficijent 1,5;

g) za 500. 000 < BS ≤ 1. 000. 000 - koeficijent 2,5;

d) za BS > 1. 000. 000 - koeficijent 3.

K_f - koeficijent frekvencijskog opsega (gde je f oznaka za radio-frekvenciju):

a) za f ≤ 1 GHz - koeficijent 1;

b) za 1 GHz < f ≤ 3 GHz - koeficijent 0,5;

v) za 3 GHz < f ≤ 11 GHz - koeficijent 0,4;

g) 11 GHz < f ≤ 30 GHz - koeficijent 0,2;

d) za f ˃ 30 GHz - koeficijent 0,1.

B - širina neuparenog frekvencijskog bloka izraženog u MHz, i

K_d - koeficijent načina rada radio-mreže:

a) za FDD način rada - koeficijent 1;

b) za TDD način rada - koeficijent 0,5.ˮ.

Posle tačke 3. dodaje se tačka 3a, koja glasi:

“3a Naknada za korišćenje radio-frekvencije za radio-stanicu u mobilnoj satelitskoj službi CGC (Complementary Ground Component).

Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencija za radio-stanicu u mobilnoj satelitskoj službi CGC (Complementary Ground Component) izračunava se prema sledećoj formuli:

N = O x K_f

gde je:

N - visina godišnje naknade;

O - osnovica za izračunavanje naknade - 85.500,00 dinara;

K_f - broj osnovnih kanala širine 1 MHz u dodeljenom frekvencijskom opsegu (Downlink -DL).ˮ.

U tački 4. podtačke 4.2. i 4.3. menjaju se i glase:

“4.2. Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencije za radio stanicu na kopnu koja je namenjena za: sigurnost vazdušne plovidbe, sigurnost plovidbe na unutrašnjim plovnim putevima, radio navigaciju, radio determinaciju, radio lokaciju, meteorološka i hidrološka osmatranja i istraživanja i naučne i druge svrhe, po radio stanici, iznosi 18.000,00 dinara.

Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencije za radio stanicu iz prethodnog stava koja koristi radio-frekvencije u okviru dodeljenog frekvencijskog opsega, po radio stanici iznosi 27.000,00 dinara.

Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencije za radio stanicu koja je namenjena za obeležavanje plovnih puteva, po radio stanici, iznosi 1.800,00 dinara.

4.3. Godišnja naknada za korišćenje jedne radio-frekvencije za radio-stanicu za terestričke audio i video PMSE aplikacije (uključujući SAP/SAB I ENG/OB) kao i servisne radio veze, iznosi 42.000,00 dinara.ˮ.

Tačka 5. menja se i glasi:

“5. Visina naknade za privremeno korišćenje radio-frekvencija utvrđuje se prema sledećoj formuli:

N_PR = N x K_PR

gde je:

N - visina godišnje naknade;

K_PR - koeficijent privremenog korišćenja radio-frekvencija koji je određen rokom važenja dozvole u danima (pr), i to:

a) za 1 ≤ pr ≤ 60 - koeficijent 0,2;

b) za 61 ≤ pr ≤ 121 - koeficijent 0,4;

v) za 122 ≤ pr ≤ 182- koeficijent 0,6;

g) za 183 ≤pr ≤ 243 - koeficijent 0,8;

d) za 244 ≤ pr ≤ 304 - koeficijent 1;

đ) za 305 ≤ pr ≤ ne duži od godinu dana - koeficijent 1,2.ˮ.

Dodaje se tačka 6, koja glasi:

“6. Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencija, odnosno radiofrekvencijskog spektra na osnovu pojedinačne dozvole koja se izdaje po zahtevu obračunava se na godišnjem nivou u periodu važenja te pojedinačne dozvole.ˮ.

Član 92.

Obaveze po osnovu naknada koje su nastale do dana početka primene ovog zakona a nisu plaćene, izmiriće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme nastanka obaveze.

Postupci utvrđivanja, naplate i kontrole naknada koji su započeti do dana početka primene ovog zakona, okončaće se po propisima po kojima su započeti.

Izuzetno od stava 2. ovog člana postupci utvrđivanja naknade za zagađivanje voda koji su započeti po propisima koji su važili do dana početka primene ovog zakona, a nisu okončani, okončaće se u skladu sa ovim zakonom, ako je to povoljnije za obveznika naknade.

Član 93.

Obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine do utvrđivanja obaveze za 2024. godinu plaća akontaciju mesečno u visini mesečne obaveze za prethodnu godinu.

Član 94.

Prvo usklađivanje dinarskih iznosa naknada propisanih ovim zakonom, izvršiće se u 2024. godini primenom indeksa potrošačkih cena, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, za period od 1. januara do 30. septembra 2024. godine, pri čemu se zaokruživanje vrši tako što se iznos manji i jednak 0,50 dinara ne uzima u obzir, a iznos preko 0,50 dinara zaokružuje na 1,00 dinar. Izuzetno kada su iznosi naknada propisani ovim zakonom na jedno, odnosno više decimalnih mesta zaokruživanje usklađenih dinarskih iznosa vrši se na propisani broj decimalnih mesta.

Vlada će, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, utvrditi i objaviti u “Službenom glasniku Republike Srbije” usklađene dinarske iznose naknada iz stava 1. ovog člana.

Objavljeni usklađeni dinarski iznosi naknada iz stava 1. ovog člana primenjivaće se od 1. januara naredne godine u odnosu na godinu u kojoj se vrši usklađivanje.

Član 95.

Podzakonska akta za izvršavanje ovog zakona biće doneta u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonska akta doneta do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Član 96.

Neposredni držalac nepokretnosti iz člana 47. ovog zakona koji je priključenje na javni put izvršio bez dozvole nadležnog organa, a do dana stupanja na snagu ovog zakona nije dostavio podatke za identifikaciju (adresa, PIB, matični broj), kao i podatke o površini zauzetog putnog zemljišta overene od ovlašćene geodetske organizacije dužan je da upravljaču javnog puta dostavi podatke u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 97.

Visina naknade za konstituisanje prava službenosti prolaza iz člana 87. ovog zakona, iz Priloga 11. Tab. 4.1, 4.2. i 4.3. primeniće se prilikom utvrđivanja naknade za 2024. godinu u iznosu umanjenom za 75%, za 2025. godinu u iznosu umanjenom za 50%, a za 2026. godinu u iznosu umanjenom za 25%.

Najviši iznos naknade iz člana 88. ovog zakona, iz Priloga 13, Tabele Visina naknade za korišćenje prirodnog lekovitog faktora, na osnovu koga će propisati jedinice lokalne samouprave aktom skupštine, iznose naknade za korišćenje prirodnog lekovitog faktora umanjuje se za 2024. godinu 50%, a za 2025. godinu 25%.

Član 98.

Iznos naknade za odvodnjavanje koji se utvrđuje za 2023. godinu u skladu sa čl. 85 - 89. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara (“Službeni glasnik RSˮ, br. 95/18, 49/19, 86/19 - dr. propis, 156/20 - dr. propis, 15/21 - dr. propis, 15/23 - dr. propis) umanjuje se za 50% fizičkom licu i preduzetniku - vlasniku, odnosno korisniku zemljišta i objekata na melioracionom području određenom u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode, i to:

1)         zemljišta upisanog u Registar poljoprivrednih gazdinstava;

2)         objekta upisanog u Centralni registar objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane, ako je istovremeno upisan i u Registar poljoprivrednih gazdinstava;

3)         objekta upisanog u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo ako je istovremeno upisan i u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

Na postupke utvrđivanja naknade za odvodnjavanje za 2023. godinu koji su započeti a nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona primeniće se odredbe stava 1. ovog člana.

Obveznici naknade za odvodnjavanje iz stava 1. ovog člana kojima je utvrđena obaveza naknade za odvodnjavanje rešenjem za 2023. godinu donetim pre stupanja na snagu ovog zakona, smatra se da su izmirili obavezu naknade za odvodnjavanje u celosti uplatom 50% iznosa utvrđenog rešenjem za 2023. godinu.

Ako je obveznik naknade za odvodnjavanje u 2023. godini platio više nego što je obavezan da plati za 2023. godinu u skladu sa stavom 1. ovog člana odobriće se, na zahtev obveznika naknade, povraćaj više plaćenog iznosa ako nema dospelih obaveza po drugom osnovu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

Član 99.

Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 2. tač. 55) i 56), člana 112. tačka 7) i člana 113. tačka 1) Zakona o putevima (“Službeni glasnik RSˮ, br. 41/18 i 95/18 - dr. zakon).

Član 100.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, a primenjivaće se od 1. januara 2024. godine, osim odredaba člana 17, čl. 29 - 34, čl. 93, 94, 95. i 98. ovog zakona koje će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i odredaba člana 41. stav 5. i člana 43. stav 1. ovog zakona koje će se primenjivati od 1. juna 2024. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

● Problemi koje bi Zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu

Osnovni razlozi zbog kojih se predlaže izmena i dopuna Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara (“Službeni glasnik RSˮ, br. 95/18 i 49/19, u daljem tekstu: Zakon) sadržani su u potrebi da se izmeni način utvrđivanja naknade za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada u delu koji se odnosi na utvrđivanje naknade za motorna vozila iz uvoza tako da carinski organ vrši utvrđivanje i naplatu u skladu sa carinskim propisima u cilju sprečavanja izbegavanja plaćanja predmetne naknade, koje su uočene u praktičnoj primeni zakona.

Pored toga, u praktičnoj primeni zakona uočeno je da visina naknade za zagađivanje voda predstavlja neprimereno veliko opterećenje za obveznike te naknade, i da obveznicima nanosi bitnu ekonomsku štetu usled čega se predlaže znatno smanjenje visine predmetne naknade.

Takođe, jedan od razloga za izmenu Zakona je i umanjenje iznosa naknade za odvodnjavanje za 50% fizičkom licu i preduzetniku - vlasniku poljoprivrednog zemljišta i objekata za poljoprivrednu proizvodnju i stočarstvo upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava i dr. odgovarajuće registre). U 2023. godini, odnosno izuzimanja od plaćanja naknade za odvodnjavanje počev od 2024. godine u cilju realizacije jedne od tačaka Sporazuma o međusobnoj saradnji u oblasti poljoprivrede od 22. maja 2023. godine.

Razlozi za izmenu sadržani su i u potrebi da se ujednači osnovica naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta, pa je predloženo da se osnovica utvrđuje na osnovu prosečne cene kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta u odgovarajućoj, odnosno graničnoj zoni, određene aktom jedinice lokalne samouprave za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu. Na taj način bi se za osnovicu uzimala vrednost poljoprivrednog zemljišta i u slučaju kada je planskim dokumentom izvršena promena namene zemljišta u građevinsko.

Takođe, razlozi za donošenje ovog zakona sastoje se u potrebi usklađivanja Zakona sa odredbama zakona kojim se uređuje energetika, imajući u vidu da je članom 10. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici (“Službeni glasnik RSˮ, broj 40/21) uvedena nova licenca za trgovinu komprimovanim prirodnim gasom, utečnjenim prirodnim gasom i vodonikom, pa se predloženom izmenom uređuje da se naknada za unapređivanje energetske efikasnosti naplaćuje i za komprimovani prirodni gas i utečnjeni prirodni gas i propisuje visina naknade za te energente.

Ministarstvo rudarstva i energetike donelo je Uredbu o uslovima isporuke i snabdevanja prirodnim gasom (“Službeni glasnik RS” broj 49/22) na osnovu koje se meri obračunska energija isporučenog prirodnog gasa i ona se prikazuje na računima za utrošeni gas u kWh. Navedeno predstavlja razlog za izmenu jedinice mere za utvrđivanje naknade za unapređivanje energetske efikasnosti za prirodni gas iz količine iskazane u m3 u količinu utrošene energije iskazane u kWh, kao i da se izmeni iznos te naknade u skladu sa novom jedinicom mere.

 Neophodno je usklađivanje i sa članom 73. tačka 16) Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije (“Službeni glasnik RS”,broj 40/21), u cilju promene nadležnosti organa za obavljanje poslova evidencije obveznika, obračun i plaćanje naknade za unapređenje energetske efikasnosti (do sada je bilo nadležno ministarstvo a sada Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti).

Pored napred navedenog, vrši se usklađivanje sa Zakonom o elektronskim komunikacijama (“Službeni glasnik RSˮ, broj 35/23), pretežno terminološka usklađivanja, kao i usklađivanje sa Uredbom o utvrđivanju Plana namene radio- frekvencijskih opsega (“Službeni glasnik RSˮ, broj 89/20) kako bi se omogućila primena novih tehnologija u oblasti radio-komunikacija, a koje nisu predstavljale predmet obračuna godišnje naknade za korišćenje radio-frekvencija i samim tim nisu mogle biti primenjivane u prethodnom periodu. S tim u vezi, vrši se dopuna Priloga 16. kojim je uređen način utvrđivanja naknade za korišćenje radio-frekvencije u radiodifuznoj službi.

U cilju povećanja pravne sigurnosti obveznika naknade, za obveznike čije aktivnosti neposredno doprinose unapređenju stanja i promociji zaštićenog područja uređuje se da se olakšica od plaćanja naknade za korišćenje zaštićenog područja može ostvariti na osnovu podnetog zahteva i donetog rešenja upravljača zaštićenog područja.

Razlog za donošenje ovog zakona je i preciziranje i pravnotehničko usaglašavanje pojedinih odredaba Zakona kako bi se njihova primena ostvarivala što ujednačenije, i time povećala pravna sigurnost obveznika. S tim u vezi izvršena su sledeća preciziranja:

- da se naknada za geološka istraživanja naplaćuje pored osnovnih i za primenjena geološka istraživanja, s obzirom da geološka istraživanja obuhvataju osnovna i primenjena geološka istraživanja;

- da je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine i ogranak stranog pravnog lica, da naknadu utvrđuju jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi sedište, odnosno izdvojena poslovna jedinica obveznika preko koje taj obveznik obavlja aktivnost od uticaja na životnu sredinu;

- da je obveznik naknade za korišćenje delova putnog zemljišta državnog puta i drugog zemljišta koje koristi upravljač puta vlasnik nepokretnosti koja se priključuje na javni put i kome je izdata dozvola nadležnog organa za izgradnju saobraćajnog priključka, uključujući neposrednog držaoca nepokretnosti koji je priključen na javni put bez odobrenja nadležnog organa, kao i datum početka i prestanka korišćenja, kao i da je Zakonom utvrđena najviša godišnja visina naknade u zavisnosti od kategorije puta;

- da se naknada za postavljanje instalacija na državnom putu, odnosno opštinskom putu i ulici utvrđuje jednokratno, prilikom postavljanja instalacija;

- da je osnovica naknade za korišćenje javne površine, površina koja je utvrđena dozvolom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, odnosno drugim aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave;

- da se naknada za postavljanje vodovoda, kanalizacije, električnih vodova, elektronske komunikacione mreže i sl. na javnom putu naplaćuje i za toplovodne instalacije.

Pored navedenog vrše se i druge izmene koje su ocenjene potrebnim za adekvatniju i efikasniju primenu Zakona. S tim u vezi, propisuju se oslobođenja od plaćanja naknade za unapređivanje energetske efikasnosti energetskim subjektima koji vrše promet derivata nafte na teritoriju APKM, za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti Organizacije Ujedinjenih nacija broj 1244; za derivate nafte koji će biti upotrebljeni u daljem procesu proizvodnje; isporuku električne energije koju koristi energetski subjekt koji ima licencu za obavljanje energetske delatnosti za obezbeđivanje sistemskih usluga, sigurnog rada i nadoknadu gubitaka u prenosnom i distributivnom sistemu; za isporučenu količinu prirodnog gasa, odnosno utečnjenog prirodnog gasa krajnjem kupcu koji se koristi kao sirovina za proizvodnju.

Takođe, propisuju se nove olakšice za putarinu u sistemu elektronske naplate putarine i to: do 10% za korisnike vozila sa EURO emisijskim razredom, odnosno do 13% za korisnike vozila na električni pogon od I-IV kategorije koji koriste uređaj za ENP sa odloženom primenom od 1. juna 2024. godine, čime se postiže usaglašavanje sa Direktivom 1999/62/EZ Evropskog parlamenta i saveta. Navedena izmena istovremeno predstavlja i podsticaj za korišćenje energetski efikasnijih vozila.

Predložena su oslobođenja za direktne i indirektne budžetske korisnike od plaćanja naknade za korišćenje delova putnog zemljišta, naknade za postavljanje vodovoda, kanalizacije, električnih vodova, elektronske komunikacione mreže i sl. na javnom putu, kao i naknade za privremeno korišćenje poslovnog i reklamnog prostora u pružnom pojasu koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture u cilju usklađivanja sa oslobođenjima propisanim za naknadu za korišćenje javnih površina, imajući u vidu da se za navedene naknade naplaćuje korišćenje javnih površina, a da ti obveznici obavljaju poslove od opšteg interesa.

Praksa je pokazala da je potrebno urediti oslobođenje od plaćanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za nedobitne organizacije - stambene zajednice, udruženje - nedobitna organizacija, crkva i verska zajednica koja se finansira isključivo od članarina, članskih doprinosa, donacija, dotacija, subvencija i sl. upravljači nacionalnih parkova, javna preduzeća koja gazduju šumama i šumskim zemljištem, preduzetnik za vreme prekida obavljanja delatnosti koje registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Praksa je pokazala da je neophodo izvršiti i izmenu određenih rokova utvrđivanja naknada kako bi se pojednostavio postupak administriranja, odnosno u cilju usaglašavanja dostavljanja prijava sa dokazima uz prijavu, odnosno rokova plaćanja kako bi se obveznicima omogućilo smanjenje broja plaćanja u toku godine. S tim u vezi izvršene su sledeće izmene:

- menja se rok za plaćanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine sa mesečnog na kvartalni čime se postiže smanjenje broja plaćanja,

- menja se rok za dostavu mesečnog obračuna utvrđene naknade za unapređenje energetske efikasnosti na poslednji dan u mesecu za prethodni mesec (do sada do 20. u mesecu), kako bi se mogla ispuniti obaveza dostavljanja izveštaja o izvršenim uplatama za koje se uređeno da se vrše najkasnije poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec;

- menja se rok za podnošenje prijave za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine sa 31.7. na 30.04. radi usaglašavanja sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.

Predložena je izmena perioda za utvrđivanje naknade za privremeno korišćenje delova zemljišta pružnog pojasa, kao i naknade za privremeno korišćenje poslovnog prostora i postavljanje reklamnih tabli, panoa, uređaja za slikovno obaveštavanje ili oglašavanje u pružnom pojasu i na drugom zemljištu i objektima koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture rešenjem sa mesečnog na godišnji u cilju lakšeg administriranja i precizirano da se plaćanje vrši mesečno na osnovu fakture, što je i do sada bila praksa.

Pored navedenih izmena sporadično je izvršena i izmena visine naknada po pojedinim osnovama u okviru određenih naknada, i to:

- povećava se visina naknade za službenost prava prolaza u okviru naknada za korišćenje železničke infrastrukture šest puta u odnosu na postojeći iznos naknade (razlog je da se omogući da u razumnom periodu upravljač železničke infrastrukture dostigne visinu naknade koju je naplaćivao još 2017. godine, u periodu pre primene Zakona), a predložena visina naknade će se postepeno povećavati tako da će tek 2027. godine dostići predložene iznose;

- povećava se visina naknade za korišćenje prirodnog lekovitog faktora sa 25 din./m3 na 100 din./m3 iz razloga što je neophodno zaštiti vodu koja sadrži prirodni lekoviti faktor, što trenutna visina naknade ne omogućava, pa se preterano troši i za svrhe koje nisu u funkciji lečenja, ali će se ovo povećanje vršiti postepeno i tek će 2026. godine da se primeni pun iznos od 100 dinara.

Izvršena su određena pravna i jezička, odnosno terminološka preciziranja u pojedinim odredbama Zakona, npr. definiše se pojam ekonomskih objekata u okviru naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta, u cilju pravilnog korišćenja oslobođenja za predmetnu naknadu; definiše se pojam aktivnosti od uticaja na životnu sredinu, kao i stepen negativnog uticaja aktivnosti od uticaja na životnu sredinu u smislu ovog zakona; definiše se pojam infrastrukturne naknade i naknade eksternih troškova, kao i ostali pojmovi s tim u vezi (prosečna ponderisana infrastrukturna naknada, prosečna ponderisana naknada eksternih troškova, troškovi zagađenja vazduha, troškovi štetnog uticaja buke i dr.) koje su bile propisane Zakonom o putevima u cilju racionalnog uređivanja putarine jednim propisom; definiše se šta se podrazumeva pod korišćenjem delova putnog zemljišta javnog puta i drugog zemljišta koje koristi upravljač javnog puta u cilju transparentnosti predmeta naplate naknade i dr.

 Za određene odredbe Zakona obveznici, nevladine organizacije, udruženja (Privredna komora Srbije), kao i organ nadležan za utvrđivanje naknade ukazali su da se ne mogu primeniti ili bi njihova primena prouzrokovala određene poremećaje na tržištu, pa je predloženo njihovo brisanje. S tim u vezi brišu se:

- oslobođenje od plaćanja naknade za promenu namene šuma i šumskog zemljišta kada se promena namene vrši radi izgradnje ekonomskih ili stambenih objekata sopstvenika šuma na površini do 10 ari, radi sprečavanja zloupotrebe od strane investitora, odnosno izgradnje turističkih objekata;

- fizičko lice kao obveznik naknade za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, osim za uvoz motornih vozila,

- briše se obaveza plaćanja naknade za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada za lekove koji posle isteka roka postaju posebni tokovi otpada.

● Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona

Imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, uređivanjem naknada za korišćenje javnih dobara zakonom, daje se doprinos pravnoj sigurnosti, obezbeđuje predvidivost troškova poslovanja privredi i unapređuje transparentnost u njegovoj primeni.

● Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema

Donošenje zakona je najbolji način za rešavanje problema, iz razloga što se radi o materiji, koju je moguće urediti zakonom kojim će biti uređena nova i postojeća rešenja.

Pored toga, uređivanjem materije naknada za korišćenje javnih dobara zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju fiskalne politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni, a obveznici plaćanja naknade, kao i budžet, mogu jednostavno i predvidivo da utvrde koliki iznosi naknade se obračunavaju i plaćaju za pojedine namene.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Uz član 1.

Predloženom dopunom ovog člana širi se osnov plaćanja naknade za korišćenje podataka i dokumentacije osnovnih geoloških istraživanja koja su finansirana iz budžeta Republike Srbije, kao i za korišćenje podataka i dokumentacije geoloških istraživanja koji su postali javna svojina - državna svojina, po osnovu koncesionih ugovora, i na korišćenje podataka i dokumentacije primenjenih geoloških istraživanja koja su finansirana iz budžeta Republike Srbije. Navedeno je neophodno iz razloga što geološka istraživanja obuhvataju pored osnovnih i primenjena geološka istraživanja, a u praksi su rađena i primenjena geološka istraživanja za potrebe Republike Srbije koja su finansirana iz budžeta Republike Srbije.

Uz član. 2.

Ovim članom vrši se preciziranje da se propisana oslobođenja u članu 10. Zakona odnose na naknadu za korišćenje podataka i dokumentacije geoloških istraživanja.

Uz član 3.

Ovim članom vrši se usaglašavanje sa članom 10. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici (“Službeni glasnik RSˮ, broj 40/21) koji je uveo novu licencu: trgovina naftom, derivatima nafte, biogorivima, biotečnostima, komprimovanim prirodnim gasom, utečnjenim prirodnim gasom i vodonikom.

Naime, članom 17. Zakona o energetici predviđeno je da energetsku delatnost može da obavlja javno preduzeće, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koji ima licencu za obavljanje energetske delatnosti, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Uz član 4.

 Ovim članom vrši se usklađivanje sa Uredbom o uslovima isporuke i snabdevanja prirodnim gasom (“Službeni glasnik RS”, broj 49/22) na osnovu koje se meri obračunska energija isporučenog prirodnog gasa i ona se prikazuje na računima za utrošeni gas u kWh, pa se menja jedinica mere iz m3 u kWh.

 Takođe, uređuju se osnovice na naknadu za komprimovani prirodni gas (kg) imajući u vidu da se ista razlikuje od osnovice za prirodni gas (m3), kao i za utečnjeni prirodni gas za koje je uvedena licenca u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika. Oba proizvoda su vrste prirodnog gasa.

 Dodavanje novog stava 2. je potrebno da bi se regulisala osnovica naknade za unapređenje energetske efikasnosti koju energetski subjekt koji ima licencu za obavljanje energetsku delatnost snabdevanja električnom energijom utvrđuje kupcu proizvođaču.

Uz član 5.

Ovim članom vrši se usklađivanje sa Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije (“Službeni glasnik RSˮ, broj 40/21) kojim je izmenjen naziv programa.

Uz član 6.

Ovim članom se precizira da se istim uređuje utvrđivanje naknada za električnu energiju i prirodni gas.

Dodavanjem novog stava 2. uređuje se utvrđivanje naknade za kupca proizvođača električne energije.

 Takođe, uređuje se način utvrđivanja naknade za prirodni gas u skladu sa Uredbom o uslovima isporuke i snabdevanja prirodnim gasom.

Uređuje se način utvrđivanja naknade za komprimovani i utečnjeni prirodni gas, kako bi se izbeglo da se naknada dva puta obračunava, jednom kroz potrošnju prirodnog gasa za komprimovanje i utečnjavanje i drugi put za korišćenje komprimovanog tj. utečnjenog prirodnog gasa.

Vrši se usklađivanje sa Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, član 73. tačka 16), kojim je uređeno da Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti obavlja poslove u vezi sa evidencijom obveznika, obračunom i plaćanjem naknade za unapređenje energetske efikasnosti.

Takođe, uređuje se utvrđivanje naknade za unapređenje energetske efikasnosti kod kupca proizvođača zbog specifičnosti obračuna, kao proizvod utrošene električne energije, utvrđene u skladu u skladu sa zakonom kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije i zakonom kojim se uređuje energetska efikasnost i racionalna upotreba energije,, i visine naknade iz člana 38. Zakona.

Uz član 7.

Izmena uvodnog teksta u stavu 1. izmenjena je nadležnost organa za administriranje predmetne naknade u skladu sa članom 73. tačka 16) Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, prema kome Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti obavlja poslove u vezi sa evidencijom obveznika, obračunom i plaćanjem naknade za unapređenje energetske efikasnost, a ne ministarstvo.

Predložena je izmena roka za dostavu mesečnog obračuna naknade sa 20. u mesecu na poslednji dan u mesecu za prethodni mesec, kako bi se omogućila dostava izveštaja o izvršenim uplatama uz prijavu u skladu sa članom 41. Zakona (usklađivanje datuma mesečnog obračuna naknade sa datumom plaćanja naknade).

Uz član 8.

Ovim članom uređena su oslobođenja od obaveze plaćanja naknade u slučajevima prometa energije/energenata koji se vrše kupcima na teritoriju APKM, kada se energija/energenti koriste u okviru prenosnog i distributivnog energetskog sistema, odnosno kada se prirodni gas koristi za proizvodnju drugog proizvoda. S tim u vezi, propisuju se oslobođenja od plaćanja naknade za unapređenje energetske efikasnosti za navedene svrhe. Oslobođenje je predloženo shodno oslobođenju koje se primenjuje za naknadu za obavezne rezerve nafte i derivata nafte.

Pored toga, propisuje se oslobođenje od plaćanja obvezniku naknade za električnu energiju koja se koristi za obezbeđivanje sistemskih usluga, balansiranje sistema, obezbeđivanje sigurnog rada prenosnog i distributivnog sistema i za nadoknadu gubitaka u prenosnom i distributivnom sistemu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike imajući u vidu da u navedenim slučajevima energetski subjekt ne vrši isporuku energije/energenata krajnjem kupcu. Navedeno oslobođenje se predlaže analogno oslobađanju od plaćanja akciza na električnu energiju.

Takođe, se propisuje da se naknada ne plaća za količinu prirodnog gasa i utečnjenog prirodnog gasa isporučenu krajnjem kupcu koji koristi prirodni gas, odnosno utečnjeni prirodni gas kao sirovinu za proizvodnju, s obzirom da se naknada plaća kada se energija i energenti koriste u energetske svrhe.

Uz član 9.

Uređuje se da se zahtev za promenu namene poljoprivrednog zemljišta može podneti kada je odgovarajućim planskim dokumentom planirana druga namena. Do sada zahtev za promenu namene poljoprivrednog zemljišta se mogao podneti kada je posebnim aktom jedinice lokalne samouprave planirana druga namena. Navedenim se omogućava da se zahtev za promenu namene može podneti u skladu sa bilo kojim odgovarajućim planskim dokumentom.

Takođe, uređuje se da se u slučaju pošumljavanja, kao i u slučaju podizanja poljozaštitnih pojaseva promena namene poljoprivrednog zemljišta može vršiti i bez planskog dokumenta, uz saglasnost nadležnog organa.

Uz član 10.

Ovim članom je izmenjena osnovica u slučaju kada je za poljoprivredno zemljište kome se namena menja osnovica poreza na imovinu jednaka vrednosti građevinskog zemljišta. Navedenom izmenom se postiže da se u svim slučajevima za osnovicu uzima vrednost poljoprivrednog zemljišta i otklanja mogućnost utvrđivanja mnogostruko veće naknade u slučajevima kada je za konkretno zemljište osnovica poreza na imovinu jednaka vrednosti građevinskog zemljišta (u slučaju da je prostornim planom izvršena promena namene poljoprivrednog zemljišta, odnosno kada se poljoprivredno zemljište koristi kao građevinsko bez obzira na planska dokumenta).

Uz član 11.

Vrši se preciziranje da se poljoprivredno zemljište kome je planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko, do privođenja nameni koristi za poljoprivrednu proizvodnju.

Uz član 12.

Ovim članom je brisan uslov da je u slučaju pošumljavanja potrebno da je poljoprivrednom osnovom ili projektom rekultivacije utvrđeno da će se zemljište racionalnije koristiti ako se pošumi. Imajući u vidu da u Republici Srbiji nije doneta poljoprivredna osnova, i da se taj uslov ne može ispuniti, uređuje se da je za pošumljavanje potrebna samo saglasnost nadležnog ministarstva. Navedeno rešenje je istovremeno mera zaštite poljoprivrednog zemljišta od eolske erozije i mera zaštite šuma. Očekuje se da će predloženo brisanje omogućiti podnošenje više zahteva za promenu namene poljoprivrednog zemljišta radi pošumljavanja i time doprineti ispunjavanju Prostornog plana Republike Srbije kojim je planirano povećanje šumovitosti sa 29,1% na 41%.

Ukazujemo, da će se na parcelama koje se ne obrađuju, što je slučaj sa staračkim domaćinstvima, šuma podići i spontano, te da se navedenom izmenom podstiče da se vrši planska sadnja, koja se finansira iz budžeta, a kojom se dobija željeno stanje kvaliteta šumskog drveća odabirom adekvatne vrste drveća i kvalitetnih sadnica.

Pored navedenog predlaže se definisanje pojma ekonomskih objekata imajući u vidu da isti nisu definisani ni Zakonom o poljoprivrednom zemljištu.

Uz član 13.

Ovim članom se briše oslobođenje od plaćanja naknade za promenu namene šuma i šumskog zemljišta kada se promena namene vrši radi izgradnje ekonomskih ili stambenih objekata sopstvenika šuma na površini do 10 ari radi sprečavanja zloupotrebe od strane investitora, odnosno izgradnje turističkih objekata. Predmetno rešenje istovremeno predstavlja i meru zaštite šuma i šumskog zemljišta.

Uz član 14.

Ovim članom se vrši terminološko usklađivanje, tako da se precizira da je obveznik naknade lice koje koristi šumsko zemljište u državnoj svojini a ne samo lice kojem je korisnik šuma i šumskog zemljišta šumsko zemljište dao na korišćenje.

Pored toga, precizira se da se naknada naplaćuje za postavljene podzemne i nadzemne objekte i vodove komunalne i energetske infrastrukture, kao i postavljenu infrastrukturu za elektronske komunikacije, objekte za obavljanje delatnosti i dr. a ne samo za one koji se tek postavljaju.

Uz član 15.

Navedeno je predloženo u cilju usaglašavanja sa tačkom 4) istog člana Zakona kojom je propisano oslobađanje od obaveze plaćanja naknade za korišćenje šumskog zemljišta u nešumske namene za postavljanje i korišćenje privremenih objekata za stočarsku i poljoprivrednu proizvodnju na zemljištu koje se nalazi iznad 500 metara nadmorske visine, čime se olakšava bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom na zemljištu lošijeg kvaliteta. Navedeno rešenje predstavlja meru zaštite šuma koje slabije uspevaju na nadmorskim visinama do 500m, i istovremeno stimulisanje za bavljenje poljoprivredne proizvodnje na zemljištu lošijeg kvaliteta.

Uz član 16.

Predloženom izmenom se vrši preciziranje korisnika nepokretnosti u javnoj svojini, imajući u vidu da se u praktičnoj primeni pokazalo da su upravljači javnog puta, odnosno upravljači železničke infrastrukture na osnovu posebnog zakona ili osnivačkog akta osporavali da su obveznici naknade s obzirom da na njih nije preneto pravo korišćenja na nepokretnostima već pravo upravljanja imovinom koja je u državnoj svojini.

Pored navedenog propisuju se izuzeci od utvrđivanja i plaćanja naknade za odvodnjavanje u skladu sa Sporazumom o međusobnoj saradnji u oblasti poljoprivrede (fizička lica i preduzetnici - vlasnici poljoprivrednog zemljišta i objekata za poljoprivrednu proizvodnju i stočarstvo upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava i dr. odgovarajuće registre).

Uz član 17.

Uređuje se u skladu sa predloženim izmenama u prethodnom članu Zakona koji se odnosi na član 85. Zakona da je ministarstvo u čijoj su nadležnosti poslovi poljoprivrede dužno da javnom vodoprivrednom preduzeću, na njegov zahtev, dostavlja podatke o licima, odnosno objektima upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava, Centralni registar objekata i Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata.

Uz član 18.

Predlaže se preciziranje po kom osnovu se oslobađaju fizička lica, deca predškolskog uzrasta, lica sa invaliditetom, penzioneri u okviru zaštićenog područja.

Pored toga, za obveznike čije aktivnosti su utvrđene programom upravljanja zaštićenim područjem i neposredno doprinose unapređenju stanja i promociji zaštićenog područja uređen je postupak ostvarivanja prava na olakšicu samo za te aktivnosti, na osnovu podnetog zahteva o kome odlučuje rešenjem upravljač zaštićenog područja. S tim u vezi, daje se ovlašćenje ministru zaštite životne sredine da uredi kriterijume i postupak ostvarivanja prava na olakšicu.

Uz član 19.

Uređuje se plaćanje naknade za plastične kese osim kompostabilnih kesa po standardu SRPS EN 13432։2005 umesto polietilenskih kesa. Navedeno je neophodno i radi usaglašavanja sa Direktivom (EU) 2019/904 o smanjenju uticaja određenih plastičnih proizvoda na okolinu, kojom je od 3. jula 2021. godine zabranjeno stavljati na tržiššte države članice EU jednokratne plastične tanjire, pribor za jelo, slamke, štapiće za balone, čaše, činije za hranu i piće od ekspandiranog poliestera kao i proizvode izrađene od oksorazgradive plastike. Pored toga, u nekim zemljama postoji zabrana stavljanja u upotrebu svih plastičnih kesa, a u nekima laganih plastičnih kesa, osim veoma laganih. Navedenom izmenom svi proizvođači i uvoznici kesa su obveznici, osim kompostabilnih kesa (do sada su bile izuzete biorazgradive kese), čime se stimulišu proizvođači plastičnih kesa da ne stavljaju aditive prilikom proizvodnje. Kako su prethodno obveznici bili proizvođači i uvoznici polietilenskih kesa, navedenom izmenom prošireni su obveznici naknade. S tim u vezi, predloženo je smanjenje visine ove naknade.

Uz član 20.

Predlaže se pravo na žalbu na rešenje koje donese ministarstvo u postupku utvrđivanje naknade za emisije SO2, NO2, praškaste materije i proizvedeni ili odloženi otpad.

Uz član 21.

Kao uz član 18. Takođe, precizira se da se naknada naplaćuje za plastične kese sa ručkom ili bez ručke dostupne u maloprodajnom objektu koje su namenjene za nošenje robe ili proizvoda.

Uz član 22.

Predlaže se pravo na žalbu na rešenje koje donese ministarstvo u postupku utvrđivanje naknade za plastične kese.

Uz član 23.

Ovim članom predloženo je da se fizičko lice briše kao obveznik, a proširuje se obaveza i na ogranak stranog pravnog lica kako bi se ujednačilo poslovno okruženje za sva lica koja obavljaju istovetne aktivnosti. Precizirano je da je obveznik naknade i lice koje vrši transport sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija namenjenih daljoj prodaji iz skladišta, na teritoriji jedinice lokalne samouprave sa statusom ugrožene životne sredine na području od značaja za Republiku Srbiju. Brisana je količina zagađenja kao kriterijum za utvrđivanje naknade, imajući u vidu da je taj kriterijum zastupljen za utvrđivanje naknade za zagađivanje SO2, NO2, praškastim materijama. Precizirano je šta se smatra obavljanjem aktivnosti.

Uz čl. 24. i 25.

Vrši se preciziranje osnovice naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine (da je to stepen negativnog uticaja aktivnosti koju obavlja obveznik naknade na životnu sredinu), kao i da je za vlasnika teretnih vozila odnosno lica koje vrši transport nafte i derivata nafte, sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda, osnovica za utvrđivanje naknade i količina tereta (sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda hemijskih i drugih opasnih materija) namenjenih daljoj prodaji iz skladišta, odnosno nosivost transportnog sredstva. Takođe precizira se da je Zakonom propisana maksimalna visina naknade, a da se visina naknade propisuje aktom Vlade, odnosno za transport opasnih materija odlukom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave koja ima status ugrožene životne sredine.

 Uz član 26.

 U članu 137. stav 1. Zakona precizira se da jedinica lokalne samouprave utvrđuje naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine kada obveznik na teritoriji jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske opštine obavlja aktivnost preko sedišta ili izdvojene poslovne jedinice i time se otklanjaju dileme nastale u praksi da li se naknada utvrđuje prema sedištu obveznika, na svim teritorijama na kojima ima izdvojene poslovne jedinice ili na svim teritorijama na kojima obavlja aktivnost od uticaja na životnu sredinu.

Predloženo je da se novoosnovanom pravnom licu, preduzetniku i ogranku neće utvrđivati naknada za kalendarsku godinu u kojoj su osnovani.

Pored navedenog, predlaže se izmena roka plaćanja predmetne naknade tako da se umesto mesečno naknada plaća kvartalno, s obzirom da je u nekim slučajevima mali iznos obaveze koji se plaća na različitim teritorijama, pa troškovi uplate mogu biti nesrazmerno veliki u odnosu na utvrđenu obavezu.

Uređuje se ograničenje visine godišnje naknade na 0,4% prihoda od poslovanja ostvarenog u prethodnoj godini, a za preduzetnike paušalce - 0,4% paušalnog prihoda utvrđenog rešenjem poreskog organa za godinu za koju se utvrđuje naknada.

Pored navedenog, predloženo je brisanje odredaba kojima je propisan način umanjenja naknade ukoliko je na nivou obveznika utvrđen viši iznos od iznosa utvrđenog na osnovu propisanog ograničenja s obzirom da je previše složen, kao i da za sada samo grad Pančevo naplaćuje naknadu po oba osnova.

Uz član 27.

Ovim članom se uređuju rokovi za podnošenje prijave za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, pri čemu je rok izmenjen sa 31. jula na 30. april svake godine, čime bi se rokovi uskladili sa rokovima za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno ostavio dodatni rok za podnošenje prijave.

Takođe, uređen je rok podnošenja prijave (mesečna obaveza) za obveznika iz člana 134. stav 1. tačka 2) Zakona, do 15. u narednom mesecu.

Uz član 28.

Ovim članom uređuju se oslobođenja od plaćanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava (u cilju realnog sagledavanja budžetskih prihoda i rashoda direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava), stambene zajednice i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja (aktivnosti koje obavljaju imaju neznatan uticaj na životnu sredinu), preduzetnika za vreme prekida obavljanja delatnosti koje registruje u skladu sa zakonom o registraciji (za vreme prekida obavljanja delatnosti ne može vršiti uticaj na životnu sredinu); udruženje - nedobitna organizacija, crkva i verska zajednica koja se finansira isključivo od članarina, članskih doprinosa, donacija, dotacija, subvencija i sl, upravljači nacionalnih parkova, javna preduzeća koja gazduju šumama i šumskim zemljištem.

Uz član 29.

Predloženo je da se kao obveznik naknade briše fizičko lice osim za motorna vozila, kao i da se briše obaveza plaćanja naknade za lekove koji posle isteka roka postaju posebni tokovi otpada. Dosadašnje rešenje je bilo neprimenjivo u praksi, jer se carinska tarifa razlikuje u odnosu na proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada u prilogu zakona, dok je naknada za lekove u pojedinim slučajevima bila veća od cene samog leka.

Uz član 30.

Briše se procenat PDV-a kao osnovica naknade za električne i elektronske proizvode, a kao osnovica propisuje se iznos PDV-a po komadu proizvedenih, odnosno uvezenih elektičnih i elektronskih proizvoda (Oprema informatičke tehnologije (IT) i telekomunikacija). Navedeno iz razloga što se visina naknade utvrđuje kao % od PDV-a.

Takođe se briše osnovica za utvrđivanje naknade za lekove čime se vrši usaglašavanje sa predloženim izmenama u članu 29. ovog zakona.

Uz član 31.

Vrše se neophodna usaglašavanja sa izmenama predloženim u članu 29. i briše se visina naknade za lekove koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada.

Uz član 32.

Uređuje se da utvrđivanje naknade za motorna vozila vrši nadležni carinski organ, na dan obračuna uvoznih dažbina. Takođe, uređuje se pravo na žalbu na rešenje.

Uz čl. 33. i 34.

Precizira se da kategorije obveznika koje su oslobođene podnošenja izveštaja nisu ni obveznici naknade. Pored toga, uređuju se pojmovi velikih nepokretnih industrijskih mašina i time se otklanjaju nedoumice u praksi šta se pod istim pojmovima podrazumeva radi pravilne primene propisanog oslobođenja.

Takođe, propisuje se oslobođenje od plaćanja naknade za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada kao i oslobođenje od obaveze dostavljanja izveštaja Agenciji kada se nabavljaju za službene potrebe stranih diplomatsko - konzularnih predstavništava (u daljem tekstu DKP), lične potrebe šefova stranih DKP, ukučujući i članove njihovih porodica.

Uz član 35.

Precizira se period za koji se donosi rešenje nadležnog organa. Naime, utvrđivanje naknade za ambalažu vrši se rešenjem za kalendarsku godinu.

Uvodi se pravo na žalbu na rešenje koje donosi ministarstvo zaštite životne sredine.

Uz čl. 36. i 37.

Predloženim izmenama vrše se preciziranja naknade za neposredno zagađivanje voda i precizira da se za utvrđivanje naknade uzima izmerena ukupna količina ispuštene otpadne vode na godišnjem nivou. Navedena izmena utiče i na izmenu formule u Prilogu u delu 8.1. (ne vrši se množenje sa 365 dana). Pored navedenog, izvršeno je smanjenje visine naknade u Tabeli 8.1. Visina naknade za neposredno zagađenje voda za projektovane prečišćene otpadne vode sa 10 dinara na 0.010 din, odnosno za ispuštanje neprečišćene ili nedovoljno prečišćene otpadne vode sa 25 dinara na 0,025 dinara. Pored toga vrši se preciziranje godišnje visine naknade za neposredno zagađivanje voda.

Uz član 38.

Ovim članom izvršeno je preciziranje da se samo za delove lučke infrastrukture u proglašenom lučkom području za čije se korišćenje plaća naknada deo tog prihoda uplaćuje lučkom operateru.

Uz član 39.

Predložena je izmena da se naknada ne utvrđuje ugovorom, već rešenjem, kao i da je dozvoljena žalba na rešenje.          

Uz član 40.

Ovim članom uređuju se pojmovi infrastrukturne naknade, troškova izgradnje, naknade eksternih troškova, troška zagađenja vazduha, troška štetnog uticaja buke zbog saobraćaja, ponderisane prosečne infrastrukturne naknade, ponderisane prosečne naknade za eksterne troškove, koji su trenutno propisani zakonom koji uređuje puteve. Navedenim se postiže racionalnost u uređenju propisa imajući u vidu da su navedeni pojmovi u vezi sa utvrđivanjem visine naknade za puteve. Istovremeno se preuzimaju odredbe Direktive 1999/62/EZ.

Pored navedenog predloženo je da se propiše da se visina naknade-putarine uvećava na osnovu dužine putnog objekta (tunel, most, vijadukt i sl) koje vozilo prelazi na javnom putu i to: za mostove i vijadukte za 50% i za tunele za 100%, s obzirom da su značajno veći troškovi za održavanje navedenih objekata u odnosu na troškove održavanja puta.

Naime, održavanje tunela podrazumeva sledeće godišnje aktivnosti koje se ne izvode na otvorenoj deonici puta:

•           pregled i održavanje zatvorenog sistema za odvodnjavanje u kome je uključeno i održavanje separatora (čišćenje separatora minimum jednom godišnje)

•           pranje tunela, kako površina na kojima se odvija saobraćaj, tako i betonske obloge tunela

•           održavanja sistema za upravljanje saobraćajem (znakovi sa izmenjivim sadržajem, različiti sistemi za obaveštenje unutar tunela)

•           održavanje sistema za zaštitu od požara

•           održavanje sistema za osvetljavanje tunela

•           održavanje kolovoza u tunelu (uglavnom se kod dužih tunela od 500m radi betonski kolovoz, čije je održavanje skuplje i kompleksnije nego asfaltnih kolovoza)

•           održavanje sistema za ventilaciju tunela

•           obavezno imenovanje upravnika tunela

•           obavezno uspostavljanje tehničkog centra koji 24 časa prati stanje aktivnih sistema i saobraćaja u tunelu, kao i na njegovim prilazima

•           definisanje i poštovanje raznih procedura u slučaju vanrednih događaja, kod većih tunela stalno prisustvo vatrogasnih službi

•           troškovi izgradnje se značajno uvećavaju kod složenih i dugih tunela zbog kompleksnosti izgradnje

•           bilo koja popravka na objektu, gledano po metru dužnom konstrukcije skuplja nego popravka metra dužnog puta i da se troškovi značajno uvećavaju kod dužih i složenijih tunela.

Ukupna dužina 12 tunela na putevima pod naplatom (tuneli na državnom putu A1 (Manajle, Predejane), tuneli na državnom putu A2 (Brančić, Veliki Kik, Savinac, Šarani, Brđani) i tuneli na državnom putu A4 (Bancarevo, Sarlah, Sopot, Pržojna padina, Progon)) iznosi 8,7 km, a projektovani prihod iznosio bi 196,7 miliona dinara.

Održavanje mostova podrazumeva sledeće godišnje aktivnosti (ove aktivnosti se ne izvode na otvorenoj deonici puta):

•           pranje dilatacionih sprava dva puta godišnje,

•           pranje ležišta minimum jednom godišnje,

•           pranje celog objekta dva puta godišnje (obavezno posle zimske službe),

•           održavanje betonskih površina (intenzivnije propadanje betonskih površina i metalnih sklopova usled negativnog dejstva soli za posipanje kolovoza),

•           održavanje zatvorenog sistema za odvodnjavanje u kome je uključeno i održavanje separatora (čišćenje separatora minimum jednom godišnje),

•           složeniji pregled stanja, iziskuje specijalnu opremu i mehanizaciju za pregled,

•           veći troškove izgradnje, koji se značajno uvećavaju kod složenih i dugih mostova i

•           bilo koja popravka na objektu, gledano po metru dužnom konstrukcije je skuplja nego popravka metra dužnog puta, troškovi se značajno uvećavaju kod dužih i složenijih mostova, gde je za najmanju popravku na konstrukciji potrebna montaža skela.

Na putevima pod naplatom registrovano je 299 mostova, vijadukata 13 ukupne dužine 18,5 km, a projektovani prihod iznosio bi 274,01 miliona dinara.

Takođe, imajući u vidu da je trenutno propisano da se za državne puteve i ulice visina naknade uređuje aktom upravljača državnog puta, na isti način se precizira da se iznos naknade za određenu deonicu javnog puta i spisak putnih objekata koji se naplaćuju za opštinske puteve, odnosno ulice, utvrđuje odlukom upravljača opštinskog puta, odnosno ulice, uz saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, u skladu sa kriterijumima i visinom naknade koji su propisani ovim zakonom.

Uređuje se i pravni osnov za bliže uređenje osnovnih načela za raspodelu troškova, minimalnih zahteva za naplatu za eksterne troškove, okvirnog utvrđivanja vrste vozila u odnosu na broj osovina i stepena oštećenja kolovoza, načina i postupka oslobađanja od naplate putarine, aktom ministra nadležnog za poslove saobraćaja. Navedena ovlašćenja se uređuju u cilju nastavka usklađivanja sa Direktivom 1999/62/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o naknadama koje se naplaćuju za korišćenje određenih infrastruktura za teška teretna vozila. Navedenim pravilnikom se uređuje i precizira postupak oslobođenja od plaćanja putarine i usklađivanje sa Aneksom 0 Direktive koji propisuje granične vrednosti emisije izduvnih gasova motornih vozila (EURO 0 do EURO 6), u cilju nastavka usklađivanja sa navedenom direktivom Evropske unije.

Uz član 41.

Ovim članom se uređuje naplata putarine putem uređaja za ENP u “pripejdˮ sistemu kroz avansnu uplatu sredstava na uređaj za ENP ili u “postpejdˮ sistemu (uz prethodno zaključen ugovor sa upravljačem puta ili ovlašćenim distributerom) na osnovu ispostavljenih računa za ostvareno korišćenje puteva i usklađivanje sa praksom. Naime, usaglašeno je postupanje sa praksom da se plaćanje može vršiti elektronskim putem u “postpejdˮ sistemu, uz prethodno zaključen ugovor.

Takođe, precizira se da za vozila IA kategorije nije omogućena elektronska naplata putarine iz tehničkih razloga, kao i obaveza korisnicima motornih vozila IV kategorije (vozila čija najveća dozvoljena masa prelazi 12000 kg) da plaćaju putarinu isključivo upotrebom uređaja za ENP, sa odloženom primenom. Prolazak IV kategorije vozila kroz naplatnu rampu, bez zaustavljanja, ima znatan uticaj i na smanjenje emisije štetnih gasova.

Precizirano je da gradsku kartu mogu koristiti sva fizička lica koja imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave, dakle i opština i gradova koje imaju zaključen ugovor sa upravljačem puta. Predlaže se brisanje dela odredbe koji se odnosi na jedno putničko vozilo u vlasništvu podnosioca, jer se u praksi često dešava da fizička lica imaju više putničkih vozila, kao i da vozila koriste po ovlašćenju a ne po osnovu vlasništva.

Uz član 42.

Ovim članom se uređuje postupak naknadne naplate putarine u slučaju izbegavanja redovne naplate putarine (prolaska javnim putem bez naplate putarine). Uređuje se način utvrđivanja, visina putarine u slučajevima kada obveznik izbegne redovnu naplatu putarine. Ovaj postupak je do sada bio uređen Pravilnikom o plaćanju posebne naknade (putarine) za upotrebu državnih puteva (autoputeva i poluautoputeva) u Republici Srbiji (broj: 953-4846/14-14 od 25. marta 2014. godine) Javnog preduzeća “Putevi Srbijeˮ.

Uz član 43.

Precizira se da za vozila koja su oslobođenja plaćanja putarine (npr. MUP-a, mobilisana vozila za potrebe Vojske Srbije) a nisu vidno obeležena kroz naplatne stanice prolaze samo pomoću uređaja za ENP, umesto dozvole za besplatan prolazak. Navedeno bi omogućilo prolazak službenih vozila bez zaustavljanja, kao i jasnu i preciznu evidenciju vozila koja koriste to pravo.

Pored navedenog preciziraju se uslovi za izdavanje dozvole za besplatan prolazak kroz naplatne stanice osoba sa utvrđenim invaliditetom, kako bi upravljač javnog puta izbegao diskriminaciju pojedinih osoba sa invaliditetom, naročito maloletnih invalidnih lica.

Takođe, uređuje se da se plaćanja putarine oslobađaju i vozila za prevoz lica i materijalnih dobara u okviru domaćih i međunarodnih humanitarnih akcija u slučaju zvanično proglašenih vanrednih situacija (elementrnaih nepogoda, ratnih sukoba, epidemija bolesti i sl). Precizira se da se oslobođenje odnosi na vozila angažovana u međunarodnim misijama, a ne samo na vozila međunarodnih mirovnih misija. Takođe se precizira da se dozvola za oslobođenje od plaćanja putarine za prethodno navedena vozila izdaju za pojedinačnu vožnju. Posebno su izdvojena vozila Crvenog krsta, Zavoda za transfuziju krvi koja ne mogu planirati akcije najmanje tri dana pre realizacije humanitarne aktivnosti, kako bi se zadovoljila forma podnošenja zahteva.

Uređuju se novi popusti i to za korisnike EURO emisijskih razreda za vozila IV kategorije, kao i za korisnike vozila na električni pogon, čime se vrši delimično usklađivanje sa Direktivom 1999/62/EZ Evropskog parlamenta i saveta. Mogućnost ostvarivanja popusta za korisnike,,EUROˮ emisijskog razreda, preporučena je Direktivom 1999/62/EZ, o naknadama za korišćenje određene infrastrukture za teška teretna vozila, dok je Pravilnikom o tehničkim i tehničko-eksploatacionim uslovima koje mora ispunjavati teretno vozilo ili skup vozila kojim se obavlja prevoz tereta u drumskom saobraćaju i obrascima potvrda o ispunjavanju ovih uslova (,,Službeni glasnik RSˮ, br. 14/17, 51/22 i 75/22) utvrđen način dokazivanja ispunjenosti tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača i tehničko-eksploatacionih uslova u pogledu bezbednosti za vozila preko 3.500 kg. Mogućnost ostvarivanja popusta za vozila na električni pogon podstiče upotrebu tzv. “čistih vozilaˮ, sa smanjenom emisijom štetnih gasova, a sve u cilju smanjenja zagađenja životne sredine. Primena navedenog stava počinje donošenjem podzakonskog akta.

Uz čl. 44 - 48.

Precizira se obveznik naknade, odnosno da fizičko lice koje delove putnog zemljišta koristi za sopstvene potrebe nije obveznik naknade. Pored toga novim stavom 2. precizira se pojam putnog zemljišta i njegovog korišćenja, kako bi se nedvosmisleno uredio osnov naplate predmetne naknade.

Naime, u dosadašnjoj primeni Zakona uočeno je da termin “korišćenjeˮ nije adekvatan, jer korisnici isti bukvalno tumače, te smatraju da ukoliko ne koriste svoj objekat koji ima omogućen priključak na državni put, ne koriste ni delove putnog zemljišta, te iz tih razloga naknadu ne treba da plaćaju. Osnov za plaćanje naknade je činjenica postojanja priključka na državni put, pa je obveznik naknade vlasnik nepokretnosti koja se priključuje na javni put, osim fizičkog lica koji priključak koristi za sopstvene potrebe, uključujući i neposrednog držaoca nepokretnosti koji je priključen na javni put bez rešenja nadležnog organa o ispunjenosti uslova za izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnog priključka nadležnog organa.

Precizira se osnovica naknade za korišćenje delova putnog zemljišta, radi jasnije primene načina utvrđivanja osnovice naknade za korišćenje delova putnog pojasa, čime se otklanja nedoumica u praksi da li je obveznik lice koje svoj objekat ne koristi. Naime, osnov za plaćanje naknade je činjenica da je omogućen priključak na državni put, bez obzira da li objekat koriste ili ne.

U članu 204. stav 1. Zakona, precizira se da je visina naknade za korišćenje putnog zemljišta državnog puta i drugog zemljišta koje koristi upravljač puta u Prilogu utvrđena u godišnjem iznosu, čime se otklanjaju nedoumice koje su se javile u praksi da li je visina naknade u Prilogu iskazana na mesečnom ili godišnjem nivou. Navedeno se precizira i u Tab.11. i 11.1 u Prilogu 10.

Predlaže se da se naknada za korišćenje delova putnog zemljišta državnog puta umesto putem ugovora utvrđuje rešenjem, a da se plaćanje vrši na mesečnom nivou.

Uređuje se obaveza obveznika predmetne naknade (koji su podneli zahtev za izdavanje odobrenja na saobraćajni priključak kao i lica čiji saobraćajni priključak je izgrađen bez dozvole nadležnog organa) da dostavi dokaze o površini zauzetog putnog zemljišta državnog puta i drugog zemljišta koje koristi upravljač državnog puta, kao i podatke o identifikaciji lica koje je izgradilo saobraćajni priključak. Naime, praksa je pokazala da pojedini korisnici odbijaju da dostave tehničku dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje površine zauzeća delova putnog zemljišta, i na taj način izbegavaju plaćanje naknade. Takođe, se precizira datum početka, odnosno prestanka utvrđivanja naknade.

Predlaže se oslobođenje za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava.

Uz čl. 49 - 50.

Uređuje se da se naknada za postavljanje instalacija na državnom putu utvrđuje rešenjem umesto ugovorom kao što je bilo do sada propisano, imajući u vidu da se radi o javnom prihodu, za čije utvrđivanje i naplatu je Zakonom preneto ovlašćenje na upravljače puteva.

Takođe, predlaže se oslobođenje za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava.

Uz čl. 51-61.

U članu 51. Predloga zakona (odnosi se na član 215. Zakona) vrši se terminološko usaglašavanje naziva naknada sa Zakonom o železnici pa se pojam železničko područje zamenjuje pojmom “pružni pojasˮ.

Predložena je i izmena naziva naknade za korišćenje poslovnog i reklamnog prostora, u cilju pojednostavljenja.

U članu 52. Predloga zakona (član 216. Zakona) precizira se da je korisnik industrijske železnice obveznik naknade za priključenje indrustrijskog koloseka na javnu železničku infrastrukturu.

U člana 53. Predloga zakona (član 219. Zakona) precizirani su pojmovi poslovnog prostora, reklamnog prostora i objekata u smislu naknade za privremeno korišćenje poslovnog i reklamnog prostora u pružnom pojasu. Navedenom izmenom precizira se predmet utvrđivanja predmetne naknade.

U čl. 54. i 55. Predloga zakona (odnose se na čl. 220. i 221. Zakona) predstavljaju terminološka usaglašavanja sa izmenjenim nazivom predmetne naknade.

Izmenama člana 222. Zakona (član 56. Predloga zakona) promenjen je period utvrđivanja naknade sa mesečnog na kalendarsku godinu, radi pojednostavljenja administriranja, a plaćanje se vrši mesečno na osnovu ispostavljene fakture (zbog obračunavanja poreza na dodatu vrednost). Promena perioda utvrđivanja naknade, u konkretnom slučaju ne dovodi do izmene plaćanja naknade.

Predlaže se oslobođenje od plaćanja naknade za korišćenje poslovnog i reklamnog prostora za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava. Navedenom izmenom se vrši usklađivanje sa članom 19. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, kojim je propisano da direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti, osim organizacija za obavezno socijalno osiguranje, koji koriste poslovni prostor i pokretne stvari kojima upravljaju drugi korisnici javnih sredstava, namiruju samo troškove po tom osnovu. Naime, isto je ustaljena praksa i uređeno je zakonima koji su uredili budžet prethodnih godina.

U čl. 58-61. Predloga zakona (koji se odnosi na čl. 223-226. Zakona) se vrši terminološko usaglašavanje sa Zakonom o železnici pa se pojam železničko područje zamenjuje pojmom “pružni pojasˮ. Pored toga, u članu 226. Zakona menja se period za utvrđivanje naknade sa mesečnog perioda na kalendarsku godinu, u cilju smanjenja administriranja naknade za privremeno korišćenje delova zemljišta pružnog pojasa. Navedena izmena nema uticaja na dosadašnje plaćanje predmetne naknade, koja će se i dalje vršiti na mesečnom nivou, na osnovu ispostavljene fakture (neophodno je radi obračuna PDV koji se ne može utvrditi rešenjem, s obzirom da se konačan račun može izdati tek nakon izvršene usluge).

Uz čl. 62 - 66.

Predlaže se da se korišćenje površine objekta, odnosno sredstva za oglašavanje koje se postavlja na površinama koje nisu javne, kada se takvim korišćenjem vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, definiše kao javna površina u smislu Zakona, imajući u vidu da je Zakonom stvoren osnov za naplatu naknade za postavljanje reklame i na površinama, izvan javne površine. Uređeni su pojmovi neposrednog uticaja na raspoloživost javne površine, kao i neposrednog uticaja na kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine.

Precizira se da je osnovica površina koja je utvrđena dozvolom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, odnosno drugim aktom nadležnog organa u slučaju korišćenja javne površine bez dozvole nadležnog organa.

Takođe, kriterijumi su uređeni tako da se odnose na korišćenje javne površine za postavljanje privremenih objekata, kao i sredstava za oglašavanje.

Uređen je način utvrđivanja naknade u slučaju kada se inspekcijskim nadzorom utvrdi korišćenje javne površine bez odobrenja nadležnog organa, i to: osnovica i visina naknade.

Takođe su uređena i uvećanja naknade za 50% u slučaju korišćenja javne površine bez dozvole, odnosno umanjenja naknade za 50% u slučaju korišćenja druge površine za oglašavanje, ako se vrši uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine.

Uređuje se i da se ne smatra prekoračenjem roka za zauzimanje javne površine kada istekne rok iz pismene izjave investitora u situaciji kada ne postoje saobraćajno-tehnički uslovi za izdavanje dozvole u traženom vremenskom periodu od strane nadležnog organa JLS, ako je zahtev sa kompletnom dokumentacijom blagovremeno podnet.

Pored navedenog, uređuje se i oslobođenje za Crveni krst Srbije i nedobitne organizacije kada sprovode aktivnosti od opšteg interesa koje se finansiraju sredstvima jedinice lokalne samouprave.

Uz član 67.

U naknadi za korišćenje prirodnog lekovitog faktora uređuje se umesto visine naknade, najviši iznos naknade, pri čemu se propisuje osnov jedinici lokalne samouprave da svojim aktom uredi visinu naknade ali najviše do iznosa naknade propisanog Zakonom.

Uz član 68 -73.

U čl. 258, 259, 263, 266, 268, 269. i 271. Zakona vrši se terminološko usklađivanje sa Zakona o elektronskim komunikacijama (“Službeni glasnik RSˮ, broj 35/23), tako da se npr. u tekstu reči: “regulatorna agencijaˮ zamenjuju se rečima: “regulatorno teloˮ, reči: “operator elektronskih komunikacionih mrežaˮ rečima: “privrednih subjekata.

Pored toga, brisan je član 264. Zakona kojim je propisana visina naknade za privremeno korišćenje radio-frekvencija, a visina naknade za privremeno korišćenje radio-frekvencija utvrđuje se u okviru Priloga 16.

Predlaže se i izmena olakšice za organe odbrane i bezbednosti, kako bi se preciznije definisalo korišćenje radio-frekvencija, odnosno radiofrekvencijskog spektra, u okviru frekvencijskih opsega koji Planom namene nisu određeni za posebne namene, sa stanovišta plaćanja naknade tako da je umesto dosadašnje olakšice propisano oslobođenje, a za korišćenje način korišćenja radio-frekvencije bez pribavljanja pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija van onih koje su određene nacionalnim notama Plana namene plaća se 10% vrednosti odgovarajuće naknade. Predloženi iznos naknade u slučajevima kada nacionalnim notama Plana namene nije određen način korišćenja radio-frekvencija, odnosno radiofrekvencijskog spektra, bez pribavljanja pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija, odnosno radiofrekvencijskog spektra u navedenim slučajevima je utvrđen imajući u vidu značaj i funkciju organa odbrane i bezbednosti, kao i činjenicu da su u pitanju budžetski korisnici.

Uz član 74.

Precizira se da se i naknada za korišćenje opštinskih puteva i ulica uplaćuje na račun upravljača opštinskih puteva i ulica, a vrši se i terminološko usklađivanje sa Zakonom o elektronskim komunikacijama.

Propisan je rok za dostavljanje izveštaja kao i podaci koje je potrebno da sadrži. Propisan pravni osnov za donošenje podzakonskog akta koji bi bliže uredio način i podnošenje izveštaja.

Uz član 75.

 Predlaže se dopuna člana kako bi se izvršilo usklađivanje sa postojećim odredbama Zakona, u smislu da su i nadležni organ autonomne pokrajine kao i korisnik šuma i šumskog zemljišta takođe lica nadležna za utvrđivanje i naplatu naknade.

Uz član 76.

 Predlaže se izmena u smislu da se na postupak utvrđivanja i naplate naknada koje utvrđuju javna vodoprivredna preduzeća vrši shodna primena odredaba zakona kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija, a da se na postupke prinudne naplate drugih lica nadležnih za utvrđivanje naknada primenjuje zakon o izvršenju i obezbeđenju.

Uz član 77.

Precizira se da se obaveza vođenja evidencije obveznika odnosi i na organ nadležan za prijem propisanog obrasca naknade koju je obveznik dužan sam da obračuna i plati naknadu.

Uz član 78.

U članu 274. stav 1. tačka 1) Zakona brisane su kaznene odredbe u vezi sa nepostupanjem u skladu sa članom 194. i članom 198. stav 1. iz razloga što je ovim zakonom propisan način i postupak naknadne naplate putarine, kao i nepostupanje u skladu sa članom 205. stav 3. Zakona, jer se u skladu sa ovim zakonom naknada utvrđuje rešenjem, pa se može naplatiti u postupku prinudnog izvršenja.

Propisuje se kaznena odredba korisniku šume ako naplaćuje obvezniku zakupninu za šumsko zemljište u državnoj svojini koje se koristi za nešumske namene iz člana 63. stav 2. zakona.

Pored navedenog briše se tačka 8) imajući u vidu da se ponavlja kaznena odredba propisana u tački 1) istog člana, a u tački 9) se dodaje kaznena odredba za nepostupanje po članu 201. Zakona.

Uz član 79.

Izmenama u Prilogu 1. Tabela 2. predloženo je povećanje visine naknade za primenjena geološka istraživanja i naknade za zadržavanje istražnog prostora za 16.67%. Visina ove naknade nije izmenjena od 2015. godine, a predloženo povećanje je manje u odnosu na indeks rasta potrošačkih cena za period od 1. oktobra 2020. do 30. septembra 2021, odnosno za period od 1. oktobra 2021. do 30. septembra 2022. godine. Pored toga, stimuliše se obveznik naknade da skrati period istraživanja i površinu istražnog prostora, imajući u vidu da je praksa pokazala da zbog niske naknade obveznici koriste istražni prostor u dugom periodu bez obzira što na tom prostoru nisu u dovoljnoj meri valorizovani rezultati istraživanja. Na ovaj način doprinosi se efikasnijem i dinamičnijem procesu geoloških istraživanja i bržem započinjanju eksploatacije.

Izmena visine naknade u Prilogu 1, Tabeli 3. red. br. 7. tačka 1) za kvarcni pesak predložena je iz razloga što je tržišna vrednost kvarcnog peska (kreće se u rasponu od 2.550 dinara /toni za vlažan do 8500 za suvi kvarcni pesak) znatno veća u odnosu na tržišnu vrednost građevinskog peska (350 do 400 dinara po toni građevinskog peska), građevinskog šljunka i kvarcnog peščara, a naknade su utvrđene u približnom iznosu (za građevinski pesak iznosi 24,38 dinara po toni, a za kvarcni pesak 28,79 dinara po toni). Pored toga, navedenom izmenom se približava visina naknade za kvarcni pesak sa visinom koja je propisana u okviru naknade za izvađeni rečni nanos.

Uz član 80.

Izmene u Tabeli 2, u Prilogu 2, neophodne su radi usklađivanja sa izmenama izvršenim u čl. 6. i 7. ovog zakona, i njima se uređuje visina komprimovanog i utečnjenog prirodnog gasa.

Uz član 81.

Navedenom izmenom, koja je rezultat brisanja oslobođenja za korišćenje zemljišta za poljoprivrednu proizvodnju, dodaje se osnov za korišćenje zemljišta za poljoprivrednu proizvodnju kako bi se smanjila visina naknade kada se cela zemljišna parcela koristi za poljoprivrednu proizvodnju.

Predloženom izmenom u Tabeli 4. briše se osnov naplate za izgradnju vikend kućica (stalni objekti) jer gradnja nije dozvoljena, a za postojeće vikend kuće se proširuje za površinu okućnica.

Uz član 82.

Izmenama u Tabeli 1, u Prilogu 4. uređena je visina naknade za uzgoj riba u toplovodnim ribnjacima kada ne postoje uređaji za merenje. Pored toga, ispravlja se uočena greška u tač. 9. i 10. pod kojima je umesto visine naknade u koloni visina bila uneta osnovica za obračun naknade. Izmena nema uticaja na postupanje u praksi (iz opisa je vidljiv način utvrđivanja visine naknade).

Pored toga, izmenama Tabela 3-7. vrši se usklađivanje jedinice mere građevinskog zemljišta pod stambenim objektima i objektima namenjenim za obavljanje delatnosti u tabelama sa jedinicom mere koja je propisana članom 86. Zakona.

Uz član 83.

Izmenom u Prilogu 5. Tabela 1. precizira se postojeći osnov za naplatu naknade jer se naknada naplaćuje za korišćenje zemljišta a ne objekta za obavljanje energetske delatnosti. Ispravljaju se greške u numeraciji rednih brojeva. Precizira se da se naknada za korišćenje zaštićenih područja naplaćuje pored reklamnih filmova i za druge komercijalne video materijale (spotove).

U Tabeli 2. precizira se da se naknada plaća za sve vikendice i druge nekomercijalne objekte, a u Tabeli 6. menja se da se za svu decu školskog uzrasta od 7-18. godina naplaćuje manja cena karte.

U Tabeli 7. povećana je visina naknade za korišćenje zaštićenog područja po osnovu objekata koji svojim izgledom narušavaju zaštićeno područje.

Uz član 84.

Izmenom u Prilogu 6, Tabeli 1. vrši se neophodno usklađivanje sa propisanim iznosom naknade za plastične kese, kao i smanjenje visine naknade za kese sa 26.644,26 na 8.000,00 dinara po toni iz razloga navedenih uz član 21. ovog zakona.

Izmenom u Prilogu 6, Tabeli 2. vrši se neophodno usklađivanje sa izmenama izvršenim u članu 24. ovog zakona.

Uz član 85.

Brisanje Tabele 6, iz Priloga 7. je neophodno imajući u vidu da je osnov za naplatu naknade za lekove koji se sakupljaju od građana brisan odredbom člana 29. ovog zakona.

Izvršene su određena preciziranja i korekcija načina obračuna naknade za neposredno zagađenje voda u delu 8. Visina naknade za zagađenje voda.

U Tabeli 8.1. Visina naknade za neposredno zagađenje voda, smanjena je visina naknada za ispuštanje projektovane prečišćene vode sa 10 dinara dnevno po kilogramu zagađenja na 0,010 dinara dnevno po kilogramu zagađenja odnosno naknade za ispuštanje neprečišćene ili nedovoljno prečišćene otpadne vode sa 25 dinara dnevno po kilogramu zagađenja na 0,025 dinara dnevno po kilogramu zagađenja. Navedeno smanjenje je neophodno s obzirom da je praktična primena pokazala da trenutna visina naknade predstavlja veliko opterećenje za obveznike.

Pored navedenog, menja se obračun naknade za neposredno zagađenje voda, tako što se precizira da se svi parametri utvrđuju na godišnjem nivou, pa se stoga briše 365 iz formule.

Uz član 86.

Izmenom u Prilogu 10, precizira se u napomeni u tački 5. da se navedeni obračun primenjuje za prekoračenja iskazana u Tabeli 6.

U naslovu i zaglavlju Tabele 11. vrši se preciziranje da je visina naknade za korišćenje delova putnog zemljišta i drugog zemljišta koje koristi upravljač državnog puta, pored državnih puteva I i II reda, a koje obveznik naknade koristi za pristup i izgradnju objekta, osim fizičkog lica koje zemljište koristi za sopstvene potrebe utvrđena na godišnjem nivou.

U Tabeli 11.1. vrši se neophodno usaglašavanje sa izmenom izvršenom u članu 46. ovog zakona.

U Tabeli 14. precizirano je da se naknada pored elektro i gasnih instalacija plaća i za toplovodne instalacije.

Uz član 87.

Izmenama u Prilogu 11, Tab. 2, 3, 4.1, 4.3. i 5.3. izvršena su usklađivanja sa nazivima lokacija koje postoje u praktičnoj primeni, a na koje se odnose propisane visine naknade.

Pored toga, u Tabeli 2. koloni 3. precizirano je da se iznos naknade odnosi na početnu cenu

U Tab. 4.1 - 4.3. izvršena je izmena visine naknada, i uređeno da je visina naknada propisana u mesečnom iznosu, što u krajnjem ishodu predstavlja povećanje visine naknade u odnosu na postojeću. Naime, prilikom izrade Zakona nije precizirano da je visina naknade u predmetnim tabelama iskazana u mesečnom iznosu, što je prouzrokovalo da se zbog utvrđivanja naknade za korišćenje prava službenosti prolaza u godišnjem nivou podrazumeva da su i visine naknade propisani na godišnjem nivou. U tom momentu naknada je smanjena 12 puta. Sada se predlaže povećanje za 6 puta što je i dalje ispod visine naknade iz 2017. godine. Takođe, zbog povećanja je predloženo da se naknada postepeno povećava, tako da je prelaznom normom uređeno umanjenje visine naknade (75%, 50%, odnosno 25%) do 2027. godine.

 Uz član 88.

U Prilogu 13, izmenjena je (povećana) visina naknade za prirodni lekoviti faktor sa 25 din. po m3 na 100 din. po m3. Navedeni predlog je dat kao mera zaštite prirodnog lekovitog faktora od prekomerne upotrebe, što prethodna visina naknade nije mogla da obezbedi. Takođe, predloženo je postepeno podizanje visine naknade do 2027. godine.

Uz član 89.

Predlaže se promena maksimalnog iznosa naknade za ulazak u turistički prostor za punoletnog posetioca sa 1234,00 dina na 1500,00 dinara, iz razloga što u okviru poseta npr. Tvrđavi Golubac postoji ponuda penjačkih tura koje zahtevaju posebno obučene i opremljene pratioce i male grupe posetilaca. Predmetne ponude su atraktivne ali iziskuju velike troškove za angažovanje ljudi i opreme i posebno obučavanje pratilaca.

Uz član 90.

 U prilogu 15. izvršene su izmene usled izmena Plana o izmenama Plana numeracije (“Službeni glasnik RS”, broj 115/22) kojim se uvode novi nacionalni odredišni kodovi za javnu mobilnu komunikacionu mrežu koji počinju cifrom “5” i predviđa promenu namene pristupnog koda 78a, koji je pre izmene Plana numeracije bio namenjen za uslugu glasanja telefonom, a koji je nakon izmene predviđen za usluge funkcionalne mreže. Brojevi sa pristupnim kodom 78a a=0,1…9 bili su namenjeni za usluge kod kojih je poziv višestruko skuplji od uobičajenih korisničkih poziva i kod kojih korisnik plaća uslugu preko više cene telefonskog poziva. Godišnja naknada za korišćenje tih brojeva predloženo je da bude u istoj kategoriji kao i naknada za brojeve sa pristupnim kodovima 72 i 76.

Pristupni kodovi koji počinju sa 78a nisu se koristili dugi niz godina što daje razlog da se ova usluga ukine u Planu numeracije. Predložene izmene su neophodne kako privredno društvo Infrastruktura železnica Srbije a.d. i budući korisnici ove numeracije, ne bi plaćali nesrazmerno visoku naknadu za korišćenje brojeva sa odredišnim kodom koji počinju ciframa 78.

 Uz član 91.

Primena novih tehnologija u radio-komunikacijama, kao što je npr. korišćenje radio-frekvencija za bazne stanice u okviru GSM-R digitalnog radio-dispečerskog sistema (GSM-Railway - Globalni sistem za mobilne komunikacije - Železnica), uslovljava potrebu i za dopunom Priloga 16. Način utvrđivanja naknade za korišćenje radio-frekvencija, s obzirom da trenutno nije propisana godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencija u privatnoj komunikacionoj mreži za GSM-R bazne stanice sa dupleksnim načinom rada i širinom kanala od 200 kHz.

U prilogu 16. podtačka 2.1. izvršena je izmena formule za izračunavanje navedene godišnje naknade, tako što je dodat koeficijent koji definiše zauzetu širinu kanala. Navedeno omogućava nivelaciju naknade proporcionalno u odnosu na zauzetost radiofrekvencijskog spektra. Uvodi se korišćenje širine kanala od 12,5 KHz i duplo manja naknada u odnosu na širinu kanala od 25 KHz koja je korišćena do sada.

Izmenama podtačke 2. tačka 1. dodaje se vrednost koeficijenta 8 za širinu zauzetog opsega 200 kHz što odgovara tehničkim karakteristikama GSM-R baznih stanica. Vrednost koeficijenta određena je linearnim uvećanjem

U podtačci 2.2 uređen je način obračuna naknade za simpleksne veze i s tim u vezi izvršena je izmena formule za izračunavanje naknade. Navedena izmena je neophodna iz razloga što je do sada Zakon definisao naknadu samo za dvosmerne veze, odnosno, za korišćenje jednog para frekvencija (predajna i prijemna), tako da nije bio uređen način utvrđivanja naknade za simpleksnu vezu. U slučaju XPIC konfiguracije potrebno je naplaćivati naknadu kao da se radi o vezi sa dva para frekvencija, jer na obe lokacije radio-relejne veze postoje dupli primopredajnici u odnosu na vezu sa jednom polarizacijom, i ostvaruje se dupli protok.

Takođe, u cilju efikasnijeg korišćenja postojećih frekvencijskih resursa predlaže se da u slučaju da se na istoj deonici koriste dva ili više susednih kanala u istom radiofrekvencijskom opsegu uz korišćenje horizontalne i vertikalne polarizacije za svaki pojedinačni kanal, visina naknade za prvu polarizaciju utvrđuje u propisanom iznosu, a da se visina naknade za drugu polarizaciju umanji za 80% iznosa propisane naknade.

Pored navedenog, uvedene su dodatne vrednosti za koeficijent Kc, pod i), j) i k) zbog korišćenja većih širina kanala, koji se u praksi primenjuju. U cilju smanjivanja troškova operatora i podsticaja dinamičkog i održivog razvoja širokopojasnih servisa na celoj teritoriji Republike Srbije, predložene su nove vrednosti koeficijenta Kc za veće širine kanala i to: za širinu kanala 56 MHz < B ≤ 80 MHz koeficijent 5.5, za širinu kanala 80 MHz < B ≤ 112 MHz koeficijent 6 a za širinu kanala 112 < B MHz koeficijent 6.5.

Pored navedenog, u podtački 2.3.2. izvršena je izmena obračuna naknade uvođenjem novih frekvencijskih opsega koji su namenjeni prvenstveno za 5G, a na osnovu Plana namene: 700 MHz i 2600 MHz. Navedeno je uslovilo i nove koeficijente u formuli koji su opredeljeni u skladu sa karakteristikama navedenih frekvencijskih opsega.

Takođe, u formuli za izračunavanje visine godišnje naknade po frekvencijskom opsegu Ni, uvodi se novi koeficijent Kd koji je određen načinom rada u dodeljenom frekvencijskom opsegu (Frekvency Division Duplex - FDD ili Time Division Duplex - TDD) koji je za TDD duplo manji jer zauzima duplo manji spektar u odnosu na FDD. Ova promena obračuna nema efekta na postojeći obračun naknade, jer je do sada primenjivan samo FDD način rada.

Novim podtač. 2.3.3. i 2.3.4. propisana je formula za izračunavanje godišnje naknade za korišćenje radio-frekvencije u javnoj komunikacionoj mreži sa fiksnim bežičnim pristupom (uključuje multimedijalne bežične sisteme), ukoliko se pravo korišćenja radio-frekvencije stiče izdavanjem pojedinačne dozvole po zahtevu, odnosno na osnovu javnog nadmetanja. Predmetni način obračuna uređuje se umesto obračuna propisanog u tački 4.3. koja se briše. Naime, Planom namene je više frekvencijskih opsega namenjeno za korišćenje u javnoj komunikacionoj mreži sa fiksnim bežičnim pristupom i mogu se dodeljivati različite širine kanala.

Na osnovu Plana namene definisan je radiofrekvencijski opseg namenjen za mobilnu satelitsku službu CGC (Complementary Ground Component) širine 2 x15 MHz (15 MHz UL (Uplink) i 15 MHz DL (Downlink). Predloženom izmenom navedenog Priloga 16, posle tačke 3. dodaje se tačka 3a, koja definiše visinu godišnje naknade za CGC baznu stanicu, što Zakon o naknadama ne reguliše. Po predloženoj formuli po jednoj radio - stanici naknada iznosi 85.500x15=1.282.500,00 dinara, odnosno za tri radio-stanice Inmarsat-a koje pokrivaju teritoriju cele Republike Srbije (neće biti povećanja broja baznih radio-stanica), ukupna godišnja naknada na osnovu predložene visine osnovice od 85.500 dinara iznosi 3.847.500,00 dinara. Kao napomena, Inmarsat je satelitska telekomunikaciona kompanija u službi Evropske vazduhoplovne mreže (European Aviation Network) za pružanje globalnih mobilnih usluga. Na nivou Evrope joj je dodeljen za rad frekvencijski opseg 2x15 MHz (definisano i u Planu namene).

U podtački 4.2. dodat je novi stav kojim se propisuje visina naknade za korišćenje radio-frekvencije za radio stanicu za obeležavanje plovnog puta koja trenutno nije definisana u Zakonu, u iznosu naknade za radio-stanicu na brodu koja radi u VHS opsegu.

Podtačka 4.3. se menja iz razloga što je odredbom člana 3. stav 1. Pravilnika o utvrđivanju naknada za pružanje usluga iz nadležnosti Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (“Službeni glasnik RS”, br. 34/13, 92/20, 87/21 i 112/22-dr. propis) utvrđena naknada za izdavanje dozvole za SAP/SAB, i to za svaku radio-stanicu u iznosu od 5.640,00 dinara. Zakonom o naknadama nije predviđena naknada za korišćenje ovih radio-frekvencija. Dakle, dozvola se može izdati po zahtevu (uglavnom privremene dozvole za SPL) i naplatiti izdavanje, ali ne može se naplatiti korišćenje radio-frekvencija, pri čemu je država uskraćena za ovu vrstu prihoda.

Uvidom u tabelu Plana namene radiofrekvencijskih opsega, kao i odredbe Plana namene, može se utvrditi da je za PMSE primene ili aplikacije, definisan način izdavanja pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija kao način izdavanja po zahtevu. U Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara ne postoji pravni osnov za definisanje iznosa godišnje naknade za korišćenje radio-frekvencija po pojedinačnim dozvolama koje se izdaju po zahtevu za PMSE primene ili aplikacije.

Prema CEPT ERC REC 25-10, definicije PMSE aplikacija, PMSE obuhvata sledeće vrste-kategorije: audio PMSE, video PMSE, kao i servisne radio-veze. Na osnovu navedenog, definisana je godišnja naknada kao naknada koja se odnosi na korišćenje radio-frekvencije za radio-stanicu za terestričke audio i video PMSE aplikacije (uključujući SAP/SAB i ENG/OB) kao i servisne radio veze.

Navedene vrste PMSE aplikacija mogu da koriste po zahtevu strana pravna lica koje u Republici Srbiji ostvaruju poslovno-tehničku, informativnu, naučnu i drugu saradnju sa odgovarajućim organima, organizacijama i drugim licima na osnovu privremene dozvole za korišćenje radio-frekvencije. Visina naknade za korišćenje te dozvole iznosi 20% od iznosa naknade za izdavanje pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencije, odnosno 8.400,00 dinara a na koji način se izjednačavaju naknade za sve korisnike navedenih aplikacija (npr. kao i za video linkove korisnika RTV Vojvodina).

Tačka 5. se menja radi usklađivanja sa odredbama Zakona o elektronskim komunikacijama. U skladu sa prethodnim Zakonom o elektronskim komunikacijama primereni rok važenja privremene dozvole nije mogao biti duži od 60 dana, pa je u skladu sa tom odredbom bila i definisana tačka 5. u Prilogu 16. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Odredbom člana 107. Zakona o elektronskim komunikacijama, propisana je mogućnost izdavanja privremene dozvole za korišćenje radiofrekvencijskog spektra, pri čemu Regulator određuje primereni rok važenja koji ne može biti duži od godinu dana. Predloženom izmenom ove tačke propisuje se visina naknade za privremeno korišćenje radiofrekvencijskog spektra u periodu dužem od 60 dana, i to tako da naknada za privremeno korišćenje radiofrekvencijskog spektra raste proporcionalno periodima korišćenja radio-frekvencija, a maksimalno do godinu dana, kako bi smisao izdavanja privremenih dozvola bio usklađen sa članom 107. stav 2. Zakona o elektronskim komunikacijama.

U novoj tački 6. Priloga 16. uređuje se da se naknada utvrđuje za čitav period važenja dozvole, bez obzira da li se datum početka korišćenja radio-frekvencije i datum od koga dozvola važi podudaraju, čime se postiže da se ne gube prihodi u periodu od datuma važenja dozvole do datuma početka korišćenja radio-frekvencija. Samim postupkom izdavanja dozvola frekvencije iz dozvole se “rezervišu” za datog korisnika i nisu raspoložive za dodelu drugom korisniku u periodu od izdavanja dozvole do početka korišćenja frekvencija, odnosno, sa stanovišta korišćenja frekvencija kao javnog dobra, za ovaj period nekorišćenja a zauzimanja frekvencija država je uskraćena za prihod.

Uz član 92.

Uređuje se postupanje sa obavezama koje su nastale, a nisu plaćene do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i postupanje sa predmetima koji su u toku.

Uz član 93.

Uređuje se način plaćanja akontacija za naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, do utvrđivanje obaveze za 2024. godinu, imajući u vidu da je promenjen rok za plaćanje.

Uz član 94.

Propisan je način usklađivanja dinarskih iznosa naknada za izmenjene iznose naknada.

Uz član 95.

Utvrđuju se rokovi za donošenje podzakonskih akata koje je potrebno doneti na osnovu ovog zakona.

Uz član 96.

Uređuje se rok za dostavljanje podataka o identifikaciji neposrednog držaoca nepokretnosti koji je priključenje na javni put izvršio bez dozvole nadležnog organa.

Uz član 97.

Uređuje se način postepenog povećanja naknade, tj. smanjenja visine naknada za konstituisanje prava službenosti prolaza iz člana 87. ovog zakona i naknade za korišćenje prirodnog lekovitog faktora iz člana 88. ovog zakona, do iznosa propisanog ovim zakonom.

Uz član 98.

Uređuje se umanjenje iznosa naknade za odvodnjavanje za 2023. godinu za 50% za određene kategorije obveznika, odnosno način plaćanja akontacija naknade za odvodnjavanje u 2023. godini.

Uz član 99.

Sadrži informacije o prestanku važenja određenih odredaba Zakona koje se stavljaju van snage odredbama ovog zakona.

Uz član 100.

Uređuje se stupanje na snagu ovog zakona i početak primene istog, odnosno pojedinih odredaba Predloga zakona, za koje se odlaže primena.

 

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 18.08.2023.