PRIVREDNICI SVE TEŽE DOLAZE DO DUGOROČNIH INVESTICIONIH ZAJMOVA
Prema podacima Narodne banke Srbije, domaća kreditna aktivnosti nastavila je da beleži dvocifrene stope rasta i u junu je bila veća za 13,1 odsto, pri čemu je rast kredita privredi iznosio 15,8 odsto, a stanovništvu 9,8 odsto.
Krediti privredi u drugom tomesečju povećani su za 48,3 milijarde dinara, dok je obim novoodobrenih zajmova iznosio 294,9 milijardi dinara, što je za 1,4 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Kako se navodi u avgustovskom izveštaju o inflaciji NBS, preduzeća su u ovom periodu najviše koristila kredite za likvidnost i obrtna sredstva (55,4 odsto), pri čemu su gotovo 60 odsto ovih kredita koristila mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća. Na investicione kredite odnosilo se 25,9 odsto novih zajmova, pri čemu se na segment mikropreduzeća, malih i srednjih preduzeća odnosilo 56,6 odsto ovih kredita.
Kada je reč o kreditima stanovništvu, oni su u ovom periodu povećani za 38,4 milijarde dinara, dok je iznos novoodobrenih kredita u drugom kvartalu iznosio 149,3 milijarde dinara, što je za 1,6 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Građani su najviše uzimali gotovinske kredite, koji su činili 60,5 odsto novih kredita u drugom tromesečju, dok se skoro četvrtina novodobrenih zajmova odnosila na stambene kredite.
Uprkos rastu kreditne aktivnosti, od privrednika se može čuti da su pojedine banke skoro obustavile kreditiranje, dok su druge znatno pooštrile kreditnu politiku. Kako ocenjuje Darko Majstorović, ekonomista i stručni savetnik udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije, za kredite zaposleni u određenim delatnostima gotovo da ne mogu ni da apliciraju, dok je za privrednike dodatno otežavajuća okolnost to što ne mogu da dođu do dugoročnih investicionih zajmova.
“Od 2020. godine, kao i nakon početka sukoba u Ukrajini, banke su skoro obustavile kreditnu aktivnost, naravno ovo se dešava nezvanično u praksi, dok se, ako se pogledaju marketing i reklame, krediti i dalje ‘dele’. Pojedine banke su potpuno obustavile kreditiranje dok su druge banke izuzetno pooštrile kreditnu politiku”, ističe Majstorović.
Prema njegovim rečima, pooštravanje kreditne politike započelo je 2020. godine, od kada banke primaju samo određene vrste zahteva, pa su tako za kredite mogli da apliciraju samo oni zaposleni čija radna mesta nisu pripadala sektorima ugostiteljstva, turizma i mnogobrojnim drugim uslužnim delatnostima.
“Tako smo došli u situaciju, kada su u pitanju krediti za fizička lica, da može aplicirati samo uži krug zaposlenih koji rade na tačno određenim radnim mestima, odnosno u firmama sa tačno određenom šifrom delatnosti. A povrh svega toga iznosi kredita su limitirani na ne više od milion i po dinara, u nekim bankama i mnogo manje”, navodi Majstorović.
Već zaoštrena kreditna politika banaka, dodatno se pogoršala od početka sukoba u Ukrajini, podvlači naš sagovornik i dodaje da se danas do kredita prilično teško dolazi.
“Iako su bankarske aktive pregrejane, što znači da banke poseduju mnogo novca, ipak je malo onih koji mogu doći do kreditnih sredstava. Treba i napomenuti da je u poslednje dve godine kreditna politika banaka nekoliko puta menjana, verovatno u skladu sa očekivanjima bankarskih elita”, ističe Majstorović.
Što se tiče kreditiranja privrede, on objašnjava da su od 2020. godine u jednom periodu obustavljeni krediti za privrednike i da su finansirane samo određene branše poput proizvodnje hrane i neke druge proizvodne delatnosti, dok su potpuno obustavljene usluge, turizam i ugostiteljstvo.
“Za privrednike je dodatno otežavajuće okolnosti to što ne mogu kod banaka da apliciraju za investicione kredite, tačnije ne može se dobiti nijedan dugoročni kredit. U ovom trenutku većina banaka nudi samo kratkoročne kredite za likvidnost sa rokom otplate najviše do 36 meseci. Što se tiče investicionih kredita, postoji linija uz podršku države u ovom trenutku, ali ona je samo strogo namenska za kupovinu određene vrste opreme, pa ne odgovara svim delatnostima”, ističe Majstorović.
Prema ocenama privrednika, situacija na tržištu kredita je prilično složena iako se to ne može reći sudeći prema bilbordima i reklamama na kojima se reklamiraju bankarski proizvodi. Kako ukazuje savetnik udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije, banke ne opraštaju dane kašnjenja, dane blokade ili zaduženja u drugim bankama.
“Što se tiče iznosa kamatne stope, ona se nije bitnije menjala, ali sa očekivanom inflacijom kojoj smo svedoci, moje su pretpostavke da će doći do povećanja kamatnih stopa na zaduženja u dinarima. Sveukupno govoreći, banke danas odobravaju samo kratkoročne zajmove i do određenog iznosa. Pošto na tržištu u Srbiji nemamo domaću razvojnu banku privrednici i fizička lica su uglavnom prepušteni finansiranju od strane stranih banaka, koje uslove kredita i kreditnu politiku same određuju”, zaključuje ekonomista i stručni savetnik udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije Darko Majstorović.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija