ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI: Omogućeno uklanjanje nezakonitih sadržaja sa interneta. Za neprimeren sadržaj na internetu kazna i do 1,5 miliona dinara
Inspekcije konačno dobijaju mehanizam kojim će sa interneta moći da se uklone nezakoniti sadržaji - od onih koji ugrožavaju dečja prava, preko rasne i rodne diskriminacije, pa do reklamiranja zabranjenih proizvoda i svega što ugrožava ljudska prava. Ukoliko vlasnici sajtova, na nalog nadležnih organa, u roku od dva dana ne uklone sporni sadržaj sa interneta, rizikuju da budu kažnjeni sa 1,5 milion dinara, ako je reč o firmi, odnosno 300.000 dinara, za preduzetnike.
Mehanizam kojim se uklanjaju nedopušteni sadržaji uvodi se kroz Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini, koji je usvojen 22. jula 2019. godine.
- Svaki sadržaj koji je protivan propisima smatra se nedopuštenim - kaže Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine.
Ona navodi da su na internetu dostupni različiti sadržaji koji na izvestan način mogu ugrožavati ljudska prava i slobode i mogu predstavljati krivična dela:
- To se ne odnosi samo na govor mržnje, poput izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje, dečje pornografije i slično. Imajući u vidu da su sadržaji na internetu - poruke, tekstovi, snimci, fotografije - širokog spektra u smislu različitosti njihove sadržine, jasno je da objavljivanje i dostupnost takvih sadržaja na internetu može predstavljati povredu različitih zakona. Iz tog razloga, izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini omogućava se nadležnim organima - MUP, tužilaštvo, inspekcije u različitim resorima, da donesu akte kojima nalažu konkretnom pružaocu usluge da ukloni nedopušteni sadržaj, kao i da to učini odmah, a najkasnije u roku od dva radna dana.
Taj nalog sadrži precizan opis mesta na internet- stranici, odnosno drugom elektronskom prikazu na kojem se javlja nedopušten sadržaj i obrazloženje nedopuštenosti.
- Propisano je i da nadležni sarađuju sa tržišnom inspekcijom i obaveštavaju se o nepravilnostima i povredama zakona, a sve u cilju koordinisanog delovanja nadležnih organa koji postupaju po različitim zakonima - kaže Matićeva.
Zakonom precizira se i pod kojim uslovima trgovci mogu potrošačima da šalju SMS-ove i mejlove.
- Međutim, slanje netraženih, odnosno neželjenih komercijalnih poruke nije dozvoljeno - upozorava ona.
Slanje ovakvih komercijalnih poruka najčešće otpočinje tako što potrošač prilikom onlajn kupovine ostavi svoju mejl adresu. Ili kada, prilikom onlajn kupovine, ili kasnije u postupku reklamacije, kao i kod dobijanja kartice poverenja kojom ostvaruje kupovne pogodnosti, ostavi svoj broj.
- Nakon toga potrošač počinje vrlo često, nekada i svakodnevno, da dobija komercijalne poruke od tog trgovca, što je suprotno zakonskim odredbama - ukazuje ona. - Međutim, ovde treba biti pažljiv, jer se vrlo često dešava da potrošači u procesu naručivanja proizvoda ne čitaju pažljivo uslove kupovine, ne obrate pažnju i klikom pristanu da ubuduće dobijaju komercijalne poruke.
Potrošači koji primaju komercijalne poruke mimo svoje saglasnosti, mogu da upute prijavu tržišnoj inspekciji koja je nadležna za sprovođenje nadzora nad ovim zakonom. Zakonskim izmenama prekršajno je sankcionisano slanje komercijalnih poruka suprotno volji lica koje poruke prima. Propisana je fiksna kazna od 100.000 dinara za preduzeća, odnosno 20.000 dinara za preduzetnika.
Izvor: Vebsajt Novosti, D. I. Krasić, 18.07.2019.Naslov: Redakcija