PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSIGURANJU DEPOZITA - Tekst propisa

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSIGURANJU DEPOZITA

Član 1.

U Zakonu o osiguranju depozita ("Službeni glasnik RS", br. 14/15 i 51/17), u članu 1. posle reči: "likvidacije banke i" dodaju se reči: "restrukturiranja banke i".

Član 2.

U članu 2. tačka 8) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaju se tač. 9) i 10), koje glase:

"9) metodologija je metodologija za obračun premije osiguranja depozita na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka koju donosi Upravni odbor Agencije uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije;

10) ciljni iznos fonda predstavlja iznos finansijskih sredstava na računu fonda, umanjen za iznos pozajmljenih sredstava, koji se mora dostići u određenom vremenskom periodu, izražen kao procenat ukupnih osiguranih iznosa depozita u bankarskom sistemu.".

Član 3.

U članu 5. stav 3. posle reči: "u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke" dodaju se zapeta i reči: "a Agencija je dužna da Narodnoj banci Srbije blagovremeno dostavi sve informacije i podatke potrebne za procenu mogućnosti restrukturiranja banaka i izradu nacrta izveštaja o testu najmanjih troškova".

Član 4.

U članu 6. stav 3. tačka 4) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 5), koja glasi:

"5) finansiranje ulaganja Agencije u osnovna sredstva i nematerijalnu imovinu radi realizacije poslova koji se odnose na osiguranje depozita, u punom iznosu utvrđenih ulaganja.".

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

"Direktor Agencije utvrđuje kriterijume za raspoređivanje ulaganja iz stava 3. tačka 5) ovog člana i za razdvajanje ovih ulaganja od ulaganja radi obavljanja drugih poslova Agencije.".

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 5.

U članu 8. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3, koji glase:

"Agencija može utvrditi iznos premije na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka primenom metodologije.

Narodna banka Srbije, u skladu sa sporazumom iz člana 5. stav 1. ovog zakona, dostavlja Agenciji podatke neophodne za utvrđivanje nivoa rizika u poslovanju svake pojedinačne banke neophodne za utvrđivanje faktora rizika pri obračunu premije iz stava 2. ovog člana. Agencija je dužna da obezbedi tajnost tih podataka u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje Agencija i sporazumom iz člana 5. stav 1. ovog zakona.".

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 4, posle reči: "osiguranim depozitima," dodaju se reči: "osiguranim iznosima,".

Dosadašnji stav 3. postaje stav 5.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 6, reči: "stava 2." zamenjuju se rečima: "stava 4.".

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 7, reči: "stava 4." zamenjuju se rečima: "stava 6.", a reči: "stava 2." zamenjuju se rečima: "stava 4.".

Član 6.

Član 12. menja se i glasi:

"Član 12.

Agencija utvrđuje stopu redovne premije za narednu godinu najkasnije do 30. septembra tekuće godine, uzimajući u obzir stanje u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu Republike Srbije, stepen rizika kome je izložen, kao i odnos ukupne visine raspoloživih sredstava fonda za osiguranje depozita i procenjenog iznosa potrebnog za isplatu osiguranih iznosa u slučaju istovremenog stečaja ili likvidacije tri banke srednje veličine.

Stopa redovne premije iznosi najviše 0,2% kvartalno u odnosu na ukupne osigurane iznose depozita banaka.

Osnovica za obračun premije izračunava se kao prosečno stanje ukupnih osiguranih iznosa depozita u banci u prethodnom tromesečju koje se utvrđuje na osnovu izveštaja banke o ukupnim, osiguranim depozitima i osiguranim iznosima depozita iz člana 8. stav 4. ovog zakona.

Redovnu premiju Agencija obračunava i naplaćuje tromesečno kao proizvod osnovice za obračun premije i utvrđene stope redovne premije iz stava 1. ovog člana, na način i u rokovima koje propiše Agencija saglasno članu 8. stav 1. ovog zakona.

U slučaju primene obračuna premije na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka, redovna premija se izračunava kao proizvod osnovice za obračun premije, stope redovne premije iz stava 1. ovog člana i procenjenog faktora rizika u poslovanju svake pojedinačne banke koji Agencija utvrđuje u skladu sa metodologijom.

Agencija redovnu premiju za dinarske depozite obračunava i naplaćuje u dinarima. Za devizne depozite položene u evrima i devizne depozite položene u ostalim valutama (različitim od evra), redovna premija obračunava se i naplaćuje u evrima. Pri utvrđivanju osnovice iz stava 3. ovog člana za obračun redovne premije za depozite položene u evrima i depozite položene u ostalim valutama (različitim od evra) primenjuje se kurs evra prema određenoj valuti, izračunat na osnovu zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru i zvaničnog srednjeg kursa dinara prema toj valuti koji važe na poslednji dan svakog meseca u tromesečju.

Agencija može obustaviti obračun i naplatu redovne premije ako sredstva fonda za osiguranje depozita dostignu ciljni iznos fonda definisan članom 23. ovog zakona, osim za iznos neophodan za pokriće:

1) stvarno utvrđenih operativnih troškova Agencije nastalih obavljanjem poslova koji se odnose na osiguranje depozita, do nivoa sredstava izdvojenih iz fonda za pokriće operativnih troškova u prethodnoj kalendarskoj godini;

2) ulaganja Agencije u osnovna sredstva i nematerijalnu imovinu koja su u vezi sa obavljanjem poslova koji se odnose na osiguranje depozita;

3) troškova otplate pozajmljenih sredstava fonda.".

Član 7.

U članu 13. stav 2. reči: "najviše 0,4%" zamenjuju se rečima: "najviše 0,5%".

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Izuzetno od stava 2. ovog člana, Agencija može doneti odluku o višoj stopi vanredne premije, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, tako da zbir stopa vanrednih premija u toku jedne kalendarske godine iznosi najviše do 1%.".

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, posle reči: "ukupnih osiguranih" dodaje se reč: "iznosa", a reči: "u stavu 4. tog člana" zamenjuju se rečima: "odlukom Agencije iz stava 1. ovog člana".

Dodaju se st. 5, 6. i 7, koji glase:

"Narodna banka Srbije može, delimično ili u celosti, odložiti plaćanje vanredne premije pojedinačne banke na period do šest meseci ako bi plaćanje vanredne premije ugrozilo likvidnost ili solventnost banke.

Odluku iz stava 5. ovog člana Narodna banka Srbije donosi na zahtev banke, na period ne duži od šest meseci, uz mogućnost da se taj zahtev ponovo podnese.

Ako je plaćanje vanredne premije odloženo na osnovu odluke iz stava 5. ovog člana, banka je dužna da po isteku perioda na koji je to plaćanje odloženo plati iznos odložene vanredne premije.".

Član 8.

U članu 16. stav 1. reči: "stav 3." zamenjuju se rečima: "stav 5.", a posle reči: "(stanja) svih" dodaje se reč: "osiguranih".

Posle stava 2. dodaju se novi st. 3, 4. i 5, koji glase:

"U slučaju spajanja ili pripajanja banaka, deponent ima pravo na isplatu onog osiguranog iznosa koji bi mu pripao u skladu sa ovim zakonom u slučaju da nije došlo do spajanja, odnosno pripajanja banaka, u roku od šest meseci od dana spajanja, odnosno pripajanja.

Najkasnije 30 dana pre dana isteka roka iz stava 3. ovog člana, banka kod koje se nalaze osigurani depoziti deponenata spojenih ili pripojenih banaka obaveštava deponente o danu isteka prava na zasebno pokriće u skladu sa stavom 3. ovog člana.

U periodu iz stava 3. ovog člana banka je dužna da dostavlja podatke o visini osiguranih iznosa depozita u skladu sa članom 8. stav 4. ovog zakona tako da uzima u obzir zasebno pokriće depozita predviđeno stavom 3. ovog člana.".

Dosadašnji stav 3. postaje stav 6.

U dosadašnjim st. 4. i 5, koji postaju st. 7. i 8, reči: "stava 3." zamenjuju se rečima: "stava 6.".

Dosadašnji stav 6. postaje stav 9.

Član 9.

U članu 17. stav 2. reč: "ukupnih" zamenjuje se sa rečju: "osiguranih".

Član 10.

U članu 18. stav 1. posle reči: "osiguranih" dodaje se reč: "iznosa".

Član 11.

U članu 22. stav 1. tačka 2) reči: "stav 2" zamenjuju se rečima: "stav 4".

U tački 3) reči: "stav 2." zamenjuju se rečima: "stav 4.", a reči: "stav 4" zamenjuju se rečima: "stav 6".

Član 12.

Član 23. menja se i glasi:

"Član 23.

Agencija je dužna da obezbedi da se zaključno sa 1. januarom 2030. godine dostigne ciljni iznos fonda od 7,5% osiguranih iznosa depozita u bankarskom sistemu i da, shodno tome, određuje stopu redovne premije.".

Član 13.

Agencija za osiguranje depozita je dužna da metodologiju iz člana 2. ovog zakona donese u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 14.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije."

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA I CILjEVI KOJI SE NjIME ŽELE OSTVARITI

Osiguranje depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica kod banaka i isplata osiguranih iznosa depozita u slučaju stečaja ili likvidacije banke predstavljaju osnovnu delatnost Agencije za osiguranje depozita.

Pored poslova obaveznog osiguranja depozita i isplate osiguranih iznosa, Agencija može upravljati i imovinom prenetom u postupku restrukturiranja banaka i obavljati druge poslove u vezi s postupkom restrukturiranja banaka, sve u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke. U tom smislu sredstva fonda za osiguranje depozita mogu se koristiti za finansiranje restrukturiranja banke, dok Agencija dostavlja Narodnoj banci Srbije mišljenje na nacrt izveštaja o testu najmanjih troškova kojim se utvrđuje da li bi sprovođenje postupka restrukturiranja i primena pojedinih mera i instrumenata restrukturiranja bili celishodniji od sprovođenja stečajnog ili likvidacionog postupka nad bankom, uzimajući u obzir moguće troškove i ograničenja definisana Zakonom o bankama.

Osnovni ciljevi sistema osiguranja depozita su zaštita depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica u slučaju stečaja i likvidacije banke, kao i doprinos očuvanju stabilnosti finansijskog sistema. Sistem osiguranja depozita na taj način pozitivno utiče na jačanje poverenja javnosti u bankarski sektor, na sprečavanje i ublažavanje efekata nastupanja kriznih situacija na nivou pojedinačne banke, ali i bankarskog sistema i doprinosi rastu štednje u bankarskom sistemu.

Radi obezbeđenja sredstava za osiguranje depozita Agencija upravlja fondom za osiguranje depozita. Sistem osiguranja depozita je efikasan ukoliko je fond za osiguranje depozita sposoban da raspoloživim finansijskim sredstvima odgovori svojim zakonski utvrđenim obavezama, a što se pre svega odnosi na isplatu osiguranih iznosa depozita u slučaju stečaja ili likvidacije banke i finansiranje postupka restrukturiranja banke u obimu i pod uslovima utvrđenim u zakonu kojim se uređuju banke.

U 2017. i 2018. godini uspešno su okončani projekti u okviru kreditnih aranžmana za popunu Fonda za osiguranje depozita koje su Agencija i nadležne institucije ugovorile 2014. godine sa Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj:

- Projekat podrške sistemu za osiguranje depozita (Sporazum o zajmu broj 8340 YF i Sporazum o projektu broj 8340 YF), koji je finansirala Međunarodna banka za obnovu i razvoj (razvojni cilj Projekta bio je jačanje finansijskog i institucionalnog kapaciteta Agencije kako bi joj se omogućilo da obavlja poslove iz svoje nadležnosti u domenu osiguranja depozita i restrukturiranja problematičnih banaka, te da neometano vrši svoju funkciju kao jedan od nosilaca sigurnosnog sistema finansijskog sektora), i

- Program izgradnje institucionalnog kapaciteta, koji je finansirala EBRD na osnovu Ugovora o zajmu – Kreditne linije za Agenciju za osiguranje depozita.

Adekvatnom kapitalizacijom fonda po osnovu uplata redovnih premija, kao i naplatom potraživanja iz stečajne mase Univerzal banke a.d. Beograd u stečaju, stekli su se uslovi za otkazivanje kreditne linije u celosti u iznosu od 200 miliona evra i delimičnu prevremenu otplatu zajma Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Predloženim izmenama i dopunama nastoji se da se sada, u uslovima stabilnosti finansijskog sistema, sistem osiguranja depozita dodatno uskladi na međunarodnom praksom i standardima, kao i pravnim tekovinama Evropske unije. Pravni okvir kojim se regulišu struktura i funkcionisanje sistema za osiguranje depozita u Evropskoj uniji sadržan je u Direktivi o sistemima za osiguranje depozita 2014/49/EU Evropskog parlamenta i Evropskog saveta, koja je stupila na snagu 3. jula 2014. godine i primenjuje se od jula 2015. godine.

Trećom revizijom Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije predviđen je treći kvartal 2021. godine kao rok za usvajanje predloga Zakona o izmena i dopunama zakona o osiguranju depozita od strane vlade. U skladu sa usvojenim planovima usaglašavanja zakonodavnog okvira sa pravnim tekovinama Evropske unije, rok za usklađivanje zakona koji uređuju sistem osiguranja depozita sa Direktivom 2014/49/EU je kraj 2021, s tim što bi potpuna usklađenost koja se tiče visine osiguranog iznosa depozita i uvođenja obračuna premije na bazi rizika, usledila ulaskom Republike Srbije u Evropsku uniju.

U proteklom periodu Agencija je aktivno sarađivala sa Svetskom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom u cilju unapređenja sistema osiguranja depozita, a u skladu sa preuzetim obavezama Republike Srbije u okviru savetodavnog aranžmana "Instrument koordinacije politika". Dokumentom Izjava o programu opisan je dosadašnji napredak, kao i set mera ekonomske politike koje Vlada i Narodna banka Srbije nastoje da implementiraju kroz ovaj aranžman. U delu koji se odnosi na osiguranje depozita, navedeno je da je ostvaren značajan napredak u jačanju sistema osiguranja depozita i da će se sistem i nadalje usklađivati s najboljim međunarodnim standardima, što se odnosi na sprovođenje procene usklađenosti sa Baznim principima delotvornih sistema osiguranja depozita, kao i kritičko preispitivanje parametara kao što su ciljni iznos Fonda, visina premije i osnovica za obračun premije.

Bazni principi delotvornih sistema osiguranja depozita IADI-a (Međunarodna asocijacija institucija za osiguranje depozita) i Bazelskog komiteta za superviziju banaka su standardi za procenu delotvornosti sistema osiguranja depozita koje u okviru Programa procene finansijskog sektora (FSAP) koriste Međunarodni monetarni fond i Svetska banka. Bazne principe i metodologiju usklađenosti s njima (zajednički nazvani: Bazni principi) koriste i nacionalni sistemi za osiguranje depozita kao standard, odnosno merilo za procenu kvaliteta sistema osiguranja depozita i prepoznavanje nedostataka u praksi, kao i mera kojima bi se oni prevazišli. U skladu s preuzetim obavezama Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu u 2018. godini sprovedena je procena usklađenosti domaćeg sistema osiguranja depozita sa Baznim principima od strane konsultanta Svetske banke. Finalnim izveštajem o proceni usklađenosti sa Baznim principima definisane su oblasti u kojima je moguće unaprediti sistem osiguranja depozita i navedene su preporuke koje je potrebno sprovesti radi daljeg jačanja ovog sistema i potpunog usklađivanja sa Baznim principima. Takođe, u sklopu savetodavnog aranžmana realizovanog uz finansijsku podršku FinSAC-a (Financial Sector Advisory Center) u saradnji sa savetnicima FDIC-a (Federal Deposit Insurance Corporation, SAD) i Svetske banke, realizovan je projekat "Jačanje temelja i analitičke osnove sistema osiguranja depozita u Srbiji" koji podrazumeva razvoj modela za utvrđivanje adekvatne stope ciljnog iznosa Fonda za domaće tržište.

Između ostalog, nalazi procene usklađenosti sa Baznim principima i preporuke koje su iz te procene proistekle, kao i rezultati Modela za utvrđivanje adekvatne stope ciljnog iznosa Fonda predstavljaju osnovu za izradu predloga izmena i dopuna Zakona o osiguranju depozita.

Nov Zakon o osiguranju depozita donet je 2015. godine kada je značajno unapređen i usklađen sa novim setom finansijskih zakona. Takođe, 2017. godine dopunjen je u delu koji se odnosi na investiranje sredstva fonda. Predloženim izmenama i dopunama sistem osiguranja depozita bi se dodatno uskladio sa najboljom međunarodnom praksom, standardima i Direktivom 2014/49/EU, što se pre svega odnosi na predloženu redukciju osnovice za obračun premije i uvođenje sistema obračuna premije na osnovu nivoa rizika u poslovanju banke.

III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. dopunjuje se član 1. Zakona o osiguranju depozita. Član je dopunjen tako da obuhvati i ulogu sistema osiguranja depozita u procesu restrukturiranja banke, a ne samo stečaja i likvidacije.

Članom 2. dopunjuje se član 2. Zakona o osiguranju depozita dodavanjem tački 9) i 10):

- tačka 9) odnosi se na definisanje pojma metodologije, koja u praksi treba sadrži podatke, način i osnov za obračun premije osiguranja depozita na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka. Navedenu metodologiju usvaja Upravni odbor Agencije, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije.

- tačka 10) definiše termin ciljnog iznosa fonda kao jednog od ključnih parametara sistema osiguranja depozita koji utiče na određivanje visine stope premije.

Članom 3. dopunjuje se član 5. Zakona o osiguranju depozita dodavanjem odredbe kojom se utvrđuje obaveza Agencije da Narodnoj banci Srbije dostavlja informacije i podatke potrebne za procenu mogućnosti restruktuiranja banaka i izradu nacrta izveštaja o testu najmanjih troškova.

Članom 4. dopunjuje se član 6. Zakona o osiguranju depozita. Članom 6. Zakona definišu se pre svega izvori sredstava Fonda za osiguranje depozita, kao i njegova namena. Radi obezbeđenja održivosti finansiranja Agencije u obavljanju redovnih poslova osiguranja depozita, kao i njene funkcionalne nezavisnosti neophodno je omogućiti, pored pokrića operativnih troškova, i pokriće ulaganja Agencije u osnovna sredstva i nematerijalnu imovinu radi realizacije poslova osiguranja depozita. Pod nematerijalnom imovinom podrazumevaju se pre sve adekvatna informatička oprema, softverska rešenja i licence koji će obezbediti podršku nesmetanoj i pouzdanoj isplati osiguranih iznosa depozita u slučaju nastupanja osiguranog slučaja. Predloženim zakonskim rešenjem se upravo utvrđuje mogućnost Agenciji da može sredstva fonda koristiti i za ove namene. Dodavanjem stava da "Direktor agencije utvrđuje kriterijume za raspoređivanje ulaganja iz stava 3. tačka 5) ovog člana i za razdvajanje ovih ulaganja od ulaganja radi obavljanja drugih poslova Agencije", obezbeđuje se da sredstva izdvojena iz fonda za osiguranje depozita u skladu sa tom tačkom Agencija koristi isključivo za finansiranje ulaganja radi realizacije poslova koji se odnose na osiguranje depozita.

Članom 5. menja se i dopunjuje član 8. Zakona o osiguranju depozita. U članu 8. definisano je da Agencija može utvrditi iznos premije na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka, što predstavlja usaglašavanje sa Direktivom 2014/49/EU. Diferencijacija banaka u skladu sa procenjenim nivoom rizika u poslovanju pri utvrđivanju i obračunu premije osiguranja depozita je pravednija prema bankama, utiče na ublažavanje moralnog hazarda i podstiče smanjenje rizika u poslovanju. S obzirom da Narodna banka Srbije vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka, predviđeno je da Narodna banka Srbije dostavlja Agenciji podatke neophodne za utvrđivanje nivoa rizika u poslovanju svake banke, a za potrebe obračuna premije na bazi rizika. Način obračuna premije na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka definisaće metodologija (definicija u članu 2. tačka 9), koju donosi Upravni odbor Agencije uz prethodnu saglasnost Narodna banke Srbije, što takođe predstavlja usaglašavanje sa odredbama Direktive 2014/49/EU.

Članom 6. menja se član 12. Zakona o osiguranju depozita. Članom 12. definiše se način utvrđivanja stope premije, osnovica za obračun premije i obračun premije i utvrđuje se mogućnost obustave obračuna i naplate premije ukoliko sredstva fonda dostignu ciljni iznos. Predloženim izmenama menja se osnovica za obračun premije, tako da se umesto na osigurane depozite (ukupne depozite fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica - nakon isključenja predviđenih zakonom) redovna i vanredna premija obračunavaju na osigurane iznose depozita banaka do 50.000 evra, odnosno osiguranjem pokrivene iznose depozita navedenih osiguranih kategorija. Ovaj predlog takođe podrazumeva usaglašavanje sa odredbama Direktive 2014/49/EU. U istom članu definisan je i način obračuna premije osiguranja depozita. Ako se premija obračunava na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka na nivo premije utiče i procenjen faktor rizika u poslovanju svake pojedinačne banke. Agencija redovnu premiju za dinarske depozite naplaćuje u dinarima, a na devizne u evrima. Dodatno, ovim članom je definisano da Agencija može obustaviti obračun i naplatu premije ako sredstva fonda dostignu ciljni iznos predviđen zakonom, osim za iznos neophodan za pokriće: stvarno utvrđenih operativnih troškova Agencije nastalih obavljanjem poslova osiguranja depozita – do nivoa sredstava izdvojenih iz fonda za ove namene u prethodnoj kalendarskoj godini, ulaganja Agencije u osnovna sredstva i nematerijalnu imovinu koja su u vezi sa obavljanjem poslova koji se odnose na osiguranje depozita, kao i troškova otplate pozajmljenih sredstava.

Članom 7. menja se i dopunjuje član 13. Zakona o osiguranju depozita. U članu 13. daje se mogućnost naplate vanredne premije osiguranja depozita u slučaju nedovoljnosti sredstava fonda, a član je izmenjen i dopunjen radi usklađivanja sa Direktivom 2014/49/EU. Dodati stavovi predviđaju mogućnost da na zahtev banke, Narodna banka Srbije donese odluku kojom će se odložiti naplata vanredne premije ukoliko bi takvo plaćanje ugrozilo likvidnost ili solventnost banke.

Članom 8. dopunjuje se član 16. Zakona o osiguranju depozita. Član 16. dopunjen je odredbama kojima se štite deponenti banaka koje su spojene ili pripojene, na način da deponenti tih banaka u slučaju da su imali depozite u obe banke uživaju zasebno pokriće u periodu od šest meseci. Takođe, uspostavlja se obaveza tih banaka da prilagode izveštavanje o osiguranim depozitima zasebnom pokriću.

Članom 9. menja se član 17. Zakona o osiguranju depozita radi preciziranja, s obzirom da se u slučajevima kada deponenti imaju depozite u različitim valutama, odnosno i u dinarima i u devizama, osigurani iznos u dinarima i osigurani iznos u evrima utvrđuju proporcionalno valutnoj strukturi osiguranih depozita tog deponenta.

Članom 10. dopunjuje se stav 18. Zakona o osiguranju depozita, takođe radi preciziranja. Kako Agencija osigurava depozite do visine osiguranog iznosa, analogno i potraživanja deponenata prema banci u stečaju/likvidaciji se prenose na Agenciju do visine osiguranog iznosa. Potraživanja iznad osiguranog iznosa ne prenose se na Agenciju već deponenti tu razliku namiruju u stečajnom/likvidacionom postupku kao prvi isplatni red poverioca.

Članom 11. menja se član 22. Zakona o osiguranju depozita analogno izmenama u članu 5. nacrta Zakona kojim se menja član 8. Zakona i po kome dosadašnji stav 2. postaje član 4, a dosadašnji stav 4. postaje stav 6. kao posledica dodavanja dva nova stava u član 8.

Članom 12. menja se član 23. koji se odnosi na ciljni iznos fonda za osiguranje depozita. U ovom članu izvršeno je usaglašavanje sa izmenom, odnosno redukcijom osnovice za obračun premije u smislu da je izmenjena/usklađena i osnovica za utvrđivanje ciljnog iznosa fonda, te povećanje racia ciljnog iznosa sa 5% na 7,5% nema značajnog efekta na apsolutni nivo ciljnog iznosa fonda kakav je on trenutno. Takođe s obzirom na izmenu i redukciju osnovice za obračun premije i očekivane smanjene prilive po osnovu premije u fond, ukazalo je na potrebu produženja roka za dostizanje ciljnog iznosa za 5 godina.

Članom 13. Agencija se obavezuje da metodologiju za obračun premije na osnovu rizika u poslovanju banaka donese u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 14. određeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

KLjUČNA PITANjA ZA ANALIZU POSTOJEĆEG STANjA I PRAVILNO DEFINISANjE PROMENE KOJA SE PREDLAŽE

U izradi Zakona uzeta su u obzir iskustva u primeni postojećeg Zakona o osiguranju depozita, uporedna pravna rešenja, ali i iskustva stručnjaka u oblasti koja reguliše Zakon (stručnjaci domaćih institucija i međunarodnih finansijskih organizacija). U 2018. i 2019. godini realizovana su dva projekta od strane eksternih konsultanata: procena usklađenosti sistema osiguranja depozita sa Baznim principima delotvornih sistema osiguranja depozita Međunarodne Asocijacije institucija za osiguranje depozita (IADI) i "Jačanje analitičke osnove sistema osiguranja depozita u Republici Srbiji". Rezultati obe analize, takođe, predstavljali su osnovu za utvrđivanje nedostataka u praksi i predlaganje mera kojima bi se oni prevazišli.

Važeći Zakon o osiguranju depozita donet je 2015. godine kada je značajno unapređen i usklađen sa novim setom finansijskih zakona. Takođe, 2017. godine dopunjen je u delu koji se odnosi na investiranje sredstva fonda. Predloženim izmenama i dopunama sistem osiguranja depozita bi se dodatno uskladio sa najboljom međunarodnom praksom i standardima, kao i Direktivom 2014/49/EU, što se pre svega odnosi na dve najznačajnije izmene i to: predloženu redukciju osnovice za obračun premije i uvođenje sistema obračuna premije na osnovu nivoa rizika u poslovanju banke.

Član 13. stav 1. Direktive o sistemima osiguranja depozita zahteva se da se premije (doprinosi) sistemu osiguranja depozita temelje na osiguranom iznosu i stepenu rizika koji nosi svaki član sistema. Odredbama postojećeg Zakona predviđeno je da sve banke plaćaju premiju osiguranja depozita primenom jedinstvene stope premije koju svake godine utvrđuje Upravni odbor Agencije u skladu sa članom 12. stav 1. Zakona nezavisno od nivoa rizika u poslovanju svake pojedinačne banke, dok osnovicu za obračun premije predstavljaju ukupni osigurani depoziti, odnosno depoziti fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica (nakon isključenja predviđenih članom 2. tačkom 6) podtačkama (1)-(8) Zakona o osiguranju depozita).

Predloženim izmenama obezbediće se pre svega da banke koje su sklonije rizičnijem poslovanju plaćaju premiju po višoj stopi u odnosu na banke sa nižim faktorom rizika u poslovanju.

Izmenom osnovice za obračun premije, redovna premija bi se umesto na ukupne depozite fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica (nakon isključenja predviđenih zakonom) obračunavala na osigurane iznose depozita banaka do 50.000 evra, odnosno osiguranjem pokrivene iznose depozita navedenih osiguranih kategorija. Ova izmena je u skladu i sa principima osiguranja, jer za izračun visine premije stopa premije treba da se primenjuje na osiguranu sumu, odnosno iznos pokriven osiguranjem, što je u ovom slučaju osigurani iznos depozita do 50.000 evra po deponentu po banci.

Takođe, važeći Zakon ne predviđa korišćenje sredstava Fonda za finansiranje ulaganja u osnovna sredstva i nematerijalnu imovinu koja su u funkciji obavljanja poslova koji se odnose na osiguranje depozita. Nacrtom Zakona uvode se odredbe kojima se omogućava korišćenje sredstava fonda za ove namene, prvenstveno u cilju omogućavanja finansiranja investicija u informatičku opremu, softvere, licence i dr. iz sredstava fonda, a sve u cilju obezbeđivanja pouzdane i blagovremene isplate osiguranih depozita u slučaju nastupanja osiguranog slučaja.

Predložene izmene Zakona će pre svega imati uticaj na banke i to:

- izmenom osnovice za obračun premije, u smislu da se umesto na ukupne depozite fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica (nakon isključenja predviđenih zakonom) redovna i vanredna premija obračunavaju na osigurane iznose depozita banaka do 50.000 evra, odnosno osiguranjem pokrivene iznose depozita navedenih osiguranih kategorija, smanjiće se obaveza banaka po osnovu plaćanja premije osiguranja depozita u proseku (u zavisnosti od odnosa osiguranih iznosa i ukupnih osiguranih depozita u banci) za oko 30%, čime se bi se posredno omogućila veća investiciona aktivnost banaka i smanjenje kamatnih stopa;

- definisanje i propisivanje novog ciljnog iznosa Fonda za osiguranje depozita i produženje roka za dostizanje ciljnog iznosa - umesto postojećeg ciljnog iznosa od 5% osiguranih depozita u bankarskom sektoru koji je potrebno dostići do 1.1.2025. godine, ciljni iznos je predlogom definisan na nivou od 7,5% osiguranih iznosa depozita u bankarskom sektoru koji treba da se dostigne do 1. januara 2030. godine (u apsolutnom iznosu, prema trenutnom stanju depozita predloženi nivo ciljnog iznosa je čak na neznatno nižem nivou u odnosu na postojeći).

S obzirom da, u skladu sa članom 23. Zakona, Agencija shodno utvrđenom ciljnom iznosu fonda i periodu za dostizanje istog, utvrđuje stopu redovne premije, a s obzirom na očekivano smanjenje priliva po osnovu premije po osnovu redukovane osnovice za obračun premije, produženjem roka za dostizanje ciljnog iznosa banke se neće opterećivati dodatnim obavezama;

- materijalni efekti uvođenja obračuna premije na osnovu nivoa rizika u poslovanju banke daleko su manji u odnosu na efekte izmene osnovice za obračun premije, čak i za banke sa procenjenim faktorom rizika na višem nivou;

- predložene izmene koje se odnose na povećanje stope vanredne premije u trenutnim okolnostima nemaju materijalnih efekata, s obzirom da je Agencija vanrednu premiju naplaćivala samo u 2014. i 2015. godini, po stopi od 0,05% kvartalno, odnosno 0,2% godišnje. Uvođenjem odredbe koja omogućava odlaganje plaćanja vanredne premije u skladu sa odlukom Narodne banke Srbije, kada se proceni da će to plaćanje ugroziti likvidnost ili solventnost banke, sprečava se dodatan pritisak na banke i pogoršanje poslovanja banaka za koje je utvrđeno da imaju probleme u poslovanju u pogledu likvidnosti ili solventnosti, jer sistem osiguranja depozita ima prvenstveno za cilj očuvanje finansijske stabilnosti, a ne pogoršanje poslovanja banaka u navedenim situacijama.

Predložene izmene i dopune ne menjaju pravni položaj korisnika finansijskih usluga. Uvođenje stava koji propisuje zasebno pokriće depozita deponenata u slučaju spajanja/pripajanja banaka za svaku od banaka posebno u ograničenom, ali javnosti obelodanjenom vremenskom periodu proizvodi efekat na deponente, u smislu da se garantuje određeni vremenski rok u kome će deponenti spojenih/pripojenih banaka, ukoliko su pre statusne promene imale depozite u svakoj od banaka, preraspodelom sredstava izbeći mogućnost posedovanja neosiguranih sredstava, tj. obezbediti potpuno pokriće depozita sistemom osiguranja.

Izmena zakona koja se odnosi na uvođenje mogućnosti korišćenja sredstava Fonda za finansiranje ulaganja Agencije u osnovna sredstva i nematerijalnu imovinu radi realizacije poslova koji se odnose na osiguranje depozita, u punom iznosu utvrđenih ulaganja, nema materijalni uticaj na banke i druge subjekte (deponente), već omogućava nesmetano obavljanje poslova Agencije koji se odnose na osiguranje depozita i povećanje efikasnosti sistema osiguranja depozita. Agencija vrši ulaganja u osnovna sredstva i nematerijalnu imovinu u skladu sa utvrđenim Finansijskim planom i Planom javnih nabavki koji donosi Upravni odbor Agencije. S obzirom da je mandat Agencije utvrđen Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita i da se on ne odnosi samo na aktivnosti osiguranja depozita, neophodno je da se posebnim aktom utvrde kriterijumi za raspoređivanje ulaganja radi obavljanja delatnosti osiguranja depozita od ulaganja neophodna za obavljanje drugih aktivnosti Agencije, što je u skladu sa predloženom odredbom Zakona povereno Direktoru, odnosno Odboru direktora Agencije. Slično zakonodavno rešenje, ali samo u vezi sa razdvajanjem operativnih troškova nastalih u vezi s poslovima koji se odnose na osiguranje depozita od ostalih troškova nastalih obavljanjem drugih poslova Agencije, usvojeno je i primenjeno u važećem Zakonu o Agenciji za osiguranje depozita, konkretno propisano je članom 7. Zakona o Agenciji za osiguranje depozita ("Službeni glasnik RS", br. 14/15 i 51/17).

KLjUČNA PITANjA ZA UTVRĐIVANjE CILjEVA

Izmena Zakona ima za cilj uvođenje evropskih i međunarodnih propisa koji se tiču funkcionisanja sistema osiguranja depozita, radi dalje harmonizacije sa pravnim tekovinama EU u skladu sa nacionalnim programom i jačanja sistema osiguranja depozita.

Osnovni ciljevi sistema osiguranja depozita su:

1) zaštita depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica,

2) doprinos finansijskoj stabilnosti u Republici Srbiji.

Ispunjenje navedenih ciljeva utiče na sprečavanje ili ublažavanje efekata nastupanja kriznih situacija kako na nivou pojedinačne finansijske institucije, tako i na nivou celokupnog finansijskog sistema, ali i na jačanje poverenja javnosti u finansijski sistem.

Pokazatelji koji potvrđuju ispunjenost navedenih ciljeva, odnosno efikasnost sistema osiguranja depozita, su:

- u slučaju nastupanja osiguranog slučaja (pokretanja stečaja/likvidacije nad bankom, restrukturiranja banke), sistem osiguranja depozita omogućava osiguranim deponentima da raspolažu svojim novcem do visine osiguranog iznosa u roku od sedam radnih dana, što sprečava stvaranje panike, povlačenje depozita iz bankarskog sektora i obezbeđuje očuvanje finansijske stabilnosti,

- dalji rast osiguranih depozita u bankarskom sistemu,

- kroz jačanje saradnje institucija finansijske sigurnosne mreže, povećava se efikasnost u rešavanju banaka, i sledstveno troškovi rešavanja banaka se svode na najmanju moguću meru,

- praćenjem faktora rizika u poslovanju pojedinačne banke utvrđenog u skladu sa metodologijom koji se primenjuje pri obračunu premije osiguranja depozita, stiče se uvid u kojoj meri i sistem osiguranja depozita utiče na smanjenje rizika u poslovanju banaka,

- praćenje nivoa dostizanja ciljnog iznosa fonda u zakonski propisanom roku i shodno tome utvrđivanje stope premije osiguranja depozita.

KLjUČNA PITANjA ZA ANALIZU FINANSIJSKIH EFEKATA

Izmena zakonske regulative nema efekte na javne prihode i rashode, odnosno budžet Republike Srbije.

Za sprovođenje odredbi Zakona o osiguranju depozita ne obezbeđuju se finansijski resursi iz budžeta.

U cilju sprovođenja izmena i dopuna Zakona neophodno je izvršiti prilagođavanje informacionog sistema Agencije, za šta nije potrebno angažovanje dodatnih resursa uz postojeće.

KLjUČNA PITANjA ZA ANALIZU EKONOMSKIH EFEKATA

Predlog izmena i dopuna zakona ne utiče na konkurenciju u bankarskom sektoru, kao ni na uslove konkurencije, već se njima stimuliše smanjenje rizika u poslovanju banaka.

Kao što je prethodno navedeno, banke koje su sklonije rizičnijem poslovanju imaće utvrđen viši faktor rizika koji je jedan od činilaca prilikom obračuna visine premije u slučaju primene obračuna premije na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka. Predložena diferencijacija banaka u skladu sa procenjenim nivoom rizika u poslovanju pri utvrđivanju i obračunu premije osiguranja depozita je pravednija prema bankama, utiče na ublažavanje moralnog hazarda i podstiče smanjenje rizika u poslovanju. Stoga, premija osiguranja depozita bazirana na nivou rizika u poslovanju banaka je važan parametar sistema osiguranja depozita koji doprinosi finansijskoj stabilnosti.

Ipak efekat uvođenja ovakvog načina obračuna premije nije u toj meri materijalno značajan za banke koliko efekat izmene osnovice za obračun premije, s obzirom da će ova izmena značajno uticati na snižavanje troškova banaka po ovom osnovu. Očekivani efekat na snižavanje troškova banaka je u proseku 30%, s tim da tačan procenat zavisi od odnosa visine osiguranih iznosa i osiguranih depozita u pojedinačnoj banci. S obzirom da su sistemom osiguranja depozita u najvećoj meri pokriveni depoziti fizičkih lica i preduzetnika (preko 80%), a u manjoj meri depoziti pravnih lica, pogotovu srednjih pravnih lica (s obzirom da pravna lica poseduju veće depozite u bankama u poređenju sa fizičkim licima), banke koje su više orijentisane poslovima sa privredom imaće i značajnije relativne efekte snižavanja premije u ovom slučaju.

Zadržavanjem akumulacionog perioda, odnosno propisanog perioda za dostizanje ciljnog iznosa na trenutnom nivou (2025. godina) uz predloženo snižavanje osnovice za obračun premije, bilo bi neophodno primenjivati višu stopu redovne premije od postojeće kako bi se dostigao ciljni iznos fonda. Iz tog razloga, produženjem roka za dostizanje ciljnog iznosa fonda za pet godina težilo se da se izbegne dodatno troškovno opterećenje bankarskom sektoru.

Predložena viša maksimalna stopa vanredne premije u odnosu na postojeću nema trenutno materijalne efekte na banke, ali ni na fond, s obzirom da se vanredna premija naplaćuje samo u uslovima kada sredstva fonda nisu dovoljna za zakonom utvrđene namene, ali za fond osiguranja depozita znači jačanje dopunskih vidova finansiranja.

S obzirom da banke plaćaju premiju osiguranja depozita, ne i deponenti, predviđene izmene i dopune zakonske regulative neće imati materijalnog efekta u tom smislu na deponente. Ipak, s obzirom na tendenciju ukrupnjavanja bankarskog sektora kroz statusne promene spajanja i pripajanja obezbeđuju se koristi deponentima kroz zasebno pokriće depozita u periodu do šest meseci od dana statusne promene, kako bi deponenti imali vremena da izvrše preraspodelu svojih sredstva tako da obezbede potpuno pokriće svojih depozita u slučaju da su imali depozite u svakoj od tih banaka, imajući u vidu da se visina osiguranog iznosa od 50.000 evra utvrđuje po deponentu po banci.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 19.07.2019.