Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O SUDSKIM VEŠTACIMA: Sindikat sudskih veštaka traži usvajanje novog Zakona. Navode da važećem propisu nedostaju tarife i normativi


Domaćim veštacima različitih profila srpsko pravosuđe duguje oko 50 miliona dinara, potvrdio je Nikola Dragović, predsednik Sindikata sudskih veštaka. Najveći dugovi su u Beogradu, pa im je tako, na primer, Prvo osnovno tužilaštvo ostalo dužno 16 miliona dinara za veštačenja u tužilačkim istragama, Drugo i Treće po pet, a Više 1,7 miliona.

- Dug nije mali, ali je daleko manji nego pre nekoliko godina, kada su dugovanja dostigla 50 miliona evra - kaže Dragović. - Nekada država nije plaćala veštačenja po dve-tri, pa i četiri godine, dok je sada to po šest-sedam meseci.

Ipak, veštaci su nezadovoljni, a veštačenja koja im sud naruči ne smeju po zakonu da odbiju, bez obzira na to da li će biti plaćeni i kada će biti plaćeni. Najviše posla, pa i najviše potraživanja, imaju stručnjaci iz Beograda, a slede ih oni iz Novog Sada. U unutrašnjosti je obim veštačenja manji, ali i iznosi koje dobijaju za istovrsne predmete kao prestonički eksperti.

- Od suda zavisi koliko novca će veštak dobiti. Dešava se da za isti posao u Beogradu prihoduje 50.000, u Novom Sadu 40.000, a u Vranju samo 5.000 dinara. Može veštak i u Vranju da preda troškovnik na 50.000, ali tamo nema novca i nikada to neće dobiti - komentariše Dragović, i dodaje da u Beogradu ima 2.700, u Novom Sadu 1.700 i u ostatku Srbije još oko 2.500 veštaka.

Sva dugovanja, prema njegovom mišljenju, "vuku repove" još iz osamdesetih godina, kada je važio koncept da stručnjak bude zaposlen u nekoj firmi a sud ga angažuje po potrebi. Tokom devedesetih, većina njih je prešla u privatnike, odnosno veštačenje im je postalo jedini izvor prihoda, pa astronomska potraživanja više nisu mogli da tolerišu.

Novac podjednako duguju sudovi, tužilaštva i stranke u postupku, koje ne poštuju nalog suda da novac za veštačenje uplate u sudski depozit. Sudija, doduše, ima mehanizme da ih kazni, ali se to retko dešava.

Zbog svega ovoga, Sindikat traži od Ministarstva pravde novi Zakon o sudskim veštacima, jer je postojeći Zakon o sudskim veštacima ("Sl. glasnik RS", br. 44/2010), kako kaže Dragović, "kozmetički", i njime nije rešeno nijedno krucijalno pitanje. U Zakonu nedostaju tarife (pa je zato moguće da se različito plaća rad u Vranju i Beogradu), kao i normativi. A da bi se to rešilo, mora prvo da se reši spisak oblasti i specijalnosti u registru sudskih veštaka.

U registru sada postoji 1.080 specijalnosti, ali ih je samo 400 usklađeno sa praksom EU, dok se za 600 ispostavilo da su "kvazispecijalnosti". Tako npr. postoje veštaci za uviđaj sa smrtnim ishodom, zaštitu mentalnog zdravlja, analizu saobraćajnih nesrećna, pa ekspertizu saobraćajnih nesreća, procenu vrednosti hipoteke, specijalno finansijsko bankarstvo, sporove pravnih lica itd.

Sindikat će predložiti da svi veštaci ubuduće imaju račune u jednoj banci sa kojom će država imati ugovor, gde bi banka, nezavisno od uplata države, isplaćivala ekspertima novac u roku od 15 do 30 dana.

Najviše posla imaju veštaci iz oblasti ekonomije, medicine, saobraćaja, građevine i psihologije. Iza njih su eksperti za video i audio veštačenja i balistiku. Upravo oni najviše novca i potražuju od pravosuđa.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 21.07.2018.
Naslov: Redakcija