NACRT ZAKONA O NAČINU ODREĐIVANJA MAKSIMALNOG BROJA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU: Opštine do 50.000 stanovnika mogu da imaju do 9,5 zaposlenih na 1000 stanovnika, opštine do 100.000 stanovnika - 11 zaposlenih, a one do 150.000 stanovnika - 13 zaposlenih na 1000 žitelja tog mesta, ograničenja će važiti i za lokalna javna preduzeća

Prema proceni Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, 9.000 činovnika u javnom sektoru proglašeno je viškom. Kad se na to doda i još oko pet hiljada onih, za koje se očekuje da će otići u penziju, broj zaposlenih, biće manji za oko 14.000. Proces racionalizacije javne uprave počeće na jesen, jer je politički dogovor o otpuštanjima postignut krajem prošle nedelje.

Očekuje se da uskoro na Vladi bude Nacrt zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, nakon čega bi predlog ovog propisa po hitnom postupku trebalo da se uputi u Narodnu skupštinu Republike Srbije.

U Nacrtu zakona nije eksplicitno navedeno gde je i koliko ljudi višak (to je deo strogo poverljive analize), ali na osnovu kriterijuma za ograničenje maksimalnog broja zaposlenih na lokalu može se doći do nekih podataka o otkazima. Inače, kada je o lokalnim samoupravama reč ograničenja će važiti i za lokalna javna preduzeća.

Nacrtom zakona definisano je da opštine koje imaju manje od 50.000 stanovnika maksimalno mogu da zaposle 475 radnika u opštinskoj upravi. Jedan od kriterijuma je i da opštine imaju prosečno 28 naseljenih mesta i površine od 443 kvadratna kilometra. Do 1.100 zaposlenih biće maksimalni broj radnika u opštini koja ima do 100.000 stanovnika, dok će za one u kojima živi do 150.000 ljudi maksimalan broj zaposlenih u opštini biti 1.950 radnika.

Tako, na primer Grad Beograd treba da ima maksimalno 18,5 zaposlenih na 1.000 stanovnika. U aktuelnoj gradskoj administraciji radi 32.000 ljudi. To znači da je oko 550 zaposlenih višak. Tu su uključeni i oni koji dobrovoljno odu u penziju. U prestoničkoj administraciji radi i 6.000 ugovoraca. Tu će, po Nacrtu ovog zakona, biti mnogo više prekobrojnih. Jer, Nacrt zakona predviđa da broj ugovoraca ne može preći 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih koji rade na neodređeno vreme. To znači da će u Beogradu 2.800 onih koji rade po Ugovoru na određeno vreme morati da dobije otkaz.

U Gradskoj upravi kažu da će se ponašati u skladu sa ovim zakonom koji će utvrditi način određivanja maksimalnog broja zaposlenih, kao i obim i rokove smanjenja. Gradonačelnik Beograda, Siniša Mali, nedavno je rekao da Beograd već ispunjava kriterijume oko broja zaposlenih koje priprema Vlada Srbije, jer su otpuštanja viškova u prestoničkim javnim preduzećima već započela.

Prema podacima Ministarstva države uprave i lokalne samouprave kod države platu prima više od 493.000 radnika. Od toga ih je najviše u obrazovanju (177.171). Rashodi za zarade u obrazovanju čine tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što privreda i građani stvore za godinu dana.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić, izjavio je da će, prema njegovoj "vrlo gruboj proceni", otpremninu dobiti oko 1.000 ljudi u prosveti.

Osim prosvete dosta prekobrojnih imaju zdravstvo i sudstvo. U Ministarstvu zdravlja kažu da tačan broj viška zaposlenih u zdravstvu još nije utanačen i da se radi procena.

U zdravstvu je, prema podacima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ukupno zaposleno 128.429. Tu su uključeni i oni koji rade po ugovoru.

– Ministarstvo zdravlja zalaže se za racionalizaciju nemedicinskog osoblja u zdravstvu i nastavak zapošljavanja medicinskog osoblja (lekara i medicinskih sestara i tehničara). Prema raspoloživim podacima nemedicinsko osoblje čini oko 25 odsto ukupno zaposlenih u zdravstvu. Govoreći u brojkama, nemedicinskog osoblja je oko 27.000, dok je doktora medicine oko 21.000. To je neodrživa situacija i Ministarstvo zdravlja ide ka ispunjavanju evropskih standarda, koji definišu da je u zdravstvu optimalno deset odsto nemedicinskog osoblja – navodi se u saopštenju ovog ministarstva.

Nezvanično, plan je da se udeo nemedicinskog broja zaposlenih sa 25 za početak smanji za 15 odsto. To znači da je nekoliko hiljada njih višak. Inače i budžetom su planirana sredstva za višak zaposlenih u ovom sektoru. U Ministarstvu zdravlja ističu da je samo u poslednjih godinu dana broj zaposlenih u zdravstvu smanjen za 4.000.

Takođe i u MUP-u je, od kada je na njegovom čelu ministar Nebojša Stefanović, otpušteno više od hiljadu prekobrojnih.

Podsetimo, racionalizacija javne uprave jedna je od najvažnijih reformi koje Srbija mora da sprovede do 2018. godine. Prema aktuelnom sporazumu sa MMF, sredstva koja država izdvaja za zaposlene u javnom sektoru moraju u naredne tri godine da čine do sedam odsto BDP.

Nakon smanjenja plata u javnom sektoru, ti troškovi su sada oko 8,5 odsto BDP. U memorandumu o ekonomskoj politici koji je vlada dostavila MMF-u broj zaposlenih bi u 2018. trebalo da bude 15 odsto manji nego danas.

Izvor: Vebsajt Politika, 22.07.2015.