ZAKON O RADU: Zanemarljivo mali broj očeva u Srbiji koristi pravo na odsustvo radi nege deteta
Iako je Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje)još 2001. godine dozvolio očevima u Srbiji da uzmu odsustvo radi nege deteta, brojke govore da je procenat tata koji koristi tzv. porodiljsko odsustvo i dalje na nivou statističke greške, s obzirom na to da tek svaki dvestoti otac u Srbiji koristi ovu zakonsku mogućnost. Rezultat toga je da oba partnera pate – očevima nedostaje čvršća emocionalna veza s decom, a majke osećaju da nisu u stanju da se istovremeno ostvare na porodičnom i profesionalnom planu. Međutim, ovo relativno sporo „uključivanje” u očinsku ulogu ne znači da muškarci nemaju interesa ili motivacije da učestvuju u roditeljstvu. Naprotiv, podaci pokazuju da skoro 90 odsto muškaraca u Srbiji želi da provodi više vremena s decom. Štaviše, trećina očeva kaže da bi napustila posao da bi brinula o deci ako bi njihove partnerke zarađivale dovoljno. Ipak, ne smemo zaboraviti da mnoge porodice na kraju dana donose racionalne odluke jer žene širom Evrope, pa i u Srbiji, i dalje zarađuju manje od muškaraca, kaže Džon Kenedi Mosoti, direktor Populacionog fonda Ujedinjenih nacija za Srbiju (UNFPA).
U ekskluzivnom razgovoru za „Politiku”, povodom Međunarodnog dana očeva, koji se svugde u svetu obeležava 20. juna, Mosoti citira rezultate brojnih sociopsiholoških istraživanja koja svedoče da prisustvo oca od samog početka detetovog života definitivno menja porodičnu dinamiku nabolje.
„Iz višegodišnjih istraživanja znamo da kada je muškarac aktivno uključen u roditeljstvo, partnerke su zadovoljnije, manje je nasilja nad ženama i decom i porodična klima je bolja. Problematično ponašanje kod dece značajno se smanjuje kada ona uče od dobrih modela. I sami očevi su srećniji – žive duže, imaju manje zdravstvenih problema i produktivniji su na poslu. Mnoge zemlje koje su uvele ili su na putu da uvedu sveobuhvatne politike za uključivanje očeva u roditeljstvo shvatile su i važnost stvaranja specijalizovanih programa za muškarce u kojima oni mogu tražiti roditeljske savete, otvoreno razgovarati o svojim strahovima i kvalitetno provoditi vreme sa svojom decom. Posle mnogo godina rada s muškarcima i mladićima, UNFPA u Srbiji zajedno s našim partnerima iz organizacije ’Mikser’ pilotira ’Hab za tate’, odnosno interaktivni i virtuelni prostor za očeve. Širom regiona već uspešno rade habovi i klubovi za tate, a nama je drago što se u mnogim zemljama to odvija baš uz podršku UNFPA”, ističe naš sagovornik.
Na konstataciju da podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da se očevi u našoj sredini u proseku detetom bave jedanaest minuta dnevno i na pitanje da li očevi svojevoljno „odsustvuju” iz roditeljstva ili su majke te koje očevima dodeljuju tzv. neroditeljske dužnosti, pa se oni više bave kućom, nabavkom, plaćanjem računa i odvoženjem dece u školi i na vannastavne aktivnosti, Džon Kenedi Mosoti kaže:
„Rekao bih da su ovde prisutni mnogi faktori, ali ključni razlozi leže u rodnoj neravnopravnosti i normama koje postoje u društvu. Pandemija virusa korona pogoršala je mnogo stvari u našim životima – mere karantina zadržale su nas u kućama, a zatvaranjem škola došlo je do ’eksplozije’ kućnih poslova i za žene i za muškarce. Ipak, žene su i dalje snosile većinu tog tereta. Generalno posmatrano, podela zaduženja između roditelja u Srbiji vrlo je jasna, a podaci pokazuju da što su partneri obrazovaniji, više dele zaduženja i zadovoljniji su podelom roditeljskih poslova. Iako se situacija polako menja, to nije dovoljno – zbog toga UNFPA stalno ističe važnost uključivanja očeva u roditeljstvo. Kada deca vide da i majka i otac jednako rade po kući i oboje imaju priliku da se profesionalno razvijaju, oni usvajaju ove vrednosti i prenose ih u svoje buduće porodice.”
Na pitanje koje zemlje na dobar način podstiču „tatinstvo” i kako država može da pomogne očevima da na bolji i kvalitetniji način budu prisutni u životima svoje dece, direktor UNFPA za Srbiju kaže:
„Švedski model je vrlo poznat i efikasan – za roditeljstvo se pripremaju i mame i tate, a postoje različiti državni sistemi podrške za roditelje. Švedska je zanimljiv primer i kako dobre rodne politike imaju trajne posledice na mnogo višem nivou. Istina je da većina ljudi u regionu i u Srbiji zapravo želi dvoje ili više dece, ali najčešće ostaju na jednom nasledniku. Razloga je mnogo, a jedan od faktora je nedostatak podrške zaposlenim ženama, od kojih se još uvek očekuje da brinu o domaćinstvu, zbog čega su mnoge od njih primorane da biraju između dece i karijere.”
Izvor: Politika, Katarina Đorđević, 21.06.2021.Naslov: Redakcija