POSTUPANJA BANAKA U SLUČAJU KAŠNJENJA U OTPLATI OBAVEZA

Građanima koji ne izmiruju na vreme svoje obaveze prema bankama slede kazne. Zavisno od "prekršaja", odnosno da li imaju mali ili veliki dug primenjuju se i sankcije. Svi podaci o kreditima, kreditnim karticama, dozvoljenom minusu i čekovima se nalaze u Kreditnom birou Udruženja banaka Srbije. Kada banka povuče izveštaj, iz ove institucije dobija sve podatke o klijentu odnosno da li uredno otplaćuje sve svoje obaveze. Kako kašnjenje građana u otplati pojedinih zajmova raste, tako su banke sve opreznije i rigoroznije.

Najveći prekršaj građana je neplaćanje rata za kredite. Ukoliko se sa obavezama kasni duže od dva meseca i ovo registruje Kreditni biro, u naredne tri godine ne može da se uzme novi zajam. Toliko podatke čuva i sam Kreditni biro, tako da kada banka povuče izveštaj automatski ima uvid u to da je postojalo kašnjenje.

Najblaža kazna je za klijenta koji uđe u "crveni" minus za iznos održavanja tekućeg računa. On, na primer, zavisno od banke ne može da dobije čekove narednih mesec dana. Ukoliko mu je dug po tekućem računu veći od 5.000 dinara, čekove ne može da uzme u naredna tri meseca. Naravno, za svaki dan prekoračenja dozvoljenog minusa se zaračunava zatezna kamata, koja se kreće i do 60 odsto na godišnjem nivou.

Banke za svaku uslugu koji građanin želi da koristi povlače podatke iz Kreditnog biroa. Na osnovu njegovog izveštaja se procenjuje da li je neki građanin dobar ili loš klijent, odnosno da li redovno izmiruje svoje obaveze i ne izlazi iz dozvoljenih limita za kašnjenje. Neke banke i prilikom izdavanja čekova povlače izveštaj iz Kreditnog biroa. Takođe, ako neko želi da koristi postpejd uslugu neke mobilne mreže, takođe uzima podatke iz Kreditnog biroa o budućem klijentu. Zamisao je da se i Poreska uprava veže na sistem ove institucije.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, od 6,7 miliona tekućih računa, više od 250.000 je u kašnjenju, odnosno njihovi korisnici su u nedozvoljenom prekoračenju. Građani uglavnom svaki "crveni" minus pokrivaju novom platom, ali ima i onih koji to duži period ne mogu da izmire, jer i ne primaju zarade.

Kreditni biro Udruženja banaka Srbije je centralni nacionalni registar podataka o novčanim obavezama firmi i građana, odnosno "poveriocima" i o njihovoj urednosti u izmirivanju tih obaveza. Registar podataka se ažurira na dnevnoj osnovi, a podatke dostavljaju sve banke, svi davaoci lizinga, osiguravajuća društva, državne agencije i fondovi. Institucije koje dostavljaju podatke su odgovorne za tačnost i ažurnost podataka koji se iskazuju u izveštajima Kreditnog biroa.

Izvor: Vebsajt Novosti, S. Moravčević, 22.06.2016.
Naslov: Redakcija