LICE ZADUŽENO ZA USKLAĐENOST POSLOVANJA (COMPLIANCE) U REPUBLICI SRBIJI: Mlogućnost angažovanja lica zaduženog za usklađenost u poslovanju kao privremenog menadžera može biti pogodno u slučaju malih kompanija koje nisu u mogućnosti da ga angažuju kao zaposlenog, već kao spoljnog menadžera, koji im može pomoći da prevaziđu izazovna poslovna vremena

Funkcija praćenja usklađenosti poslovanja (compliance funkcija) je u Republici Srbiji u početnoj fazi razvoja čak i u finansijskom sektoru, za koji se ova funkcija najčešće i vezuje. Konkretno, kontrola usklađenosti poslovanja se reguliše kao deo sistema internih kontrola u Zakonu o osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014 i 44/2021), dok Zakon o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015) sadrži eksplicitnu normu u vezi sa ovom funkcijom. Veliki korak je napravljen u avgustu 2023. godine, kada je Vlada Republike Srbije utvrdila Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, koji predviđa obavezu uvođenja compliance funkcije u ovim društvima. Čak i pre ovog Predloga, funkcija praćenja usklađenosti je bila posebno propisana za neka državna preduzeća, kao što su Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije i Javno preduzeće Pošta Srbije.

Samo je pitanje vremena kada i kako će funkcija praćenja usklađenosti postati podjednako važna u svim oblastima poslovanja u Srbiji, budući da je poslovanje u skladu sa zakonom prioritet svake kompanije. Dok se taj cilj ne postigne, mora se pronaći rešenje za sve one kompanije koje nisu spremne da angažuju ovo lice kao zaposlenog, jer uprava često pogrešno compliance vidi kao značajan trošak za kompaniju. Upravo kao rešenje za prevazilaženje tog problema javlja se mogućnost da lice zaduženo za usklađenost poslovanja ima status privremenog menadžera. Privremeni menadžer, kao jedna od novih formi rada prepoznatih od strane Eurofonda, je potencijalno pristupačno i lako izvodljivo rešenje za sva ona društva kojima je potreban visoko kvalifikovan stručnjak, kao što je compliance officer, ali nemaju resurse ili nisu stalno izložena visokom nivou rizika povezanih sa usklađenošću. Imajući u vidu da je u Srbiji funkcija praćenja usklađenosti još uvek na začetku, mogućnost angažovanja “privremenog menadžera za usklađenost” može značajno doprineti daljem razvoju tržišta.

Privremeni menadžer se smatra novom formom rada, iako ga je Eurofond prvi put uveo još 2015. godine. Osim toga, i dalje ne postoji pravna regulativa koja sadrži detaljne odredbe u vezi sa ovom formom rada. Uprkos odsustvu regulative, mnoge zemlje su prepoznale ovu formu kao korisnu mogućnost za prevazilaženje poslovnih izazova angažovanjem visoko kvalifikovanih menadžera. U širem smislu, privremeni menadžer se može smatrati oblikom rada gde kompanija privremeno angažuje radnika za specifičnu svrhu. Angažovanje visoko specijalizovanog stručnjaka za definisani vremenski period može se navesti kao prevashodni razlog (među ostalima) za razmatranje angažovanja lica zaduženog za usklađenost poslovanja u formi privremenog menadžera. Umesto tradicionalnog dugoročnog zapošljavanja, sada postoji tržišno orijentisan kratkoročni odnos između menadžera i kompanije. Oni se takođe mogu angažovati na osnovu ugovora o radu na određeno vreme, kao bilo koji drugi profesionalac čiji rad kompanija privremeno zahteva (npr. pravni savetnik). Osim toga, postoji opcija da društvo angažuje specijalizovanu kompaniju, umesto direktnog angažovanja privremenog menadžera, što znači da se ne uspostavlja ugovorni odnos između korisničke kompanije i privremenog menadžera. U tom smislu, treba napomenuti da kompanije redovno pribegavaju angažovanju privremenog menadžera u vremenima ekonomske i finansijske krize i drugih situacija u kojima se suočavaju sa poteškoćama, kao i u slučaju reorganizacije kompanije. Shodno tome, mogućnost angažovanja lica zaduženog za usklađenost u poslovanju kao privremenog menadžera može biti pogodno u slučaju malih kompanija koje nisu u mogućnosti da ga angažuju kao zaposlenog, već kao spoljnog menadžera, koji im može pomoći da prevaziđu izazovna poslovna vremena. Nije samo veličina kompanije ta koja diktira potrebu za posebnim odeljenjem za usklađenost u kompaniji, već i činjenica da se pojedine kompanije ne suočavaju stalno sa rizicima povezanim sa usklađenošću. Nadalje, kada funkciju usklađenosti obavlja spoljni privremeni menadžer (privremeni menadžer za usklađenost), postoji veća mogućnost izbegavanja sukoba interesa, što je korisno za poslovanje u skladu sa zakonom. Dodatni razlog u korist angažovanja privremenog menadžera za usklađenost je taj što u mnogim zemljama (posebno u Srbiji) nema mnogo stručnjaka za usklađenost koji su posebno obrazovani i obučeni za obavljanje ove funkcije.

Znanje i iskustvo privremenog menadžera mora se proceniti pre nego što budu angažovan. Očekuje se da poseduju sve veštine potrebne za ispunjavanje svih svojih obaveza na profesionalan i nepristrasan način. Da bi bio u mogućnosti da preuzme sve obaveze koje ova funkcija podrazumeva (prevencija, savetovanje, praćenje promena u pravnom okruženju, praćenje rizika usklađenosti, kontrole, obuke, treninzi itd.), potrebno je da poseduje kompetencije, motivaciju, adekvatno obrazovanje, kao i da održava bliske odnose sa saradnicima kako bi bio u mogućnosti da unapređuje svoja znanja i veštine. Na primer, u finansijskom sektoru, koji je bio polazna tačka za razvoj ove funkcije, definisani su uslovi u pogledu poslovnog iskustva i ugleda za lica koja obavljaju ovu funkciju. Stoga, da bi bio angažovan, privremeni menadžer za usklađenost mora ispunjavati dve grupe uslova: objektivne (koje se odnose na profesionalne kvalifikacije i određena iskustva) i subjektivne (koje se odnose na etičko ponašanje i integritet). Shodno tome, privremeni menadžer za usklađenost fokusira se na sprečavanje administrativnih kazni i izbegavanje potencijalnih materijalnih gubitaka i štete po reputaciju povezane sa kršenjem zakona i internih propisa. Pored toga, treba da se fokusira na transparentnost, zaštitu potrošača, kao i proaktivno delovanje i prevenciju svih rizika usklađenosti kojima je kompanija izložena. To podrazumeva da bude upoznat sa pozitivnim propisima, propisima koji su u fazi donošenja, kao i sa uticajem koji oni mogu imati na kompaniju i njeno poslovanje. Oni imaju obavezu da osiguraju da svi zaposleni postupaju u skladu sa regulatornim okvirom, kako eksternim tako i internim. Zakoni ponekad mogu delovati apstraktno, čak i nerazumljivo za veliki deo zaposlenih. Iz tog razloga, lice koja obavlja ovu funkciju mora razmotriti kako najbolje implementirati prakse i modele poslovanja koji će osigurati usklađenost unutar kompanije. Budući da je ovo izuzetno osetljiva oblast, edukacija i savetovanje su od posebnog značaja jer u većini slučajeva do povreda dolazi zbog nepoznavanja brojnih novih i ponekad nejasnih propisa.

Imajući u vidu da savremene kompanije posluju u pravnom i regulatornom okruženju koje se konstantno i brzo menja, uloga lica zaduženog za usklađenost poslovanja postaje veoma važna. Stoga postoje dva rešenja kojima kompanije mogu pribeći: angažovati lice zaduženo za usklađenost poslovanja kao zaposlenog (interno zapošljavanje) ili kao stručnjaka koji nije zaposlen u kompaniji (spoljno angažovanje). Kompanije koje posluju na masovnim tržištima, kako lokalno tako i internacionalno, opredeljuju se za prvu opciju. Za razvijena tržišta na kojima kompanije moraju stalno da analiziraju i prate rizike vezane za usklađenost i preduzimaju mere da ih prevaziđu, to se čini kao razumno i najadekvatnije rešenje. Međutim, u zemljama kao što je Republika Srbija gde se tržište još uvek razvija, angažovati lice zaduženo za usklađenost poslovanja kao zaposlenog (izuzev slučajeva kada to zakon obavezno propisuje) može biti teret za manje kompanije, koje se ne suočavaju sa takvom potrebom sve vreme. Imajući u vidu da se ipak sve kompanije, bez obzira na njihovu veličinu ili tržište, suočavaju sa određenim rizicima povezanim sa usklađenošću, mora se pronaći rešenje za njih. U datim okolnostima u Srbiji, privremeni menadžer za usklađenost mogao bi biti dobro prelazno rešenje, iako bi krajnji cilj trebalo da bude angažovanje ovih lica kao zaposlenih. Stoga, tokom perioda prilagođavanja i pravne regulacije funkcije praćenja usklađenosti u Srbiji, moglo bi biti korisno za kompanije da koriste nove oblike rada, posebno sa ciljem prilagođavanja novim izazovima, kako u oblasti poslovanja tako i u uspostavljanju novih profesija.

Tekst predstavlja deo rada koji je izvorno objavljen na engleskom jeziku u časopisu Pravni zapisi, br. 2/2023 u izdanju Pravnog fakulteta Univerziteta Union, koji je dostupan na sledećem linku.

Izvor: Vebsajt Lawlife, Iva Tošić, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta Union i Jovana Misailović, asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, 20.05.2024.
Naslov: Redakcija