ZAKON O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA: Banke najčešće obaveštavaju stranku o isteku lične karte i zahtevaju dostavljanje važećeg ličnog dokumenta. U slučaju nedostavljanja traženih podataka, banke mogu interno blokirati račune do dostavljanja istih. Ako nisu u mogućnosti da izvrše propisane radnje i mere, banke su dužne da raskinu poslovni odnos sa strankom

Portalu eKapija javila se firma kojoj je banka bez najave ili upozorenja blokirala račun jer je jedan od osnivača firme promenio ličnu kartu i o tome nije obavestio banku. Srećom, vlasnik nije bio na godišnjem odmoru u Tunisu, a lična karta u praznom beogradskom stanu, u radnom stolu - dokument je istog dana dostavljen banci, pa je kompanija ubrzo mogla da nastavi normalno poslovanje. Da li je ovakva praksa dozvoljena - pokušali smo da saznamo u Narodnoj banci Srbije, ali i od poreskih savetnika. Odgovor je - banke na to imaju pravo, ali blokiranje računa bez upozorenja nije primer dobre poslovne prakse.

Poslovanje banaka u Srbiji, naime, regulisano je, između ostalog i Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017, 91/2019, 153/2020 i 92/2023). U skladu sa odredbama ovog zakona, banke su obavezne da utvrde i provere identitet stvarnog vlasnika pravnog lica i lica stranog prava prikupljanjem podataka kao što su ime, prezime, datum i mesto rođenja, te prebivalište ili boravište stvarnog vlasnika stranke. Stvarni vlasnik stranke definisan je kao fizičko lice koje posredno ili neposredno ima u svojini ili kontroliše stranku.

Iz Narodne banke Srbije objašnjavaju da banke ove podatke utvrđuju prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa, kao i tokom njegovog trajanja, uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta stranke, koja ne sme biti starija od šest meseci. Podaci se mogu pribaviti i neposrednim uvidom u zvanični javni registar. Takođe, banka može pribaviti kopiju ličnog dokumenta stvarnog vlasnika stranke.

S obzirom na zakonske odredbe, dodaju iz NBS, lični dokument je važeća isprava sa fotografijom koju izdaje nadležni državni organ. Banke, u skladu sa procenjenim rizikom i unutrašnjim aktima, utvrđuju učestalost provere važenja ličnih dokumenata stvarnog vlasnika stranke. Prikupljeni podaci o stranci, uključujući datum izdavanja i prestanka važenja ličnog dokumenta, unose se u informacione sisteme banaka, koji obaveštavaju o datumu prestanka važenja dokumenata.

Banke tada, kako ističu iz NBS, najčešće obaveštavaju stranku i zahtevaju dostavljanje važećeg ličnog dokumenta.

- U slučaju nedostavljanja traženih podataka, banke mogu interno blokirati račune do dostavljanja istih. Ako nisu u mogućnosti da izvrše propisane radnje i mere, banke su dužne da raskinu poslovni odnos sa strankom - navodi Narodna banka Srbije.

Prema rečima Aleksandra Vasića, člana UO Udruženja poreskih savetnika Srbije, poslovni odnos između banke i klijenta je stvar ugovaranja, a klijenti su obavezni da poštuju pravila koja banka predvidi.

- Banke, kao obveznici Zakona o sprečavanju pranja novca, moraju prilagoditi svoje procedure i pravila. Identifikovanje osnivača ili zakonskih zastupnika je obaveza klijenata - navodi on.

Vasić napominje da se retko dešava da banka blokira račun bez prethodnog upozorenja. Banke obično kontaktiraju klijenta i obaveštavaju ga o potrebi ažuriranja podataka.

- Iz mog iskustva, ne dešava se često da banka blokira račun bez prethodnog upozorenja. Po pravilu banka pozove klijenta, obavesti ga o saznanju da je promenjena lična karta i da je potrebno ažurirati podatke. Bankama je u interesu da imaju dobar odnos sa klijentima, pa ne vidim razlog da banka preduzme bilo koji korak koji bi naštetio odnosima sa klijentom. Nije nemoguće da se i to desi, jer i banke se suočavaju sa nedostatkom kadrova, pa su mogući propusti - kaže Vasić.

Klijent, dodaje, može promeniti banku, ali ga i u drugoj banci čekaju ista pravila. Osim banke, o promeni lične karte, direktor treba da obavesti i računovođu.

- Ako direktor firme promeni ličnu kartu o tome treba da obavesti i računovođu, ako je vođenje poslovnog knjigovodstva povereno pružaocu računovodstvenih usluga, jer su i oni obveznici promene Zakona o sprečavanju pranja novca, pa kao i banke imaju određene obaveze koje im je nametnuo Zakon - zaključuje Vasić.

Izvor: Vebsajt eKapija, 20.05.2024.
Naslov: Redakcija