Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Najznačajnije novine su elektronska oglasna tabla i elektronska javna prodaja. Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti i pokretnih stvari sprovodilo bi se isključivo elektronski od jula 2020. godine


Na kritike mnogih da država razmišlja samo o naplati dugova, ali ne i o tome da dužnici ne postanu socijalni slučajevi, Vlada odgovara Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Na javnoj raspravi je do 28. maja, a plan je da se primenjuje od početka naredne godine. Prve ocene su da ima dobrih izmena, da je zakon za nijansu socijalno odgovorniji, ali nedovoljno za prilike u Srbiji.

Prema Nacrtu zakona dužniku bi moglo da se skine do polovine plate i do trećine penzije umesto do sadašnje dve trećine. Bez jedinog doma ne bi mogli da ostanu građani koji duguju do 5.000 evra, ali samo za komunalne i srodne delatnosti.

"Limit od 5.000 evra za komunalne dugove jednostavno nije dovoljan da spreči eskalaciju beskućništva. Većina građana u ovom trenutku zapravo ima dugove prema privatnim poveriocima, bankama, zelenašima, prema tome mora se zaštiti dom od bilo kog poverioca", navodi Ivan Zlatić, predstavnik Združene akcije "Krov nad glavom".

Izvršitelji umesto da zakucaju na vrata onima koji duguju milione za porez i plate svojim radnicima, konstantno se ustremljuju na najsiromašnije dužnike i žrtve prevara, smatraju u združenoj akciji "Krov nad glavom". Do sada su uspevali da spreče neka iseljenja, ali bi, kažu, po izmenjenom propisu, izvršitelji mogli od policije da zahtevaju da ih uhapse, a zaprećene su im i visoke novčane kazne.

"Jedna od najgorih odredaba zapravo na koje moramo da skrenemo pažnju jeste da će se za troškove izvršenja plaćati zatezna kamata. Sad imaju i interes da se postupak na njihovu štetu što pre završi kako ne bi rizikovali da plaćaju velike troškove. To znači da neće policija morati da nas hapsi, građani nas sami više neće zvati da im pomažemo", ističe Zlatić.

U praksi se pokazalo da izvršitelji nekada krše načelo srazmere - na primer dug od 200 evra za parkiranje pokušaju da naplate prodajom automobila bez provere ima li dužnik novac na računu. O načelu srazmere od naredne godine morali bi da vode računa po službenoj dužnosti.

"Ne mogu da idu ad hok, da ne razmišljaju uopšte o tome. Lično mislim da bi sud trebalo konačno da odlučuje ukoliko građanin ima primedbu na odluku javnog izvršitelja", navodi Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Ne vidi ništa sporno što bi iz nadležnosti suda zajednička prodaja nepokretnosti i pokretnih stvari mogla da pređe u nadležnost javnih izvršitelja iako stručnjaci smatraju da prodaju nepokretnosti treba da obavlja isključivo sud.

"Sudovi treba da presuđuju, a druge službe da rade izvršenje. U mnogim zemljama postupak izvršenja ni za šta nije u sudu", ističe Milojević.

Za javne izvršitelje najznačajnije novine jesu elektronska oglasna tabla i elektronska javna prodaja. Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti i pokretnih stvari sprovodilo bi se isključivo elektronski od jula 2020. godine.

"Ovaj vid postupanja javnih izvršitelja će njihov posao učiniti lakšim, a javnu prodaju i podatke vezane za stvari koje se prodaju na javnoj prodaji učiniće dostupnom većem broju lica", navodi Aleksandra Trešnjev, predsednica Komore javnih izvršitelja.

Kao pozitivnu promenu upućeni vide i to što javni izvršitelji i njihova bliža rodbina neće moći da budu kupci nepokretnosti. Smatraju da je neophodno pojačati kontrolu rada izvršitelja i bolje zaštititi tzv. treća lica dok dokazuju da nemaju veze s dugom.

Izvor: Vebsajt RTS, Tamara Tankosić, 17.05.2019.
Naslov: Redakcija